Ексклузивно: Обамина администрација се нашла ухваћена у контрадикторностима своје сиријске политике, пошто је подржала радикалне џихадисте да постигну још једну „промену режима“, али сада открива да њен опортунизам шири хаос изван Блиског истока у Европу. Али могу ли САД прилагодити курс и напустити своје клијенте џихадиста, пита се Јое Лауриа.
Аутор Јое Лауриа (Ажурирано 25. јануара са нова последња два пасуса)
Доношење велике резолуције Савета безбедности УН је као јефтина цена: еуфорија нестаје прилично брзо. Такво је било прошломесечно једногласно усвајање „мировног плана“ за окончање скоро петогодишњег сиријског крвопролића.
Са почетком у понедељак датумом за планирани прекид ватре и већ отпочињање преговора одложити, све је мање вероватно да ће преговори ускоро почети. Највећа препрека је одлучивање ко ће представљати опозицију преко пута власти. А то зависи од питања ко је терориста у Сирији. Не помаже ни то што светске владе нису успеле од Лиге народа да се договоре око споразума који правно дефинише тероризам.
Председник Барак Обама, са потпредседником Џоом Бајденом, присуствује састанку у Рузвелтовој соби Беле куће, 12. децембра 2013. (Званична фотографија Беле куће: Пете Соуза)
Државни секретар Џон Кери и руски министар спољних послова Сергеј Лавров састали су се у среду у Женеви и њих двојица нису могли да одлуче ко су сиријски терористи који би требало да буду искључени из преговора.
Они се слажу да искључе Исламску државу и фронт ал-Нусра (огранак Ал Каиде) који су већ елиминисани из учешћа. Али шта је са безброј других опозиционих група, од којих неке блиско сарађују са Нусром и другим екстремистима?
Стотину њих спојила је Саудијска Арабија у Ријаду прошлог новембра. Али они желе да сиријски председник Башар ал-Асад одмах повуче оставку. То је потпуни неуспех јер би му план УН-а омогућио да остане шест месеци како би направио место за прелазну владу док се не напише нови устав и не одрже општи избори 2017. Кери је експлодиран од неоконзервативаца зато што су пристали на овај компромис и што су дозволили Асаду да се поново кандидује на тим изборима.
САД су направиле компромис по том питању након што су биле подстакнуте избегличком кризом која шири неред у Европу и уласком Русије у рат против Исламске државе и других џихадистичких група. Али до сада је мало компромиса по питању тероризма.
Путинов изазов
Неслагање Москве и Вашингтона сеже до почетка сиријског грађанског рата, као што сам известио пре више од три године. У септембру је руски председник Владимир Путин отишао корак даље оптужујући САД да подржавају терористе у Сирији у свом обраћању Генералној скупштини УН.
Сама Исламска држава није настала ниоткуда“, рекао је Путин. „У почетку је развијен као оружје против непожељних секуларних режима. Рекао је да је неодговорно „манипулисати екстремистичким групама и користити их за постизање својих политичких циљева, надајући се да ћете касније пронаћи начин да их се решите или некако елиминишете“.
Он је јасно ставио до знања да говори о САД, када је додао: „Позивају ме да питам оне који су створили ову ситуацију: да ли сте бар сада схватили шта сте урадили? Али бојим се да ће ово питање остати без одговора, јер они никада нису напустили своју политику која се заснива на бахатости, изузетности и некажњивости.
Путин није поменуо јасне доказе за које је сигурно знао из америчке одбрамбене обавештајне агенције. ДИА из августа 2012 документ Судија са којег је скинула тајност каже да су Вашингтон, Анкара и заливске државе помагале у успостављању салафистичке кнежевине у источној Сирији да изврши притисак на Асада и да би се могла удружити са екстремистима на ирачкој страни границе како би формирала Исламску државу, користи се у документу та тачна фраза. Затим шеф ДИА генерал Мајк Флин касније Рекао Ал Јазеера да је ово била „намјерна одлука у Вашингтону“, а не да САД само затварају очи пред оним што се дешава.
САД имају дуго подржавана неугодне групе за постизање краткорочних интереса САД. Вашингтон тврди да проверава које групе подржава, али чак и Даили Беаст (велики присталица неоконзервативних стратегија промене режима) је позвао ово доводи у питање, извештавајући да се побуњеници које подржава ЦИА боре у тандему са Ал Каидом.
Путин је у свом говору позвао на коалицију сличну совјетско-америчком савезу у Другом светском рату за борбу против најстрашније терористичке силе у историји, нациста Адолфа Хитлера. Путин је тврдио да је сиријска војска једина ефикасна копнена снага (заједно са Курдима) против Исламске државе и да све нације које заиста желе да је победе треба да раде са Асадовом војском и боре се против група које покушавају да га свргну.
„Слично антихитлеровској коалицији, она би могла да уједини широк спектар партија спремних да се чврсто супротставе онима који, баш као нацисти, сеју зло и мржњу према човечанству“, рекао је Путин.
Русија је у Савету безбедности представила нацрт резолуције којим би се одобрила таква велика коалиција. Али САД су то одлучно одбациле јер и даље планира Асадово свргавање са групама за које Русија каже да су терористичке. Тада није било изненађење да је два дана након што је Путин рекао да је Русија извела свој први ваздушни напад на групу коју подржава ЦИА и која је претила Асадовој влади. Била је то снажна порука Москве Вашингтону: ако наставите да подржавате екстремисте у Сирији, ми ћемо их ударити.
Америчка влада и њени корпоративни медији оптужили су Русију да удара на „умерене“ групе уместо на Исламску државу (коју је Русија више пута такође циљала). Вашингтон је изнео уморну оптужбу да Путин покушава да поново успостави совјетско царство и преузме Блиски исток од САД: дволични случај пројектовања империјалних планова на другог. Можда је Русија заиста забринута због тероризма који се шири из Сирије и заиста жели да учини нешто да га заустави.
Дефинисање тероризма
Имати међународни споразум који правно дефинише тероризам било би корисно у овој ситуацији, али измишљање једног кодификованог у уговору већ дуго смета владама. Лига народа је покушала и фаилед. Месец дана након 9. септембра, састала се Генерална скупштина УН да би се договорила о међународној конвенцији против тероризма, али фаилед јер се није могло сложити око дефинисања тероризма.
Тероризам је само тактика. Али чини се да владе то спајају са разлогом. У реду је када то користи њихова страна, али не и када то користи њихов непријатељ. Ово је изнедрило клише: „Терориста је за другог човека борац за слободу“.
Ако можете објективно да изолујете тактику од узрока, договорена дефиниција може бити могућа. То би било на линији тероризма је акт насиља који спроводе недржавни актери, циљајући цивиле из било ког разлога, било праведног или не.
Узрок Палестинаца под окупацијом је праведан, на пример, али дизање у ваздух израелских цивила у аутобусу је тероризам. Разлог Исламске државе, као окупаторске силе, очигледно је неправедан, и чини тероризам када циља на цивиле. Циљ је од суштинског значаја за дефиницију. Недржавни актер, чак и Исламска држава, напада војне циљеве, користи герилску тактику, а не тероризам. Неке групе, попут ИСИС-а, користе и једно и друго.
Недостатак дефиниције помогао је државама да наставе са спонзорисањем тероризма, иако саме не врше терористичке акте, као што многи људи тврде. Државе чине ратне злочине, што је још горе. Само недржавни актери користе тероризам, који није у надлежности Међународног кривичног суда за ратне злочине и могао би само у неке инстанце сматрати ратним злочином.
Јое Лауриа је ветеран спољних послова који ради у УН од 1990. Писао је за Бостон Глобе, Лондон Даили Телеграпх, Јоханнесбург Стар, Монтреал Газетте, Валл Стреет Јоурнал и друге новине. До њега се може доћи наjoelauria@gmail.com и пратили на Твитеру на @уњое.
"И САДА? ПРАВА ПРИЧА.”
Ово су биле речи конзервативног новинара Пола
Харвеи у својим програмима вести на радију.
Основне информације које је дао Јое Лауриа у својој
комад „Могу ли САД раскинути са савезницима џихадиста?“ и допуњена.
по коментарима "Абе" изнад је потребно. Већина Американаца
(а вероватно и већина западњака?) не схватају ово
резолуције и каснији развој догађаја. О томе се не пише у
медијима па се то можда и није догодило. Само јесте! (Пример:
Ако дође до расправе о Сирији и почне да се прича о
напредак преговора, резултат ће бити празан поглед. Могло би се
као што је лако говорити о путовању на Марс!)
Потребно је више чланака о овој области као основа нашег знања.
Хвала на овим доприносима.
—Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
25. јануара, када је требало да почну мировни преговори о Сирији, амерички државни секретар Џон Кери је инсистирао да организација коју је основао обожавалац Осаме бин Ладена, Захран Алуш, представља анти-Асадове снаге у предстојећим сиријским мировним преговорима [ …]
Аллоусх је основао и водио џихадистичку организацију Јаисх ал-Ислам. Википедија каже да је „бивши вођа Џејш ал-Ислама Захран Алош одржао говор о заслугама хаџа 2013. године и похвалио Усаму бин Ладена, обраћајући му се почасним „шеиком” и почасним „рахимаху Алах”. а€¦ Аллоусх се обратио организацији Ал-Каида Јабхат ал-Нусра као а€˜наша браћаа€™а€™.а€“ Ал-Нусра је помогла у извођењу америчко-турско-саудијско-катарског договореног напада сарином у августу 2013. да је предсједник Обама је окривио Асада и то Обама и даље наводи као свој разлог и оправдање за бомбардовање Асадове војске. Чак и када је Обама ушао у Белу кућу 2009. године, имао је за циљ да пронађе начин да уклони сиријског председника Асада са власти. Испоставило се да је постављање овог гасног напада (и окривљавање Асада) био начин да се то омогући.
Ал Џазира је 25. децембра 2015. објавила да „руски ваздушни напади убијају истакнутог команданта побуњеника“ Алуша. И Русија и Асад ће сада морати да преговарају са Мохамедом Алушом, његовим преживелим. Чак и француски лидер Франсоа Оланд подржава Аллусха – упркос недавним нападима џихадиста у Француској. Очигледно је било шта да се отарасимо руског савезника Асада у реду са западним лидерима.
Породица Сауд је заправо захтевала да Аллоусх буде на челу анти-Асадове делегације. Саудијци су на томе инсистирали још почетком децембра 2015. Кери и остатак Запада нису били сасвим задовољни тим захтевом. Постигнут је а€˜компромиса€™: биће два шефа: Аллоусх, и још једна фигура коју подржавају Сауди: Асад ал-Зоуби. Ово је још један пример вођства породице Сауд у западном савезу против Русије и њених савезника.
Тако ће на једној страни ових мировних преговора бити Асад (несекташки шиитски лидер којег подржава велика већина Сиријаца, а подржавају га и Русија и Иран); а на другој страни биће Алуш и ал-Зуби, два миљеника породице Сауд (подржава Запад, који предводи породица Сауд, која је финансирала Ал Каиду).
САД и савезници чине обожаватеља Бин Ладена преговарачем у мировним преговорима у Сирији
Аутор Ериц Зуессе
http://www.washingtonsblog.com/2016/01/u-s-allies-make-bin-laden-admirer-negotiator-syria-peace-talks.html
Слажем се са господином Луријом да је без окретања од 180 степени од стране Сједињених Држава једини могући крај пораз једне или друге стране.
Наша фиксација на Совјетски Савез и сада на Русију нас је навела да подржимо екстремисте као стратегију за слабљење и једног и другог. То је било тачно у Авганистану као иу Сирији, и само нас међународни гнев изазван акцијама екстремиста у Европи приморава да предузмемо акцију против њих. Ми и даље колебамо, подржавајући оружане групе за које тврдимо да нису екстремисти.
Чини се да је Америци тешко да буде искрена према себи, у признавању колосалних грешака у Сирији, као у Авганистану, Ираку и Либији, и надамо се да ћемо наћи начин да напустимо нашу политику и када се успостави мир да прогласимо победу.
Тероризам је намерно гађање цивила ради постизања политичког циља.
Не може бити разлике између државних извршилаца и недржавних починилаца.
Бацање атомске бомбе на Хирошиму био је терористички акт – један од најгорих у историји. Напалмирање вијетнамских села представљало је терористички акт.
„Тероризам је намерно гађање цивила ради постизања политичког циља. -Беван Рамсден
Шта кажете на помагање и подржавање сопствених грађана у зависности од опијума...?
http://www.washingtonsblog.com/2015/09/the-real-afghanistan-surge-is-in-heroin-production-and-tripled-opium-cultivation-since-the-us-military-arrived-un-and-us-government-documents.html
Добар чланак. Али коришћење термина „тероризам“ за насиље над цивилима само од стране недржавних актера (назив истог злочина од стране државних актера „ратним злочином“) не доводи до јасноће, а камоли споразума. „Тероризам је само тактика, а не циљ, па га тако назовите без обзира ко га ради, а назовите га и ратним злочином.
Разлог због којег „изгледа да владе то спајају са циљем“ је тај што желе да прикрију циљеве друге стране како би обманули своје становништво о томе око чега се боре. Коришћење „тероризма” само за описивање недржавног насиља значи учествовање у државној пропаганди, капитулирање пред десничарским распиривањем страха, које, како је упозорио Аристотел, мора да створи страх од страног непријатеља да би захтевало моћ као заштитника и оптужило своје противнике за нелојалност. Ако нападе десничарске државе на цивиле називамо и „тероризмом“, на њих се гледа као на преваре за које се свакодневно боре, зашто им онда ускратити част?
На надлежност МКС-а за ратне злочине може се позвати једноставно ако се државно спонзорство недржавног тероризма сматра државним тероризмом.
„Ковање речи“ неће довести до дипломатског компромиса; то може само договор око циљева. Ми то немамо јер америчка влада скрива циљеве својих политичара од сопственог народа, да би остварила циљеве супротне интересима човечанства, али профитабилне десничарским политичарима инсталираним нерегулисаним економским концентрацијама.
Требао сам да приметим да се не може позивати на надлежност МКС јер САД одбијају да потпишу споразум – нема више ратних злочина, нема будућности за десницу.
Веома добар чланак.
Изненађујуће је фрустрирајуће што се чини да велика већина америчких медија игнорише било шта осим званичне линије америчке владе о Сирији. Ценим добро извештавање које ви људи у вестима конзорцијума радите о Сирији и другим питањима која су веома слабо покривена у већини медија.
Волео бих да могу да планирам рушење корпоративних влада света у корист народа.