Ексклузивно: Председник Обама, који је једном звао идеја о „умереним“ сиријским побуњеницима је „фантазија“, одржала је фикцију да би прикрила чињеницу да се многи „умерени“ боре заједно са џихадистима Ал Каиде, што је незгодна истина која компликује крај грађанског рата у Сирији, објашњава Герет Портер.
Гаретх Портер
Државни секретар Џон Кери инсистирао је на Минхенској безбедносној конференцији у суботу да споразум са Русијом о привременом прекиду рата у Сирији може бити спроведен само ако Русија прекине ваздушне нападе на оно што Кери сада назива „легитимним опозиционим групама“.
Али оно што Кери није рекао је да се споразум о прекиду ватре неће примењивати на операције против сиријске франшизе Ал Каиде, Нусра фронта, коју су и Сједињене Државе и Русија признале као терористичку организацију. Та чињеница је кључна да бисмо разумели зашто је позивање Обамине администрације на „легитимне опозиционе групе“ обмана која има за циљ да заведе јавно мњење.
Председник Барак Обама разговара са амбасадорком Самантом Пауер, сталном представницом САД при Уједињеним нацијама, након састанка кабинета у кабинету Беле куће, 12. септембра 2013. (Службена фотографија Беле куће: Пете Соуза)
У питању су руски ваздушни удари за циљ да одсеку град Алеп, који је сада примарни центар моћи Нусре у Сирији, од турске границе. Да би успеле у том циљу, руске, сиријске и иранске снаге нападају побуњеничке трупе распоређене у градовима дуж рута од Алепа до границе. Ти побуњеници укључују јединице које припадају Нусри, њиховом блиском савезнику Ахрар ал-Шаму и другим наоружаним опозиционим групама од којих су неки у прошлости добијали оружје од ЦИА-е.
Керијев језик сугерише да те друге „легитимне опозиционе групе“ нису део Нусрине војне структуре, већ су одвојене од ње и организационо и физички. Али у ствари, таквог раздвајања нема ни у једној од кључних провинција Идлиб и Алеп.
Информације из широког спектра извора, укључујући неке од оних које Сједињене Државе експлицитно подржавају, јасно показују да је свака оружана јединица анти-Асадове организације у тим провинцијама ангажована у војној структури коју контролишу милитанти Нусре. Све ове побуњеничке групе боре се уз Нусра фронт и са њим координирају своје војне активности.
Ова реалност повремено се чак појављује у главним америчким новинским налозима, као што је чланак Анне Барнард у Њујорк Тајмсу прошле суботе о предложеном прекиду ватре у Сирији у којем је она пријавио, „С тим да се Нусра фронт, огранак Ал Каиде у Сирији, и даље може бомбардовати, Русија ставља Сједињене Државе у тежак положај; побуњеничке групе које подржава на неким местима сарађују са добро наоружаном, добро финансираном Нусром у, како кажу, тактичком савезу нужде против владиних снага.”
Барем од 2014. Обамина администрација је наоружала бројне сиријске побуњеничке групе иако је знала да те групе блиско сарађују са Нусра фронтом, који је истовремено добијао оружје од Турске и Катара. Стратегија је захтевала снабдевање противтенковским пројектилима ТОВ „Фронту сиријских револуционара“ (СРФ) као језгру сиријске војске клијента која би била независна од Нусра фронта.
Међутим, када су комбиноване снаге Нусре и неџихадистичких бригада, укључујући СРФ, заузеле сиријску војну базу у Вади ал-Деифу у децембру 2014, истина је почела да излази на видело. СРФ и друге групе којима су Сједињене Државе испоручиле ТОВ ракете бориле су се под Нусрином командом да заузму базу.
А како је за Њујорк тајмс подсетио један од бораца СРФ-а који је учествовао у операцији, Абу Кумајт, после победе је само Нусри и њеном веома блиском савезнику Ахрару ал-Шаму било дозвољено да уђу у базу. Нусра је дозволила групама које подржавају Сједињене Државе да одрже изглед независности од Нусре, према Абу Кумиту, како би подстакла Сједињене Државе да наставе снабдевање америчким оружјем.
Играјући Вашингтон
Другим речима, Нусра је глумила Вашингтон, искоришћавајући жељу Обамине администрације да има сопствену сиријску војску као инструмент за утицање на ток рата. Администрација је очигледно била вољни преварант.
Бивши амерички амбасадор у Сирији Роберт Форд, који је подржавао агресивни програм наоружавања опозиционих бригада који је одобрила ЦИА, Рекао семинар из јануара 2015. у Вашингтону, „Дуго смо гледали на другу страну док су Нусра фронт и наоружане групе на терену, од којих неке добијају помоћ од нас, координирали у војним операцијама против режима.
Одражавајући ставове неких добро позиционираних званичника администрације, он је додао: „Мислим да су дани када смо гледали на другу страну прошли. Али уместо да раскине са обманом да су ЦИА-ини ручно бирани клијенти независни од Нусре, Обамина администрација је наставила да се држи тога.
Нусра и њени савезници били су спремни да задају највећи ударац Асадовом режиму до тренутка заузимања провинције Идлиб. Иако су неке групе које подржавају САД учествовале у кампањи у марту и априлу 2015. године, „операциону собу“ за планирање кампање водили су Ал Каида и њен блиски савезник Ахрар ал Шам.
И пре него што је кампања покренута, Нусра је приморала другу групу коју подржавају САД, Харакат Хазм, да се расформира и узела је све своје противтенковске пројектиле ТОВ.
Штавише, Саудијска Арабија и Катар су финансирали „освајачку војску“, којом је командовала Нусра, и лобирали су код администрације да је подржи. Америчка стратегија за Сирију се тада померала ка прећутном ослањању на џихадисте да би постигли циљ САД да изврше довољан притисак на Асадов режим да изнуди Дамаск неке уступке.
Али идеја да независна „умерена“ наоружана опозиција и даље постоји и да Сједињене Државе своју политику заснивају на тим „умеренима“ била је неопходна да би се обезбедила политички смоквин лист за прикривено и индиректно ослањање САД на војни успех сиријске франшизе Ал Каиде.
Када је пад Идлиба довео до руске интервенције прошлог септембра, САД су одмах прибегле својој пропагандној линији о руском гађању „умерене“ наоружане опозиције. То је постало неопходан штит за Сједињене Државе да наставе да играју политичко-дипломатску игру у Сирији.
Како се одвија тренутна руско-сиријско-иранска офанзива између Алепа и турске границе, став Обамине администрације је у супротности са новим доказима о потчињености неџихадистичких снага Нусра фронту. Крајем јануара, Нусра је консолидовала своју улогу примарне опозиционе војне снаге у источном делу града Алепа тако што је послала огроман конвој од 200 возила напуњених борцима, према Сиријској опсерваторији за људска права у Лондону.
ББЦ је известио да је „хиљаде војника“ управо стигло у Алеп за предстојећу битку. Ахрар ал-Схам је 2. фебруара потврдио да је њен савезник, Нусра фронт, распоредио велики конвој „појачања“ у Алеп. Про-Асадов бејрутски дневник Ас-Сафир известио је да су конвоји такође укључивали артиљерију, тенкове и оклопна возила, и да је Нусра преузела низ зграда које ће служити као њено седиште и канцеларије.
Како Ал Каида контролише
Процена коју је у суботу објавио Институт за проучавање рата, који се дуго залагао за већу америчку војну помоћ сиријским анти-Асадовим групама, пружа даљи увид у систем контроле Нусра фронта над групама које подржава САД. Један од начина на који џихадистичка организација држи ту контролу, према студији, је контрола Ахрар ал Шама над граничним прелазом Баб ал Хава са Турском, што Нусри и Ахрару даје моћ над дистрибуцијом залиха из Турске у град Алеп и околна подручја.
ИСВ истиче да је још један инструмент контроле употреба „соба за војне операције“ у којима Нусра и Ахрар ал Схам играју доминантну улогу док додељују ресурсе и војне улоге мањим војним јединицама.
Иако Нусра фронт није наведен као део „Армије Алепа“ која је формално најављена за борбу против руске офанзиве, тешко је веродостојно да нема примарне позиције у операцијској сали за кампању у Алепу, с обзиром на велику инфузију Нусра трупе у позориште из Идлиба и његова историја у другим таквим оперативним просторијама у регионима Идлиба и Алепа.
Још један аспект моћи Нусре у Алепу је њена контрола над главним водоводним и електранама у градским четвртима које контролише опозиција. Али крајњи извор Нусрине моћи над групама које подржава САД је претња да ће их напасти као агенте Сједињених Држава и преузети њихову имовину. Франшиза Ал Каиде „успешно је уништила две групе које подржавају САД у северној Сирији 2014. и почетком 2015. године“, подсећа ИСВ, и покренула кампању прошлог октобра против једне од преосталих група које подржава САД, Ноур ал Дин ал Зенки.
Званични став САД о тренутној офанзиви у театру у Алепу и предложеном прекиду ватре прикривају чињеницу да би успешна руско-сиријска операција онемогућила спољним државама, као што су Турска и Саудијска Арабија, да снабдевају Нусра фронт и Ахрар ал Шам и тиме окончати војну претњу сиријској влади као и могућност преузимања власти Ал Каиде у Дамаску.
Руско-сиријски успех нуди најреалније изгледе за окончање крвопролића у Сирији, а такође би смањио вероватноћу евентуалног преузимања власти у Сирији од стране Ал Каиде.
Обамина администрација свакако разуме ту чињеницу и већ је приватно прилагодила своју дипломатску стратегију како би узела у обзир вероватноћу да ће Нусра фронт сада бити знатно ослабљен. Али не може ништа од тога да призна јавно, јер би такво признање разбеснело многе тврдолинијаше у Вашингтону који и даље захтевају „промену режима“ у Дамаску без обзира на ризике.
Председник Обама је под притиском ових домаћих критичара, као и Турске, Саудијске Арабије и других савезника ГЦЦ-а да се супротставе сваком добитку Руса и Ассадовог режима као губитку за Сједињене Државе. А Обамина администрација мора да настави да скрива стварност да је била саучесник у стратегији наоружавања Нусре делимично кроз механизам наоружавања „умерених“ клијената Вашингтона како би се постигао утицај на сиријски режим.
Тако се наставља игра дипломатије и обмана.
Гаретх Портер је независни истраживачки новинар и добитник Геллхорн награде за новинарство 2012. Аутор је тек објављеног Произведена криза: неиспричана прича о нуклеарном страху од Ирана.
У извештају Института за проучавање рата такође се наводи „... овде је питање да је Нусра потпуно уклопљена у сиријску опозицију…“. Ово је иста опозиција коју САД желе да поставе као следећу владу у Сирији.
Ипак, 2006. године САД су пружиле ваздушно покривање етиопским трупама које су извршиле инвазију на Сомалију како би спречиле умерене исламистичке снаге да преузму контролу јер су међу њима наводно имале екстремисту Ал Каиде. Ово је омогућило ал-Шабабу да преузме власт од умерених и они и даље стварају хаос широм региона до данас.
Такође, пре неколико година САД су биле неколико дана удаљене од свеопштег напада на Сирију након што су „прешле црвене линије“ наводно користећи сарин. Та употреба сарина од стране Асадовог режима је практично искључена и то оставља опозицију као починиоце.
Затим је у октобру прошле године ОПЦВ потврдио да је ДАЕШ користио иперит. Са њиховим најновијим извештајем, сада се користи и у Сирији и у Ираку, али ово није прешло америчке црвене линије.
Да ли је чудо што су САД познате као лицемер када „црвене линије“ постоје за Асада, али не и за ДАЕШ или опозицију?
Дај молим те:
„Другим речима, Нусра је глумила Вашингтон, искоришћавајући жељу Обамине администрације да има сопствену сиријску војску као инструмент за утицање на ток рата. Администрација је очигледно била вољни преварант.”
Као да Вашингтон не зна шта ради! Као да немају планове још од Буша и од Ајзенхауера!!!
Има глупана, али јебена ЦИА није једна од њих. Они праве завере и извлаче им се јер чак и када буду ухваћени на руци, чак и када четврт милиона људи лежи мртво, људи се правдају за амерички режим попут овог срања „направљене су грешке“.
Извини, једини који је овде преварен си ти.
Ево шта Обама признаје на веб страници Беле куће, а ипак нисам видео да се то нигде цитира, осим у свом тексту:
„Председник Обама разговарао је данас телефоном из Калифорније са турским премијером Ердоганом, на захтев премијера, о дешавањима у Сирији и Египту. Председник и премијер разговарали су о опасности од страних екстремиста у Сирији и сложили се о важности подршке уједињеној и инклузивној сиријској опозицији.
https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2013/08/07/readout-president-obama-s-call-prime-minister-erdogan-turkey
Договорено.
Инклузивно.
Екстремисти.
Импеацхмент.
Зашто ИСИС постоји: Двострука игра
https://politicalfilm.wordpress.com/2015/12/03/why-isis-exists-the-double-game/
Оптужите и примените закон. Материјална подршка терористима је злочин. Много је у врху ове владе (а и претходне) који подржавају тероризам док се претварају да се боре против њега.
КПФА аудио снимак Роберта Перија о Сирији и Русији и још много тога...
http://archives.kpfa.org/data/20160216-Tue1700.mp3
Молимо вас да поделите везу на друштвеним мрежама да бисте информисали друге о овом критичном питању.
Хвала, Роберт Парри. Молимо вас да урадите више аудио и видео интервјуа и коментара.
Било је сјајно чути Роберта Паррија како интервјуише у емисији "Фласхпоинтс" Денниса Ј. Бернстеина (КПФА 94.1 ФМ), препричавајући већи део ове колумне. Слушајте архиву кпфа.орг за 2/16/16.
„ПОЧИНИЛАЦ ГРЕША НИКАД НЕ ОПРАШТА СВОЈИМ ЖРТВАМА“
— Шеф черокија Џон Рос, САД почетком 19. века
„Бити човек који треба да учествује, одвојен од
стварно искуство, у геноциду.”
— Историчар Мајкл Пол Рогин, у Очевима и деци… на „Индијан
Уклањање”, стр, 248
Догађаји у историји су увек јединствени, али имају много чему да нас све науче.
Проницљив чланак Џоа Лаурије „Обамина умерена сиријска обмана“
(горе) пружа многе увиде. Пословично јединство звано "Американци"
у јавном дискурсу је изманипулисано у неуспех у перцепцији
шта се дешава у Сирији. Конференција за штампу председника Обаме
одговори на тему Сирије од 2. јасно указују
његово доследно и упорно веровање у митове који је био
поучавао и који је жељно учио друге.
А шта је, господине председниче, „политичка транзиција“? Да ли он
очекују да суверена нација абдицира своју моћ да а
терористичке групе („тзв. „побуњеници“) као предуслов?
Да ли би и он урадио исто?
(Напомена: Одбили смо у бројним ратовима у прошлости, као што су САД
Грађански рат.)
У критици бомбардовања болница, не сви извори
приписати ово Русији за чудно и – јавно недокучиво –
разлоге.
Господин Обама је згодно заборавио такозвани „успех“
америчких трупа у масакрима у Фалуџи (Иран) и
слични „успеси“. (Погледајте „БЛООД ОН.“ Николаса ЈС Дејвиса
НАШЕ РУКЕ...”). Нити има и најмање алузије на Израел
злочине против човечности. Наравно да нису, избори су
године у САД.
Чланак Мајка Витнија у Цоунтерпунцх-у од 10. фебруара
појашњава много тога.
—Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
Идеја да се Русија не обраћа ИСИС-у већ бомбардује „умерену“ или „легитимну“ опозицију први пут је изнета на конференцији за штампу Џона Керија 1. октобра. критика Русије (и Путина) без потребе да се расправља о суштинским тачкама изнесеним у Уједињеним нацијама у вези са међународним правом и потребом за стабилном централном владом у Сирији која би поразила терористе. Уместо тога, аргументи Русије о томе шта се догодило и шта је најбољи пут напред потпуно су занемарени, а непоштена централна тачка разговора – они не бомбардују ИСИС – стално су понављали и политичари и западни медији. Запањујуће је да ова лажност ефективно, вероватно свесно, подржава терористичку организацију која је наводно извела нападе 9. септембра који су довели до масовног преуређења наших друштава у милитаризам и свеобухватан надзор свих комуникација и практично изазива когнитивно дисонантни поглед на свет.
У децембру 2015, амерички министар одбране Еш Картер описао је ваздушну базу Инџирлик у Турској, чланици НАТО-а, 100 миља од сиријске границе, као „врх копља“.
САД су прошириле операције у Инџирлику у септембру када је турска влада укинула своју дугогодишњу забрану америчке употребе овог објекта за борбене ударне операције. Годинама је база била центар америчких обавештајних служби и операција ЦИА против Турске.
Број америчких трупа у Инџирлику се удвостручио од лета, док је флота америчких авиона распоређених у бази порасла четири пута.
Бригадни генерал Ахмед Ал-Ассири, консултант саудијског министра одбране принца Мохамеда Бин Салмана, потврдио је новинској станици Ал-Арабииа у власништву Саудијске Арабије долазак авиона саудијских ваздухопловних снага у турску базу.
„Наши млазни ловци и посаде распоређени су у ваздушну базу Инџирлик“, рекао је он. „Распоредили смо их као део међународне коалиције коју предводи Вашингтон“, рекао је Асири. Он је такође тврдио да су Саудијци спремни да уђу у копнене операције у Сирији.
Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу потврдио је да Турска и Саудијска Арабија дуго разматрају копнену операцију у Сирији.
Говорећи у Бриселу 12. фебруара, Картер је рекао да се након споразума са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима о поновном покретању ваздушних напада надао да ће „појачати“ њихово учешће у операцијама. Он је додао да су две земље имале везе у Сирији.
„Сада је фебруар, па сам овде човек у журби“, рекао је Картер. „Радили смо са њиховим специјалним снагама раније у другим окружењима. Они имају веома способне специјалне снаге, а опет имају јединствену политичку, па чак и моралну улогу у овом сукобу. И то их чини важним партнерима у том погледу, као и веома моћне војне способности које обојица доносе.
Дакле, да ово изразимо врло елементарно, изгледа да су САД имале план да створе „зону забрањеног лета“ у Сирији пре него што их Русија победи.
Онај ко има „зону без летења“ први прави.
То је 70 миља... бацање камена
„Нусра је играла Вашингтон“?
Можете чути смех чак из Ленглија.
Наравно, може се ослонити на Институт за проучавање рата Кимберли Кејган (ИСВ) да пружи „даљи увид“.
Дакле, истина – да САД заправо раде са оружјем/испоручују оружје Ал Каиди, одговорној за 9. септембар и смрт преко 11 америчких грађана – није нешто што наша влада жели да постане јавно позната.
Па, дух. Неколико Американаца би могло бити мало љуто...
Сваком зликовцу је потребна сигурна кућа и Исламска држава (ИС) није изузетак. Срећом по ИС, чека их двоје, а можда и троје, сви захваљујући НАТО-у, а посебно Сједињеним Државама.
Рат у Сирији је био посебно лош за ИС. Са руским ваздушним снагама које прекидају своје линије снабдевања са Турском и Сиријском арапском војском која се приближава, можда ће ускоро доћи време да купе нови дом.
Ако рат иде лоше по ИС, иде још горе по моћне силе које су их наоружале и финансирале. Да бисмо разумели куда ИС може даље да иде, прво мора да се у потпуности разуме оне подржавајуће моћи које стоје иза њих. Предумишљајно стварање ИС-а и откривање идентитета њихових присталица откривено је у допису Одељења Обавештајне агенције (ДИА) који је први пут објављен 2012.
Признало је:
„Ако се ситуација расплете постоји могућност успостављања декларисане или недекларисане салафистичке кнежевине у источној Сирији (Хасака и Дер Зор), а управо то желе силе које подржавају опозицију, како би се изоловао сиријски режим, који је узети у обзир стратешку дубину шиитске експанзије (Ирак и Иран).“
Меморандум ДИА затим објашњава ко су присталице ове „салафистичке кнежевине“ (и ко су њени прави непријатељи):
„Запад, земље Залива и Турска подржавају опозицију; док Русија, Кина и Иран подржавају режим“.
Пре сиријског рата постојала је Либија…
Важно је запамтити меморандум ДИА, као и чињеницу да је прије сиријског сукоба постојао либијски рат у којем је НАТО уништио владајућу владу Моамера Гадафија и оставио оно што се може описати само као намјеран и веома смишљен вакуум моћи у своје место. Унутар тог вакуума на крају ће се кроз смрт америчког амбасадора Ј. Кристофера Стивенса открити да је из либијског града Бенгазија оружје и милитанте отпремао амерички Стејт департмент прво у Турску, а затим даље у инвазију на северну Сирију.
И чини се да су се терористи кретали напред и назад у оба смера кроз овај терористички цевовод који спонзорише САД.
ИС је од тада најавила званично присуство у Либији, а Либија је сада једна од неколико „сигурних кућа“ које ИС може користити када коначно буде потпуно потиснута из Сирије све успешнијим заједничким сиријско-руским војним операцијама.
[…] Либија, Ирак и Авганистан би биле идеалне локације за кретање ИД. Стање либијског намерно створеног безакоња даје САД и њиховим савезницима приличан степен веродостојног порицања зашто неће моћи да „пронађу“ и „неутралишу“ ИС.
Проналажење сигурне куће Исламској држави
Аутор Улсон Гунар
http://journal-neo.org/2016/02/16/finding-the-islamic-state-a-safe-house/
За оне који покушавају да прате све детаље ЦИА-иног управљања њеним разним пацкастим организацијама унутар подручја претпостављеног исламског тероризма, може бити корисно пратити трансформацију ЛИФГ-АКИМ [Либиан Исламиц Фигхтинг Гроуп-Ал Каида у исламском Магребу] од смртоносног непријатеља до блиског савезника. Овај феномен је уско повезан са општим преокретом идеолошких фронтова америчког империјализма који означава поделу између администрације Буш-Чејни-неоконисти и садашњег режима Обама-Бжежински-Међународне кризне групе. Бушов приступ је био да се наводно присуство Ал Каиде искористи као разлог за директан војни напад. Обамин метод је да искористи Ал Каиду за рушење независних влада, а затим или балканизује и подели дотичне земље, или их користи као марионете камиказе против већих непријатеља попут Русије, Кине или Ирана. Овај приступ подразумева мање-више отворено братимљење са терористичким групама, што је генерално наговештено у чувеном Обамином говору у Каиру 2009. Везе Обамине кампање са терористичким организацијама које је ЦИА поставила против Русије већ су биле предмет јавности. рекорд пре три године.
Али такав преокрет не може се импровизовати преко ноћи; било је потребно неколико година припрема. Лондонски дејли телеграф је 10. јула 2009. известио да се либијска исламска борбена група раздвојила са Ал Каидом. Тада су Сједињене Државе одлучиле да умање нагласак на рату у Ираку, као и да се припреме да искористе сунитско муслиманско братство и његов огранак сунитске Ал Каиде за дестабилизацију водећих арапских држава које су се припремале да их окрену против шиитског Ирана.
ЦИА-ини либијски побуњеници:
Студија Вест Поинт 2007. показује да је област Бенгази-Дарна-Тобрук била светски лидер у регрутовању бомбаша самоубица Ал Каиде
Аутор Вебстер Г. Тарплеи
http://www.informationclearinghouse.info/article27760.htm
Читајући све очајније наслове које испумпавају западни медији док терористичке снаге које подржава Запад почињу да се савијају под ефективном заједничком сиријско-руском офанзивом да поврате земљу, читаоци ће приметити да иако термин „умерени побуњеници” или „умерени побуњеници” Често се користи 'умерена опозиција', западни медији наизглед нису у стању да именују ниједну фракцију или лидера међу њима.
Разлог томе је што умерених нема нити их је никада било. Од 2007. САД су у завери да наоружају и финансирају екстремисте повезане са Ал Каидом како би збацили владу Сирије и дестабилизовали ирански утицај на целом Блиском истоку.
Изложено у чланку Сеимоура Херсха из 2007. године, „Преусмјеравање да ли нова политика администрације користи нашим непријатељима у рату против тероризма?“, експлицитно је наведено:
„САД су такође учествовале у тајним операцијама усмереним на Иран и његовог савезника Сирију. Нуспроизвод ових активности је јачање сунитских екстремистичких група које заступају милитантну визију ислама и непријатељски расположене према Америци и симпатичне према Ал Каиди.“
„Катастрофа“ коју западни медији стално наводе у својим све хистеричнијим насловима је предвидљива манифестација не сиријских и руских безбедносних операција које су данас у току у Сирији, већ завере коју је Херш описао 2007. године која је неоспорно стављена у игру, почевши од 2011. под маском такозваног „арапског пролећа“.
Када Запад покуша да да имена и лица овим такозваним „умеренима“, једноставно је пратити их директно до Ал Каиде.
У Сирији, ако не можете да пронађете умерене, обуците неке екстремисте
Аутор Тони Царталуцци
http://landdestroyer.blogspot.com/2016/02/in-syria-if-you-cant-find-moderates.html
Обамина „умерена“ либијска обмана претходила је Обаминој „умереној“ сиријској обмани.
У обе операције, катарски финансијери су некажњено одржавали проток новца.
Турска и Катар подржавају сличне екстремистичке, па чак и терористичке групе које се увелико користе у борби против сиријске владе. Обе државе су такође биле дубоко укључене у политичку борбу за утицај у Египту, спонзоришући организацију Муслиманска браћа и бившег председника Мохамеда Морсија, уз промоцију вехабијских идеја не само у Северној Африци и на Блиском истоку, већ иу Централној Азији.
Треба напоменути да су Катар и Турска првобитни креатори ИСИЛ-а и од тада улажу велика средства у јачање ове терористичке организације. Док је Катар обезбедио одређени део свог финансијског богатства са ИСИЛ-ом, Турска је потрошила значајно време на регрутовање и обуку милитаната ИСИЛ-а да би потом изазвали пустош у Ираку и Сирији. Турска је дала све од себе да обезбеди своју терористичку творевину софистицираним мрежама за шверц које су омогућиле ИСИЛ-у да испоручује украдену нафту и дрогу широм света. Исламска држава се одужила својим господарима сталним приливом муслиманских избеглица које су се упутиле ка Европи у покушају да спасу своје животе. На крају крајева, Турска је прва која има користи од прилива миграната који би требало да освоје упориште у новим земљама, засађујући семе за будуће победе новог Отоманског царства.
Билатерална војна сарадња Турске и Катара добила је значајан подстицај још у децембру 2014. године када су стране потписале војни споразум који је годину дана касније добио потпуно ново значење. Овај тајни споразум је проширен током посете шефа турске обавештајне службе Хакана Фидана Дохи прошлог децембра, када је Анкара успела да обезбеди обећање Дохе да ће надокнадити део губитака од престанка руског туризма Турској, за које се верује да је изазвало огромне економске штете од 3 милијарде долара, заједно са обећањем да ће Катар снабдевати Анкару гасом, уколико Русија одлучи да прекине своје испоруке. Поред тога, Катар је пристао да плати све трошкове који ће бити приписани изградњи турске војне базе на својој територији, за које се верује да ће износити чак милијарду долара.
Право питање је шта Катар добија заузврат? а€“ Иако су обе земље настојале да сакрију одговор од шире јавности, он је и даље прилично очигледан.
Пре свега, Катар ће у великој мери унапредити своју војну и политичку независност од свог суседа – Саудијске Арабије, која је у више наврата покушавала да се дистанцира од катарске политике и чак је осудила Доху због финансијске подршке коју пружа радикалним екстремистима. Штавише, нема сумње да ће то Дохи одвезати руке у послу спонзорисања радикалних покрета у исламском свету, које су бројни стручњаци означили као екстремистичке или чак терористичке групе. Катар ће моћи да обучава будуће припаднике таквих група у својој војној бази у Турској, као и да користи турске екстремисте на својој територији у исте сврхе, подижући нове радикалне хорде за војне ангажмане у Сирији или другим земљама.
Које су могуће последице војне сарадње Турске и Катара?
Аутор Мартин Бергер
http://journal-neo.org/2016/02/15/what-are-the-possible-consequences-of-turkey-qatar-military-cooperation/
Ово је веома интересантан чланак Александра Меркуриса који детаљно описује чланак у британским новинама у вези са руским амбасадором у Великој Британији који открива да су Русима западне силе рекле да ће након што су САД прогласиле зону забране летова, ИСИС заузети Дамаск –
http://www.informationclearinghouse.info/article44236.htm#sthash.KE2O5Z13.dpuf
Замисли. САД отварају пут Даешу да претекне Дамаск!