У затварању узбуњивача и истраживачког новинарства о питањима националне безбедности, америчка влада може да користи своју технологију да одреди ко с ким разговара, а затим да користи те метаподатке као доказ цурења, језиву нову реалност која угрожава демократију, пише Норман Соломон.
Норман Соломон
Од свих изговора изнесених да је Обамина администрација ускратила Четврти амандман уз напад на слободу штампе и кривично гоњење узбуњивача „националне безбедности“, ниједан није погубнији од тврдње да је за то одговорна технологија.
На први поглед, објашњење би могло изгледати логично. На крају крајева, капацитети дигиталне технологије постали су заиста фантастични. Лако је додирнути „технологију“ као покретач владине политике, као да председник за воланом нема другог избора осим да следи технолошке руте које су се отвориле Великом брату.
Барак Обама, тада новоизабрани председник, и председник Џорџ В. Буш у Белој кући током транзиције 2008.
Сад долази Њујорк тајмс репортер Чарли Севиџ, говорећи слушаоцима и гледаоцима о а Демократија сада Интервју да је стање надзора у великој мери ствар технологије: „У 21. веку је једноставно тако.
То је сјајан начин да се деполитизира кључна тема — умањивање главне динамике политичке економије, антидемократске моћи и избора одозго надоле — пуштајући лидере да се скину са улице, као да софистицираност захтева разумевање да влада треба да буде регулисана високом технолошке снаге, а не обрнуто.
У ствари, порука је да – ако не волите масовни надзор и драконске мере за застрашивање узбуњивача, као и новинара – ваша је ствар са технологијом и срећно у супротстављању Који. Добили сте? Грешка, драги грађанин, није у нашим политичким звездама већ у дигиталној техници.
Када је Ејми Гудман питала Севиџа о рекордном гоњењу узбуњивача од стране Обамине администрације према Закону о шпијунажи, он је сумирао на следећи начин:
„Због технологије, више је немогуће сакрити ко је с ким у контакту, а сада је могуће истражити случајеве који нису били раније. То није нешто што је урадио Обама или Буш. Тако је у 21. веку, а истраживачко новинарство се још увек бори са импликацијама тога.”
Проницљивија и искренија процена таквих ствари може се наћи у „Кроз огледало“, где је Луис Керол написао овај дијалог:
„Када користим реч“, рекао је Хумпти Думпти, „то значи оно што сам изабрао да значи – ни више ни мање.“
„Питање је“, одговорила је Алиса, „да ли можеш да учиниш да речи значе толико различитих ствари.
„Питање је“, одговорио је Хумпти Думпти, „који је бити господар — то је све.“
Стање надзора није подразумевана поставка дигиталне технологије. Држава надзора је неуспех и потисник демократије. Држава надзора или демократски систем — шта треба да буде господар? [За пример из стварног живота како је ова технолошка вештина коришћена за кажњавање узбуњивача, види случај бившег официра ЦИА Џефрија Стерлинга.]
Норман Соломон је суоснивач РоотсАцтион.орг и извршни директор Завода за јавну тачност. Аутор је многих књига, укључујући Лаки рат: како нас председници и стручњаци непрестано врте на смрт.
Претпостављам да Норман Соломон није написао наслов за ово дело: изгледа да је то супротно ономе што он износи.
Недавни филм о Џејмсу Бонду, „СПЕЦТРЕ“, био је подједнако одличан филм за свој жанр колико и дубока изјава о новој држави надзора, која је сада стигла у свој својој грозоти.
На крају филма је врло јасно стављено до знања да су једини људи којима користи тако масовни надзор информација они из криминалне елите. „Добрим момцима“ нису потребне такве инвазивне мере…
Управо сам наишао на ову везу са изјавама које је Сибил Едмондс дала 2009. године у вези са наредбама о привилегијама државних тајни и корупцијом владе у вези са Деннисом Хастертом, Турском, шверцом оружја и дроге. У 5 делова. Гледао сам само први део, али за мене је било посебно интересантно да слушам адвоката Бруса Фејна како се јавља сваки пут када је адвокат покушао да постави питање Сибил након што се заклела да ће је ућуткати:
https://www.youtube.com/watch?v=SCW9crAKEfA&app=desktop
Озбиљно. Неко сада треба да сними Сибил да би прелио пасуљ на нашу тотално корумпирану, издајничку савезну владу.
Кратак есеј господина Соломона испитује ефекат технологије на ограничавање могућности новинара да прибављају информације од узбуњивача.
Због развоја „друштва акварија“, добијање информација од „А“ до „Б“ је скоро немогуће а да Велики брат не зна за то. Нажалост, то је само један од проблема нашег народа из '1984.
Застрашивање функционише и са другим важним играчима. Политичари – као и сви други – имају 'костуре' у својим ормарима. Тхе Свевидеће око великог надзора ће неминовно сазнати њихове најдубље тајне, а информације су доступне заинтересованим лицима који желе да их користе.
Уз ризик да звучите као покварена плоча, размислите о изборима 2012. овде у САД. Дубоко непопуларан председник није имао ниједну истакнуту особу која се против њега борила на предизборима. Замислите роботске гласове за Израел у оба дома Конгреса. Нешто криво као 99-1 био је вероватан исход таквих гласања. Пошто је та усрана мала држава апартхејда дубоко усађена у наш обавештајни систем у стилу 1984, зашто бисмо очекивали било какав други исход?
Затим, ту је нови систем бројања гласова са компјутерским системима који су власнички и стога недоступни за увид спољним стручњацима.
http://bradblog.com/?p=11430
Блогер наставља да примећује како се то догодило на недавним изборима за гувернера у Кентакију, али то је догађај који видимо све време и свуда.
„Демократија“ је само бесмислена реч када дозвољавате да се гласови пребројавају помоћу рачунарских уређаја који се лако хакују. И готово никада нема могућности за поновно бројање.
Пошто живим у делу Индијане где мој глас узима електронски уређај и снима на флеш меморијску картицу, претпостављам да се више никада нећу трудити да гласам на важним изборима. Ти зброји гласова ће рећи тачно оно што људи који имају приступ машинама желе да кажу. А у мом делу земље НЕЋЕ бити поновног бројања – осим ако не дефинишете да се други пут погледа екран Укупан број гласова као поновно пребројавање.
То је једноставно губљење мог времена.
Не бих имао ништа против гласачких машина све док имамо овлашћени приступ за проверу наших гласова. Неки систем попут овог са токенима за аутентификацију може се лако поставити и учинити све (за демократију) срећним.
Само у САД оружје убија људе, (муслиманска) религија убија људе, рат се води против метода (тероризам), а технологија ствара надзорну државу.
Људи никада не раде ствари, увек речи, понекад чак и апстрактне речи, чине лоша дела. Земља индивидуализма потпуно лишена личне одговорности.