Подржавајући рат Саудијске Арабије против Јемена, САД се поново налазе на истој страни са Ал Каидом у сукобу на Блиском истоку, забрињавајућем обрасцу вођеном принудом да оправдају акције америчких „савезника“ без обзира колико су нечувене, као бивша ЦИА аналитичар Пол Р. Пилар објашњава.
Аутор Паул Р. Пиллар
убиство раније ове недеље од најмање 131 цивила на свадбеној забави био је само најновији и најсмртоноснији догађај у кампањи ваздушних удара у Јемену од стране стране коалиције предвођене Саудијском Арабијом. Високи комесар Уједињених нација за људска права (УНХЦР) Извештаји да је током шестомесечног периода од краја марта до прошле недеље (чак и пре инцидента који је укључивао венчање) најмање 2,355 цивила убијено у борбама у Јемену, при чему је скоро две трећине погинулих проузроковано ваздушним нападима које је извела Саудијска Арабија и њених савезника из Заливских арапских земаља.
Иста коалиција предвођена Саудијском Арабијом одржава блокаду главних јеменских лука што је додатно погоршало хуманитарну кризу у којој је, према УНХЦР-у, четири од пет Јеменаца потребна помоћ.
Овај покољ и повезана патња се углавном занемарују, па чак и оправдавају у Сједињеним Државама. У ствари, према званичне изјаве Беле куће, Обамина администрација пружа „логистичку и обавештајну подршку“ војној интервенцији коју предводи Саудијска Арабија.
Краљ Салман поздравља председника и прву даму током државне посете Саудијској Арабији 27. јануара 2015. (Званична фотографија Беле куће: Пете Соуза)
Недовољна пажња на оно што се заиста дешава у Јемену може се делимично објаснити ометањем онога што се дешава негде другде на Блиском истоку. Недавно је ово укључивало руску војну интервенцију у Сирији, којој је придато много више пажње него јеменском рату, али је, посебно са овонедељним руским ваздушним нападима, изузетно слична и по природи и по сврси ономе што Саудијци раде у Јемену.
Још један велики разлог за неприкладне америчке ставове и држање према ономе што се дешава у Јемену јесте навика да се о свим догађајима, посебно на Блиском истоку, ригидно размишљају у смислу фиксног распореда „савезника“ и непријатеља, без обзира на било какве доследност у придржавању стандарда међународног понашања или било какво пажљиво разматрање тога где интереси САД леже, а где не.
Једини највећи члан ове перципиране, замршене групе непријатеља је Иран, у фокусу политички коректне навике да се о њему размишља само као о непријатељу, и притом највећи непријатељ у региону. Потребне ритуалне референце на „подлу“ иранску активност која „дестабилизује“ Блиски исток слива се са усана тако да би аутоматски могле да потеку у нечијем сну, и рутински се изговарају без икаквих осврта на оно што Иран заправо ради или не ради у Регион.
Иранска веза са јеменским сукобом је симпатија Техерана и известан степен материјалне подршке Хутима, који су били један од најзначајнијих и најуспешнијих играча у том вишедимензионалном сукобу.
Покрет Хути је био главни играч у Јемену више од једне деценије и није му био потребан подстрек Ирана да би се потврдио. За Хуте, који су заиди шиити, мотиви за тврдњу укључују забринутост због пораста сунитског екстремизма, укључујући у облику Ал Каиде на Арапском полуострву (АКАП), као и дуготрајна питања дистрибуције политичких и економских моћ унутар Јемена.
Иранска перспектива је делимично заснована на секташким симпатијама, иако усред региона и ширег муслиманског света у којем сунити бројчано надмашују шиите, Техеран нема јак подстицај да заоштрава секташки сукоб. Иран је покушао да одврати Хути да крену против јеменске престонице Сане, али Хути су игнорисали тај савет и свеједно су заузели град. У сваком случају, каква год материјална помоћ коју је Иран пружио Хутима бледи у поређењу са директном ваздушном, копненом и поморском улогом коју Саудијска Арабија и њени савезници играју у Јемену.
Активност Хута само је део већег и сложенијег низа сукоба у Јемену, земљи у којој нико никада није стварно контролисао целу ствар и која чак није била ни званично јединствена држава све док се Северни и Јужни Јемен нису спојили 1990. године. Отпор југа према ономе што се сматра северном доминацијом спојене државе од тада је био главни део јеменске нестабилности.
Нестабилност последњих година није покренута нечим што су Хути урадили, већ побуном у стилу Арапског пролећа која је избацила дугогодишњег председника Алија Абдулаха Салеха. Заменио га је бивши Салехов потпредседник Абд Рабух Мансур Хади, чија је потврда легитимитета била „избори“ на којима је он био једини кандидат, који је касније и сам постао мета демонстрација због неспровођења обећаних реформи, а кога су Саудијци узевши под своје окриље.
Можда најзначајнији развој догађаја који је довео до садашњег нивоа насиља и патње у Јемену био је ступање на власт у Ријаду краља Салмана и његовог младог сина, министра одбране и кандидата за престо, који је одлучио да искористи Јемен да да изјаву о томе ко је шеф на Арапском полуострву.
Да бисте разумели недоследност у примени стандарда међународног понашања у Јемену, замислите да је Иран радио нешто слично ономе што су Саудијци радили у Јемену, укључујући коришћење својих ваздушних снага за извођење напада попут оног против сватова. Узбуна у овој земљи била би заглушујућа, можда довољна да избаци из колосека недавно завршени нуклеарни споразум.
Нема доброг оправдања да се Сједињене Државе идентификују са саудијском интервенцијом у Јемену, а још мање материјално подржавају. Она подржава узрок већине разарања и патње у земљи, уместо да смањује разарања и патње (иако Сједињене Државе пружају извесну хуманитарну помоћ Јемену).
Зарађује срамоту и негодовање због повезаности са саудијском кампањом. То само по себи додатно погоршава ствари поклапајући се са саудијском преференцијом да спречи чак и непристрасну истрагу Уједињених нација о ратним ексцесима свих страна у јеменском сукобу, укључујући Хути.
Сједињене Државе немају директан удео у унутрашњим надметањима за моћ и утицај у Јемену. Чак и да јесте, било би тешко објаснити страну коју сада заузима. Салех је сматран америчким партнером током свог дугог времена на власти, а сада је у савезу са Хутима.
Сједињене Државе имају удела у томе како нестабилност у Јемену може да одјекне у облику транснационалног тероризма и екстремизма, али опет су на погрешној страни. Покрет Хути се не бави међународним тероризмом. АКАП свакако има, и то је више пута покушавао да уради против Сједињених Држава. У иначе збрканим линијама сукоба унутар Јемена, Хути и АКАП су једни другима највећи непријатељи.
А Сједињене Државе сигурно немају добар разлог да заузму страну у секташким сукобима у Јемену или било где другде у муслиманском свету.
Погрешне политике као што је став САД према Јемену наставиће се све док се америчка политика води у домаћој политичкој клими у којој преовлађујући сентимент аутоматски означава неке стране државе као „савезнике“, а друге као практичаре „подлог“ понашања, и инсистира на томе да Сједињене Државе се увек слажу са првим и увек се противе свему што има везе са овим другим.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Замислите да би сенатор Обама понудио слоган као што је „Био сам и јесам против рата у Ираку, али бих напао седам муслиманских земаља, повећавајући на тај начин превирања на Блиском истоку и тероризам и стварајући више непријатеља за вас у свету који су спремни да обезглаве нас на дневном светлу.” Сигурно, не бих гласао за њега!
Могу ли то да ураде? – Џо Тедески
.
Добро питање.
Мој одговор?
Послушајте изјаве долазећег председника Представничког дома Мекартија (са уводом од приближно 3 минута).
http://www.c-span.org/video/?328408-1/house-majority-leader-kevin-mccarthy-foreign-policy
Јеееееее Зуззззззз Керрррррр Ицед. Ово је класичан случај реганоидне илузионе психозе компликоване непрекидним патолошким лагањем и терминалним нарцистичким фантазијама велике самоважности. Овај тип ће нас све убити.
Добродошли у централну долину Калифорније и округ Оринџ.
Мортимере, гледати Мекартија је било одвратно. Ово је један од разлога зашто ми је драго што су моји унуци старији, и не морам да присуствујем њиховим церемонијама Дана ветерана у школи. Ове прилике су увек биле лепе, посебно када се сретнемо са старим ветеранима из Другог светског рата. Мада, увек је постојао тај одређени говорник (слично као Макарти) који би кренуо у неку изузетну зебњу, и који би забрљао цео програм. Чак би и неки од оних старијих ветеринара тихо гунђали, 'зар ово још није завршено'.
Можете видети заиста велики новац и професионалну организацију иза те презентације. Нема тамо нигде, нема грађанске организације. Хвала Мортимеру, ово је графички и визуелни приказ пропаганде у Америци. Погледајте пажљиво Америку, то је оно до чега је дошло у модерној Америци. Први пут сам видео ову организацију на бини са потпуно сценским презентацијама Роналда Регана, заједно са филмским осветљењем и питањима из публике. За све ово можемо захвалити Родгеру Аилесу. Он је предавао Никсона и заједно су институционализовали пропаганду у Америци. Погледајте Фок Невс.
Био сам додатно запањен када сам видео поставку за инаугурацију гувернера Шварценегера: око пет нових тракторских приколица напуњених аудио и презентационом опремом за сценско управљање његовом презентацијом. Никада нисмо видели такве ствари у Калифорнији. Стварно велики новац иза тога. Арнолд је брзо признао да је имућан човек који је сам направио, али хајде... Такође, запамтите да се све ово десило током енергетске кризе у Калифорнији коју је вероватно осмислио Кен Леј и уз помоћ Чејнијевог одбора за енергетику...
Енергија се вратила...Погледајте Кругмана овде: http://www.nytimes.com/2015/10/05/opinion/paul-krugman-enemies-of-the-sun.html?ref=opinion
Читам ваш коментар, и одједном ми је пало на памет да сте можда близу калифорнијске винске земље (нисам стручњак за географију Калифорније) где породица тог озлоглашеног лукавог лука Неокон Виктора Дејвиса Хансона поседује масивни виноград. Нема сумње да они вероватно искоришћавају рад миграната. Некако се питам да ли његова врста стоји иза идеологије Џоа Мекартија Кевина Макартија. Кевин, када је препуштен сам себи, говори као неписмени морон. Питам се да ли га Виктор тренира лудачком десничарском реториком?
Наравно ФГ, ван Хуверове институције са проширењем у Пеппердине У…
Пре много година прочитао сам луди уводник у Сацраменто Бее-у који промовише рат у Ираку од Дејвида Девенпорта и помислио „Шта,“? потражио га, нашао га код Хувера и открио то гнездо неоконистичких вредности. Прво сам видео везу за Аир Америца и Цхристиан Радио, али је све то нестало???
Гувернер Греј Дејвис је покушавао да се избори са нашом озбиљном енергетском кризом, а Кен Леј је долетео и имао састанак са Арнолдом и моћницима. Они су планирали, изабрали Арнолда и вратили Калифорнију деценијама уназад у погледу енергије и масовног транспорта. Оно је у току и моћно као што видите…
„То је недавно укључивало руску војну интервенцију у Сирији, којој је придато много више пажње него јеменском рату, али је, посебно са овонедељним руским ваздушним нападима, изузетно слична и по природи и по сврси ономе што Саудијци раде у Јемен.” Болно је размишљати о данима када нам је сестра Мери Клер направила дијаграм реченица. Не сећам се много, али се сећам ствари као што су субјекти, предикати, клаузуле и модификатори. Немој ме погрешно схватити. Ово је заправо тачна реченица. Садржи субјекат, глагол и предикат. Али ако уклоните клаузуле и модификаторе, пише:
„а€¦руска војна интервенцијаа€¦ слична је ономе што Саудијци раде у Јемену.
Стварно? Јемен више личи на Мусолинијеву етиопску кампању. Добро је што су УН једнако несавесне као и Лига народа. А Саманта Пауер је била у тако великој журби да спасе оне Језиде... на планини. Можда је добила аванс од издавача Дика Чејнија... или тако нешто. Само сам радознао. Да ли је америчка обавештајна служба лоцирала ту свадбену забаву или је то била само „мета прилика“? Забога, те цивилне жртве сигурно могу покварити добар ратни злочин. Али шта дођавола – са Саудијцима који председавају УНХЦР, све је могуће. Није ни чудо што се Држава толико обрадовала тој одлуци!
Олакшавате разумевање ФГ, а ипак по својој посебности то значи да добри људи умиру свуда. Штавише, сав овај покољ се могао избећи само да су челници наше владе били више креативни него паметни и да су изабрали другачији пут. Поднесите још једну под превару и не чекајте искрене одговоре, јер је ово постао амерички начин 21. века. Прави Патриоти би зауставили овај пројекат хегемоније Новог светског поретка и фокусирали би се на то да од Америке направе 'тај светли град на брду'. То би за америчке политичаре значило стављање новца где су им уста. Могу ли то да ураде?