После терористичког напада, западне владе реагују – или претерано реагују – да покажу да нешто раде, али често погоршавају ствари, као што показује нови слој безбедности Белгије испред аеродрома Завентем, пише Гилберт Доктороу.
Аутор Гилберт Доцторов
У данима након терористичког напада 22. марта на Завентему, међународном аеродрому у Бриселу, белгијска влада се суочила са напуштањем службеника аеродромског обезбеђења који су се одупирали плановима за поновно покретање услуга без икаквих далекосежних промена процедура. Запослени су посебно захтевали да се обезбеди преглед свих путника пре уласка у зграду аеродрома, што би захтевало знатно повећање њиховог сопственог броја.
Тужан је коментар да се нису савезне власти већ ови јавни радници залагали за интересе безбедности путујуће јавности, док су истовремено перјали своја гнезда.
Слике за које се сумња да су бомбаши на бриселском аеродрому 22. марта 2016.
На крају је влада попустила и мере су договорене. На улици испред аеродромских зграда подигнути су привремени павиљони налик шаторима ради провере путничке документације и рендгенског снимања њиховог пртљага пре уласка у зграде терминала ради пријаве. Међутим, као што је сада очигледно, нова инфраструктура је била лоше замишљена и могла је само да резултира огромном резервом путника на отвореном када се стави на тест великих токова.
Из недеље у недељу у априлу, проценат летова који су враћени у Завентем са преусмеравања ка Лијежу и Шарлроа и другим регионалним аеродромима се повећавао. Било је разлога за оптимизам. Прошлог викенда, управа аеродрома најавила је повећање до 80 одсто токова путника пре напада – а онда се цела операција претворила у хаос.
Ове недеље, када сам стигао у Завентем у 6.30 ујутро, два и по сата пре поласка мог лета, придружио сам се гомили од око 1,000 путника пуни наде који су били збијени заједно. Напредовали смо пужевом брзином дуж 250 метара хода на отвореном да бисмо стигли до павиљона који опслужује једну групу авио-компанија или да бисмо дошли до лифтова да се попнемо на три спрата и чекамо улазак у други павиљон који опслужује друге авио-компаније.
Непријатност и физичка нелагодност за све оне у реду говоре за себе. И ово је јутро било ведро небо, за разлику од кише, па чак и града који су се свакодневно спуштали на масу путника изложених елементима у последњих недељу дана или више.
Било је премало особља да објасни ко где иде. Штавише, такво аеродромско особље које је кружило очигледно је било необучено, неспособно да одговори на најједноставнија питања. Није било ко да помогне старима, изнемоглим или путницима са бебама и малом децом. Згужвана маса је такође могла бити са сцене сиријских избеглица на македонско-грчкој граници.
Али та срамотна нељубазност према јавности која плаћа је најмање од онога што је било увредљиво. Оно што је било крајње шокантно је непажња према наш сигурност. На крају крајева, то је наводно требало да обезбеде ове нове процедуре.
Седиште НАТО-а у Бриселу, Белгија.
Окупљајући нас све заједно на отвореном, без пратилаца, уз наоружане војне патроле које само повремено пролазе као на изложби, били смо толики харинги у бурету. Било који момак или девојка у самоубилачком прслуку лако је могао да однесе 500 живота са собом или њом, за разлику од 16 живота који су изгубљени у нападу 22. марта, када су путници били распоређени у сали за полазак.
Није до тога
Да не штетимо речи: белгијске власти нису дорасле свом послу, од министра па до надзорника аеродрома. Нису били у стању да ураде одговарајући инжењеринг. Чак би и будала знала да је постављање четири рендген апарата за пртљаг у два павиљона да би обавили посао који иначе обавља 20 високо аутоматизованих инспекцијских линија унутар зграде након пријаве формула за потпуни квар у вршним сатима.
Да неко не помисли да су ова запажања јединствена за мене, потврђена су вечерас извештајем на насловној страни једног од водећих дневних листова у земљи, Ле Соир. Наводи се да је председник Брисел ерлајнса рекао да су овим новим процедурама пре скрининга власти пуцале себи у ногу и од себе направиле подсмех Европе. Али његова жалба је била на рад синдиката особља обезбеђења, а не на администрацију аеродрома и Министарство унутрашњих послова који су требали да знају боље него да спроводе такве кратковиде мере.
Белгијске самозадовољне владајуће елите сада морају бити надјачане међународне заједнице штитећи своје. До тада, странци треба да буду упозорени: лудило је летети и излазити са Националног аеродрома Брисел-Завентем.
In моја анализа од основних узрока, указао сам на неуспехе белгијских политичких институција које сносе главну одговорност за нападе.
Две главне језичке заједнице у земљи – француска и холандска – заувек покушавају да превуку ћебе на своју страну. Да би се ублажила ова ривалства и одржала земља на окупу, одређене структуре су успостављене корак по корак у протеклих 60 година. За аутсајдере, ове мере су се чиниле просветљеним и дуги низ година Белгија је била постер за функционисање демократије у етнички разноликом друштву, модел за земље Централне Африке и друга сложена друштва у Трећем свету. Међутим, иза ове фасаде прогресивизма, криле су се прљаве мале тајне несрећних последица.
Најважније међу иновативним, али штетним институцијама су пропорционална заступљеност и подела власти кроз расподелу места између представника две заједнице. Прекомерна заштита мањина води коалиционој влади. Плен моћи је распоређен између непроменљивог састава ликова који су постављени на функције због своје партијске лојалности, а не због компетентности и који се скоро никада не суочавају са сменом због својих неуспеха. Друга страна некомпетентности је институционализована корупција.
У међувремену, постоји мало кохерентности у владиним политикама, које су уместо тога пачворк, са комадићима који се ту и тамо бацају као подлога мањим фракцијама.
Медијска критика
Непосредно после напада 22. марта, белгијски медији били су пуни извештаја о трагичним промашајима полиције и судског система који су довели до постојања цветајућег гнезда терориста у самом центру Брисела. Ови џихадисти су планирали нападе још од бомбашког напада на воз у Мадриду пре деценију и били су иза дивљања убистава у Паризу у новембру 2015. пре него што су планирали нападе у Бриселу у име Исламске државе.
Логично је да су кључни министри правде и унутрашњих послова требали да плате цену за запуштеност својих ресора и лично због тога што се нису обазирали на упозорења која долазе из иностранства много пре терористичких напада. Заиста, понудили су оставке, али су задржани по налогу премијера Шарла Мишела, који је инсистирао да се тим држи заједно како би се суочио са изазовом пред нацијом који је резултат неспособности њихових и њихових ресора.
За оне који нису упознати, довољно је рећи да логика никада није била јача страна Шарла Мишела; именован је за премијера као награду за своју двојезичност и што је био син и наследник вишедеценијског вођства Реформске партије.
Коначно, још једна министарка је принуђена да оде са функције, Жаклин Галант, која је имала портфељ мобилности (транспорт). Нико није могао да је спасе од сопствених дрских лажи које су јавност и штампа разоткриле. Галант је негирао да је икада прочитао европски извештај из 2015. који је оштро критиковао безбедносне аранжмане на белгијским аеродромима.
Али њено збацивање дошло је против воље „тима“ на власти, који није био вољан да се растане од ње из разлога родне политике, а Галант је била једина жена у кабинету. Затим је било мало ствари да се пронађе замена која не би променила равнотежу између деснице и левице, између Француза и Холанђана.
И тако то иде у Краљевини Белгији. Али неизбежно постоје проблеми који утичу на шири свет где игра и неспособност морају да престану. Један од таквих случајева је велики међународни аеродром.
Гилберт Доцторов је европски координатор Америчког комитета за споразум Еаст Вест. Његова најновија књига, Да ли Русија има будућност? објављено је у августу 2015. © Гилберт Доцторов, 2016
Имам питање :
Да ли још увек постоји уобичајено скенирање свих предмета који се уносе у авион – уобичајени процес који је уведен на свим аеродромима после 9. септембра – између/после процеса пријаве и пре приступа капији за укрцавање?
хвала
Одржавање продаје оружја прати теорију доминације и контроле хаоса у САД.
Неконтролисани масивни проток оружја у различите групе „побуњеника”, влада и „побуњеника” које спонзорише влада представља намерно стварање нереда.
Неред је жељени ефекат за оне који покрећу услове за хаос, онда криве „побуњенике“.
Америчка историја ће известити да је 9/11 покренуо ГВОТ.
Инсистирам да је ПНАЦ лудило америчке светске доминације, засновано на оружјем богатој ратоборности арогантне моћи, оно што је отворило врата политике Рационалне владе (ми људи) у апоплектичне заблуде о светској надмоћи.
Хаос се одржава у стварању САД-а и регрутовању непријатеља званог Ал Каида који се претворио у ИСИС, а сада и у „умерене“ који помажу САД у операцијама „режимске шансе“ где масовна убиства од бомбашких напада аутомобила или пројектила Хеллфире из дронова постају свакодневна (хо хум) појаве у нашем економски исплативом ГВОТ-у.
Амерички национални консензус Веровање у лажи (или ужасна апатија) дозвољава Теоретичарима хаоса да имају надлежност унутар МЕДИЈА да емитују своју верзију догађаја као средство нашег пацификације, док милиони људских бића широм света беспотребно пате од несигурности и хаоса које подстичемо и пропагирамо.
Када ће устати ми који верујемо у истину и правду?? !
Пре неколико година сам размишљао како да затворим сваки светски аеродром и приземљим сваки комерцијални авион – што је, хвала Богу, неефикасно учињено у Бриселу. Био сам зачуђен да то већ није учињено – обзирни завереници? Обавестио сам шефа безбедности аеродрома у Великој Британији о томе у то време, на шта је он одговорио да „да, ми то гледамо“. Сличну забринутост слао сам и медијским организацијама на које нема ни једног одговора, што се очекивало.
У наредним годинама није било ниједног медијског помена о овој методи – можда да никоме не дам идеју, али је тако очигледно да су се многи досјетили. Прилично глупо, повремено сам поменуо обезбеђењу на аеродромима када ме проверавају да нисам уплашен што сам у авиону већ овде и простор иза мене – изгледају упитно, али то је ваљда у њиховој обуци – не могу бити тако непромишљени, зар не?
Како безбедно проверити путнике пре летова? Немам појма, о, можда, справа за надзор Великог брата која у реалном времену открива и шаље свачију активност 24 сата дневно безбедносном тиму да вас прегледа, све док то, наравно, не промени наш начин живота.
ПАРТНЕРИ У ПРОПАГАНДИ
Кад смо већ код наводних „ризика“ по безбедност…
Након пропагандног емитовања ББЦ-ја 3. маја на МХ-17, мејнстрим медији као што је Невсвеек настављају да без даха промовишу оперативца за превару Елиота Хигинса и сајта Беллингцат.
Прошле године, Невсвеек је гласно објавио да је Хигинс „Путинов МХ17 Немесис“.
Дана 4. маја 2016, Њузвиков вечни посматрач „руске инвазије“ Демијен Шарков гласно је прогласио „Тешка оклопна војна колона примећена како се креће ка линији фронта у Украјини“.
Шарковов ауторитет је — погађате — видео који „изгледа да показује“ нешто подло према Белингкетовом сталном посматрачу „руске инвазије“ Хигинсу.
Лажни „грађански новинар“ Хигинс „проверава чињенице“ дезинформације које су произвели Пентагон и западни обавештајни режим, и ставља их печатом одобравања „дигиталне форензике“ Беллингцат-а.
Хигинс и Шарков имају занимљиву везу.
Шарков, који управља каналима друштвених медија Невсвеек Еуропе, дипломирао је међународну политику на Краљевском колеџу у Лондону.
Краљевски колеџ у Лондону познат је по свом партнерству са Атлантским саветом са седиштем у Вашингтону, трустом мозгова за промену режима.
Хигинс је наведен у извештају Атлантског савета из маја 2015. као гостујући истраживач сарадник на Одељењу за ратне студије на Кингс колеџу у Лондону. У ствари, Хигинс је кључни аутор извештаја Атлантског савета из маја 2015. под насловом „Скривање на видику: Путинов рат у Украјини“.
Атлантски савет непрестано оспорава напоре Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), највеће светске безбедносно оријентисане међувладине организације, задужене за праћење сукоба у Украјини.
Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а (СММ) у Украјини http://www.osce.org/ukraine-smm/ наставља да прати повлачење тешког наоружања предвиђеног пакетом мера из Минска.
Последњи извештаји СММ једноставно примећују „слично мали број кршења примирја као претходног дана“.
Хигинс и Шарков се враћају на то, оптужујући ОЕБС да није успео да „уочи“ њихову вечиту „руску инвазију“.
А Мигхти Вурлитзер игра на…
Пошто нисам у могућности да приуштим путовања у Европу, мораћу да прихватим здраво, господине Доктороу, вашу причу о веома досадном искуству на бриселском националном аеродрому Завентем. Међутим, залагање за операцију промене режима Р2П против Белгије као решење изгледа екстремно, чак и поремећено. Оно што ме је највише импресионирало у вашем чланку је то што нисте споменули да је обезбеђење у Завентему током напада (још увек?) обезбедио ИЦТС који је у израелском власништву, а основали су га бивши оперативци Шин Бета. ИЦТС има приличну евиденцију у томе што није успео да заустави терористе. ИЦТС је био у Логану (Бостон) 11. септембра 2001, ИЦТС касније није успео да заустави СхоеБомбер и УндервеарБомбер. Како ИЦТС држи своје уговоре?
Имате ли случајно више информација о томе? Тачније, има ли добрих ствари међу резултатима очигледног Гоогле упита? :)
Чини се да су ови проблеми у Белгији примјери Питеровог принципа на дјелу: људи који се подижу до одговарајућег нивоа неспособности. Али у новембру, Америка Изузетна ће доказати да може да прође још боље избором за председника Хилари, Краљице хаоса, или Доналда који је обећао да ће Америку поново учинити великом, а да никада није дефинисао референтни период када је Америка била велика.
Било би добро да узмемо у обзир да су проблеми безбедности у Сједињеним Државама и Европи примери повратка.
Добро речено
Још горе су биле пуцњаве и бомбашки напади које су извршиле јеврејске терористичке банде које су навеле британску владу да се повуче из Палестине, напуштајући мандат УН-а који је поверио безбедност народа Палестине Британији.
Лига народа успоставила је мандат за Сирију, која се борила са савезницима против Отоманске Турске (Лоренс од Арабије). Мандат је требало да се заврши независношћу Сирије. Нажалост, Енглеска и Француска су поделиле мандат и поделиле су Сирију између себе. Даље, Француска је свој мандат незаконито поделила у два подмандата: Либан и „Сирија“; а Енглеска је незаконито поделила свој мандат на подмандате Трансјорданије и Палестине, све против воље сиријског народа.
Да појаснимо, мандатом Сирије су заједнички управљале Енглеска и Француска. Први незаконит чин Енглеске и Француске био је да се Сирија одвоји у ексклузивну француску зону контроле и ексклузивну енглеску зону. Други незаконит чин је био раздвајање Сирије на четири подмандата: ТрансЈордан, Палестина, Либан и „Сирија“.
Латакија је била још једна подмандатна/француска колонија (1920-1936).
Истини за вољу, ствари би могле да се погоршају на фронту тероризма и у Европи и у САД. Чини се да су људи заборавили бомбашке нападе, отмице и атентате које је ИРА спроводила скоро свакодневно у свом вишедеценијском сукобу са британска војска. Напади муслиманских џихадиста на европске цивиле још се нису приближили том нивоу насиља. Загорчавање живота европских путника неће решити проблем ништа више него у Сједињеним Државама. Све је то само за представу, да би грађанство помислило да се нешто ради са тим грозним људима. Само гашење бескрајних ратова које воде САД широм Блиског истока имаће прави ефекат, а то значи заустављање дотока новца, оружја и хеликоптера заступничким војскама које подржавају Америка, НАТО и турско-саудијско-израелска осовина . Зауздајте хегемонистичке тежње тих одметнутих држава и војних савеза, дозволите домороцима да намире сопствени хеш без страног мешања и нормалност ће се на крају вратити.
Добро речено