Од дана „Јужне стратегије“ Ричарда Никсона, Републиканска партија је играла на притужбе љутих белих мушкараца (и неких жена), у ствари стварајући спремну публику за усијаног и брзоплетог шоумена попут Доналда Трампа, класичан случај жетве посејаног, како објашњава Лоренс Дејвидсон.
Аутор Лавренце Давидсон
Заиста није тешко открити Доналда Трампа. Човек се забавља.
Оно чему смо до сада били сведоци је демонстрација како се милијардер мегаломан и нарцис забавља: пошто је обезбедио националну позорницу, трчи около и говори шта хоће, чак и ако је то очигледно одвратно. Ако добије позитивну повратну информацију, чини то све гласније. Ако добије негативну повратну информацију, претвара се у насилника, што такође доживљава као забаву.
Ако његов савез са Фок „Невс” не успе, можда ће купити сопствену мрежу. Ако га Републиканска партија одбаци, он ће без сумње основати сопствену политичку странку. Може то да приушти и, опет, веома је забавно. Иначе, док се Трамп забавља, многи од нас га не сматрају смешним. Заиста, озбиљно је питање да ли ће Трампов добар провод, на крају, подстаћи да постане опасан демагог.
Милијардер и републикански председнички кандидат Доналд Трамп.
Ако објашњавање Доналда Трампа није тако тешко, објаснити зашто му милиони људи аплаудирају је већи изазов. А то су, на крају крајева, милиони. Постоји отприлике 219 милиона Американаца који су квалификовани да гласају, али само око 146 милиона је регистровано за то. Од регистрованих, 29 одсто је уписано као републиканци, или око 42 милиона људи. Према а Анкета ЦБС-а 4. августа, Трамп има повољан рејтинг међу 24 одсто тог броја, односно око 10 милиона људи. Можемо претпоставити да је ово мали број, с обзиром да се рачунају само тренутно регистровани републиканци, а не независни.
Много се спекулише зашто ови људи воле Трампа. Ево типичних разлога:
"Трамп је нашао подршку од републиканских гласача који траже успешног бизнисмена који би покренуо економску ренесансу.” Овакву врсту осећања подржава мишљење да, пошто је он богат бизнисмен, мора да зна како да „генерише послове“. Наравно, ово је илузија. Већина пословних људи послује у економским џеповима и мало зна о „привреди“ у целини. Многи од њих се богате не тако што отварају радна места, већ тако што их елиминишу спајањем и смањењем броја запослених.
,Он није инсајдер из Вашингтона, никада није радио у Вашингтону нити је био „укаљан политичким животом“. Ово је веома упитна имовина. Влада је бирократски систем са добро утврђеним правилима. Идеја да господин Трамп може да уђе у такав систем и да га „револуционише“ без изазивања хаоса је фантазија.
,Трамп "је борац" и „људи желе борца“. Он то прича онако како јесте и нема времена за „политичку коректност“, од које је већина људи наводно „смртно уморна“. Другим речима, постоји подскуп становништва који не воли мањинске групе или њихов захтев за поштовањем. Не воле феминисткиње и њихову забринутост за женска права. Не воле имигранте и идеју да влада треба да их третира као људска бића. Трамп је постао њихов шампион јер говори оно што они верују, што, наравно, пролази за претпостављену истину: сва ова „политичка коректност“ је антиамерички напад на традиционалне вредности.
Многи од ових Трампових присталица нису свесни чињенице да и сами потичу од легалних и илегалних имиграната који су морали да се боре против предрасуда људи попут њих да би постали прихваћени грађани. То представља скоро смешну слику, осим што су њихова осећања такође веома застрашујућа.
Трајно незадовољни
Ова осећања су заиста површинска еманација феномена гомиле који има дубље значење и упорне историјске корене. У свим друштвима се налазе хронично незадовољни, фрустрирани и огорчени. Њихов број може расти или опадати у зависности од економских и друштвених околности, али никада не иде на нулу.
У САД, ова статистички трајна група незадовољних грађана изгледа да се осећа најудобније усред ултраконзервативне деснице, са њеном мржњом према „великој“ влади и негодовањем због скоро сваког опорезивања. Све је то спојено са национал-шовинизмом и изузетношћу. У последње време ова мањина је постала квазиорганизована у оно што је познато као покрет чајанке.
Галупова анкета спроведена у октобру 2014 сугерише да је 11 одсто Американаца са правом гласа „снажне присталице“ покрета чајанке. Ако користимо горе наведену цифру од 219 милиона, то износи 24 милиона Американаца. Овде свакако постоји преклапање са 10 милиона страствених следбеника Доналда Трампа.
То значи да је Трамп, у својој нарцистичкој потрази за признањем, ушао у подгрупу становништва која укључује трајно незадовољне. Он их може окупити и можда окупити у већи покрет од, рецимо, 20 до 25 одсто становништва. Али он никада не може да задовољи суштински нихилистичко гунђање тог елемента.
Другим речима, Трамп се игра ватром и у једном тренутку ће морати да се пробуди и види какво чудовиште има за репом. Онда ће морати да одлучи: да ли је само из забаве или жели да иде путем демагога?
Амерички народ није имун на демагогију. У ствари, Фок „Новости“, које се емитују 24/7, зарадиле су много новца приказујући демагоге ове или оне врсте. Билл О'Реилли можда је најпознатији од свих.
Ови људи су имали своје претходнике, посебно током Велике депресије, као нпр Отац Цхарлес Цоугхлин, католички свештеник из Детроита који је на крају подржао фашистичке принципе. Његове радио емисије су имале десетине милиона слушалаца. А ту је и Џо Макарти итд.
Доналд Трамп свакако има квалификације да се придружи дугачкој листи историјских демагога: добре способности вођења говора, нема проблема са брзим и опуштеним играњем чињеница, и афинитет према гомили, што га даје енергијом. За њега то такође изгледа веома забавно. За нас остале то је само још један аспект живота под старим проклетством занимљивих времена.
Лоренс Дејвидсон је професор историје на Универзитету Вест Честер у Пенсилванији. Он је аутор Фореигн Полици Инц.: Приватизација америчког националног интереса;а€€Америчка Палестина: популарне и званичне перцепције од Балфура до израелске државности; и Исламски фундаментализам.
Али,...али,...Шта ако је Доналд изабран за председника, а затим урадио ОАФ? „Обамино лице“?
Ако се сећате, Обама је говорио разумно у својој кампањи, а онда је прешао на нешто десно од десног крила Бусхи Нео-Цонс. Да је Трамп урадио исто, али почевши од нечувеног и обрнутог ка разумном…
На пример, као бизнисмен, Трамп је могао да види основни економски добар смисао за изградњу непропусног граничног зида за САД на јужној обали Панамског канала, где би зид могао да буде кратак и подржан већ затвореним јарком…
Имам потпуно другачији став о Трампу, који се заснива на сложеном деловању дубоке и мрачне политике. Како ја то видим, људи који вуку Џебове конце склопили су савез са Трампом, у којем је Трамп пристао да уђе у трку и да се понаша што је могуће одвратније и ратоборније, чиме је касније омогућио Џебу да прошета његов офарбани бели коњ да смири републиканске масе својом мирном и разумном привидном личношћу. Без Трампа који би пружио екстремни контраст, људи би били мање вољни да гласају за још једног Буша. Међутим, пошто се Трамп понаша према сценарију, републиканци ће гледати на Буша као на спасоносни лек.
Што се тиче анкета за које се ИЗГЛЕДА да доследно доказују да Трамп води, верујем да постоји могућност да су поправљене. Да сам мрачни оператер који води ову обмањујућу емисију, побринуо бих се да те анкете буду намештене тако да изазову терор у срцима не-екстремних републиканаца.
Први сте чули овде. И вероватно последње.
Када фрустрирана радничка класа почне масовно да се креће ка људима који ће их на крају појести живе, ми смо у правој невољи. Кинеска пословица: риба која је искрцана на обалу почиње одмах да се преврће и плута покушавајући да се врати у реку. Он нема појма где ће га следећи флип или флоп одвести, али његова растућа нелагода га тера да уради нешто чак и ако није у реду. Ово је америчка јавност данас.
Овај цитат Џорџа Воласа могао би да објасни нешто од Трампове привлачности.
„Знате, покушавао сам да причам о добрим путевима и добрим школама и свим овим стварима које су биле део моје каријере, а нико ме није слушао. А онда сам почео да причам о н*****има, а они су газили по поду.”
— Џорџ Волас, након што је освојио место гувернера Алабаме 1962.
Шта мислите?
Сећате се Обамине заљубљености у промене? Вратимо се 4 године. Ево сенатора из Илиноиса ниоткуда... са овом освежавајућом поруком промене... који ће ову земљу одвести у овом „новом“ правцу! Дакле……ево нас….америчка популација која коначно схвата да нас воде људи који нису наши изабрани представници….који имају прилику да изаберу овог динамичног типа који ОБЕЋАВА промене.(признајем….имао сам момци плакати у мом дворишту). Као бирачко тело …..Мислили смо да можемо да направимо промену.Имали смо НАДУ да можемо да променимо ток лажног конгреса. Могли бисмо ГЛАСАТИ за овог црнца који би могао да промени „статус кво“ о томе ко води ову државу. Али погледајте шта се дешава.
Овај човек наде бива изабран (нешто како)……даје сва ова обећања…..да ли сви ми вредни предани Американци осећамо победу….и шта је прво што уради као председник? Бира Рахма Еммануела за свог саветника!! Што у том тренутку....Схватам да смо сви били збуњени на најочитији флагрантан, храбар, одвратан начин. Одмах схватам да овај момак није за грађане који су имали толико наде у промене….али то је била изложба паса и понија да бисмо сви….као Американци….осећали да имамо „моћ“ да направимо неопходне промене у руководству ове земље! Његова оданост нисмо били ми….он је био подређен тој малој земљи „владавине терора“ којој су подређени остали наши такозвани изабрани званичници.
Такозвани изборни процес постао је потпуна шала. Ако се интелигентни људи на овом сајту ЗАПРАВО расправљају ко је бољи „кандидат“…сви ваши идиоти…..идите сипајте себи још једно пиће!
5. колона је увек три корака испред.
Они ће избацити кандидата који повуче наше „срце“. Погледајте овог Џеремија Корбина у Великој Британији управо сада. Људи хрле на његову поруку. Проблем је…..још нисмо схватили да се сви само играмо!!
Можемо ли направити разлику као алтернативно информисана популација? Не долази у обзир! Они то неће дозволити.
Хилари је имала моје поверење пре 8 година. Од тада, њено немирно, ометање и то језиво кокодање уплашили су ме да је неки ГОП кретен, или још горе да-Трамп, уплашен за Белу кућу 2016.
Доналд би могао бити ухваћен на лицу места, спуштен на ТМЗ са мртвим афричким лавом и добио би гласове док се Хилари претвара да ће је њена бивша слава пренети.
Држављани САД морају да гласају напоље сви конзервативци у државној и савезној влади, без обзира на припадност политичкој партији; а више од 50% бирача са правом гласа треба да гласа!
Трамп није ништа друго до карневалски чин, који се изиграва намерно незналицама.
Као и обично,
EA
И срамота за медије што су му посветили сву наглашену пажњу. Човек је пародија онога што је важно! Али златна, необразована америчка јавност нема појма!
Постоје разне врсте анализа које лебде око Трамповог феномена: он је 'ид' Републиканске партије, он је класични нарцис по ДСМ-ИВ клиничкој дефиницији, он је мегаломан, он је прикривени расиста и мизогиниста, итд. итд. итд. Немојте ме погрешно схватити. Ја нисам фан. Али шта то говори о нацији која му дозвољава да стигне овако далеко? Могао бих да прођем кроз читаву листу ствари које нису у реду са осталим кандидатима на тој сцени, али хајде да погледамо само неке. Узмимо Цхрис Цхристиеја, гувернера државе у којој је највише корупције, организованог криминала заражене и државе која избјегава порез на доходак. Поносно се хвалио: „Узели смо наставничке синдикате“, а нико се није бунио. Не могу а да не помислим на своју учитељицу трећег разреда – углађену и пристојну старицу плаве косе – и запитам се колико је то храбрости требало. Затим, наравно, ту су Џеб и његова позната повезаност са краљевима нарко картела и сумњивим банкама. Лицемјер, професионални снајпериста и најпознатија по својој опасци „Деда Мраз је белац“, лажна новинарка Мегин Кели се није УСУДИЛА дотакнути та питања. Мајк Хакаби жели да се десетогодишњој жртви силовања ускрати абортус, али немојте се усудити да га назовете женомрзцем! У недавном тексту Деене Стрикер је забележена поларизација америчке јавности не према десници и левици, већ према фашизму и социјализму. (Деена заслужује више заслуга него што добија.) Већина Американаца не би препознала Деинино прикладно поређење са Мусолинијем, али звучи тачно. Трамп, без обзира на различите дијагностичке критеријуме које одлучите да примените, има ЈЕДНУ СТВАР која недостаје свима на тој сцени. Било да је у питању инстинкт, култивисана вештина или једноставна интуиција, Трамп разуме... МОЋ. Мусолини то можда није рекао први, али је та фраза приписана њему. „Е меглио цоммандаре цхе фоттере“. Трамп је, свиђало се то вама или не, прави кандидат. Како истиче Данијел Хопсикер, има веома мало играча на том нивоу, а сви се познају. Била би грешка отписати Трампа као „аутсајдера“. Он је најбољи "фронтмен" кога су икада могли да нађу, и не морају чак ни да му плате да то уради.
Пре четири године ове недеље Рик Пери је гласао за 29% и водио је ГОП пакет.
Овде ћу признати сваки поен и додати да Трампа видим као страшну особу у готово сваком погледу.
То је рекао, како је он гори од остатка републиканског поља? У ствари, размислите о овом нападу на човека на сајту Натионал Ревиев.
http://www.nationalreview.com/article/421043/donald-trump-progressive-issues
Ако је чак и половина од тога истина, више бих волео да видим Трампа у Белој кући него било коју другу републиканску динглеберри.
Да ли је он коњ који вреба за Хилари? Ако би се кандидовао као кандидат „треће стране“, могао би да стави ту ужасну жену у Белу кућу. Нема сумње да би његова будућа компензација за ово била нешто што би требало видети. Трамп има репутацију легендарних размера, али из неког чудног разлога нико не прави галаму око тога. Да ли је то нека врста показатеља, и ако јесте, чега?
Како сада видим, једини републиканци које би Хилари могла да победи у поштеном такмичењу били би Вокер или Хакаби. Ок, Круз. Само људи овако лоши могу да учине да Хилари изгледа добро у поређењу, ИМО.
Ако волите Доналда Трампа, оставите свој ТВ укључен дан и ноћ. Човече, овај тип сигурно зна како да намами новинаре. Зар није узбудљиво? Трамп није никакав холивудски глумац као Рони, али хеј Реалити ТВ је нова нормалност. Америка воли славне личности, а мени се свиђа мој комшија, али нећу да ми комшија буде председник. А опет, имао бих тајну службу да пази на моју кућу када ме нема. Можда ћу гласати за комшију. Заиста, мој комшија ми је већ рекао, он гласа за Трампа.
Јучер је републикански анкетар на ФОКС-у рекао да би 'Доналд' са својих 25% у партијској трци успео на само 8% на општим изборима. Овај репуб-хацк није споменуо да је Џебов нови нижи ниво у странци сада 9%. То би значило да би В-ов млађи брат био на око 2.88% на општим изборима. Зашто уопште трчати?
Трампова друга највећа предност, осим што је славна личност, јесте то што може да игра лоше информисаној америчкој јавности. Амерички Маин Стреам Цорпорате Медиа полако, али сигурно убијају ову некада велику нацију. Боли ме што ову земљу некада називам великом, али између ратова и надзорних држава надмоћне моћи, шта друго најбоље описује. Надам се да је то само привремена фаза, али са изборима које бирачко тело има да постави прилично добру особу на место председника….па? БТВ, трке представника Сената и дома су толико Герримандеред да вероватно више није важно.
Радије бих имао Трампа него Буша. Ако Трамп оде до краја, заиста верујем да би могао да победи Хилари. Што се тиче Хилари, како она може бити 15 поена испред Бернија Сандерса? Где је Демократска унија социјалиста? О, да, више их нема... упс, моја грешка. Заправо, ако мора да буде славна личност, пишем у Опрах, и Пхил Донхуе као њен потпредседник! Сада је то добитна карта.