Упркос обесхрабрујућим насловима о проблемима у последњем тренутку са којима се суочава нуклеарни споразум са Ираном, преговарачи су смислили паметан начин да заобиђу осетљиво питање када ће Иран добити ублажавање санкција - одлагањем стварног потписивања док се не предузму почетни кораци, извештава Трита Парси.
Аутор: Трита Парси
Супротно јавном ставу о времену и темпу ублажавања санкција, оквир за рјешавање овог критичног питања нуклеарног споразума је ријешен, према иранским изворима.
Ирански званичници су у бројним приликама инсистирали да до ублажавања санкција мора доћи одмах након потписивања споразума. Ово је у директној супротности са позицијом америчке владе и њених савезника, који инсистирају да олакшање може доћи тек након што Иран предузме бројне кораке ограничавајући своје нуклеарне активности.
Ирански врховни лидер Али Хамнеи седи поред председника Хасана Роханија и обраћа се кабинету.
Као што је то често случај у дипломатији, решење је пронађено у комбинацији игре речи и практичних мера. Управо то су дипломате урадиле како би помириле иранско инсистирање на укидању санкција и западну позицију о ублажавању тек након што је Међународна агенција за атомску енергију потврдила иранске кораке за сузбијање свог нуклеарног програма.
Према иранским изворима, споразум је подељен у три фазе. Почетна фаза која се зове „усвајање споразума“ одвија се када се две стране договоре око коначног договора. Ова фаза ће почети у наредних неколико дана ако се постигне договор.
У следећој фази, операционализација споразума ће почети када домаћи политички процеси различитих странака коначно одобре споразум. Ова фаза је додата првенствено као резултат америчког Конгреса који је усвојио Коркеров закон, којим је америчко законодавство себи дало право да преиспита и гласа о нуклеарном споразуму.
Време друге фазе је директно повезано са трајањем процеса ревизије у Конгресу. Ако се две стране договоре пре 10. јула, процес прегледа је одређен на 30 календарских дана, поред 22 календарска дана за Конгрес да донесе резолуцију да прихвати или одбије договор и да председник употреби свој вето, ако је потребно. Ако две стране не успеју да постигну договор до 10. јула, процес разматрања у Конгресу се повећава на 60 календарских дана.
Док друге државе у преговорима такође могу покренути неки облик интерног прегледа и процеса одобравања, ни за једну од њих се не очекује да ће трајати толико дуго као преглед у Конгресу. Као такав, амерички Конгрес је значајно одложио спровођење претпостављеног споразума.
Када споразум преживи ревизију Конгреса, да ли кроз резолуцију потврде или неуспех у усвајању резолуције о одбијању, Иранци ће почети да спроводе прве кораке својих обавеза. Ово је фаза ИИИ.
Покретање имплементације њиховог краја споразума тада мора да верификује ИАЕА, након чега ће САД и њени савезници почети да ублажавају санкције. У овом тренутку ће споразум бити „потписан“, што ће омогућити да се ирански захтев за укидање санкција деси након потписивања споразума да буде подржан.
Тачан тајминг овог распореда зависи од датума усвајања споразума, трајања ревизије у Конгресу и времена које је потребно Ирану да примени прве кораке споразума. Али у најбољем случају то ће почети неколико месеци након усвајања споразума. Ово се одражава у ставу председника Хасана Роханија изјаву раније у јуну да очекује ослобађање од санкција у року од „пар месеци“ након постизања споразума.
Иако је договор о овим принципима процеса веома важан корак напред, остају нека питања. Какву обавезујућу обавезу ће се САД и њени савезници обавезати на иранску имплементацију споразума, пошто ће први кораци бити ирански? У ком тренутку ће Савет безбедности УН усвојити резолуцију која потврђује договор?
Иако су ово важни детаљи који се морају ријешити, важније је да је договорен оквир за процес.
Трита Парси је председница Националног иранско-америчког савета и ауторка Једно бацање коцке, Обамина дипломатија са Ираном (Иале Университи Пресс, 2012). [Овај чланак се први пут појавио на ХуффингтонПост-у.]
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.eddy.infotech.Ninja_Hero&hl=en
УВОД:-
Ниња Херо је игра пуна авантуре и интересовања коју је осмислио и представио Едди Инфотецх коју свако може да игра на врховима прстију...Корисник треба да додирне екран и магични штап ће се аутоматски повећати са минималне на потребну дужину..Дужина магичног штапа. не би требало да прелази ширину следеће платформе и Ниња ће прећи размак између платформи преко штапа..
можете га играти док путујете или чекате некога
ПОЛИТИКА ИДЕНТИТЕТА И „КУЛТУРА ВИКТИМИЗАЦИЈЕ”
„..Сваки идентитет је био утемељен у одређеној историји
угњетавање. Јевреји су тражили свој идентитет у Холокаусту...
међу групама [Црнци, Латиноамериканци, Индијанци, жене,
гејеви и лезбејке] Јевреји нису били у неповољном положају у
америчко америчко друштво. ..[И]идентитетска политика и Тхе
Холокауст је завладао међу америчким Јеврејима не зато што
статуса жртве, али зато што НИСУ жртве…”
Норман Г. Финкелстеин, ИНДУСТРИЈА ХОЛОКАУСТА,
у меком повезу, стр.32
Ова књига је толико подстицајна у толико области, да је неодољива.
то је неопходно за све који прате политику и акције
Израела и САД.
—Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
Петер Лоеб:
„Ова књига је толико подстицајна у толико области, да је неодољива.
Да ли мислиш на хушкачки or инсигхтфул? Питам само зато што реч „подстицај“ нема ни у једном од мојих речника. Ако је ово кованица, она служи сврси чак и ако та реч још увек није општеприхваћена. Увиди књиге могу бити подстицајни, на пример, у томе што провоцирају читаоца да предузме акцију
Медији већ почињу да извештавају о томе како Иран жели да се санкције укину одмах након постизања споразума. Можете се кладити у своју плату, наш МСМ ће истрошити тему иранског отпора у односу на 'показивање доброг лица' овим П5+1 преговорима. Ово ћете добити од наше успостављене корпоративне машине за вести. Додајте томе, сада када имате 'Амандман Коркера' заједно са председничком кампањом 2016, како би било шта могло поћи наопако? Не помињем ни како САД све на Блиском истоку наоружавају оружјем до зуба. Озбиљно, како нешто може поћи по злу? Док се све ово буде развијало, ми Американци ћемо добити велику дозу колико је Иран ужасан са овим преговорима. Неће бити озбиљних коментара о томе како Иранци могу да виде овај процес нуклеарног ограничења. Зашто би одједном наши медији постали објективни? То је можда неамеричко! На крају, каквом узбуђењу Иранац треба да се радује. Зар просечан Иранац не би требало да цвета у нади да ће сарадња САД проћи кроз новоизабраног америчког председника?
У биографији на својој веб страници, Парси с поносом напомиње да је служио као помоћни научник на угледном институту за Блиски исток (МЕИ), издавачу Миддле Еаст Јоурнал.
Блискоисточни институт угостио је Парсија на дискусији о изгледима за дипломатско решење иранске нуклеарне кризе након санкција УН и САД.
Парси се очигледно слаже са Грахамом Е. Фуллером, бившим званичником ЦИА-е и саветодавним уредником Миддле Еаст Јоурнала, да је иранска регионална моћ „преувеличана“ https://www.facebook.com/TitraParsi/posts/969277043105254
Блискоисточни институт је недавно примио бившег америчког амбасадора у Сирији Роберта Форда за вишег сарадника.
На веб страници МЕИ у јуну, Форд износи различите сценарије „иранске подршке“ зараћеној сиријској влади.
Форд нас уверава да можемо да престанемо да „крчимо руке о мало вероватним сценаријима попут преузимања Исламске државе или Нусре“ и да почнемо да користимо „додатна средства политике попут озбиљне материјалне помоћи умеренијој опозицији“ – знате, оно што је раније функционисало тако добро – „а можда чак и зона забрањеног лета“.
Птице од перја дефинитивно раде финесе заједно.
хаос би могао бити изазван једва садржаваном тајном да ће Сједињене Државе не само обновити свој споразум о одбрамбеној помоћи са Израелом када му истекне 2017. године, већ ће вероватно бити знатно ПОВЕЋАН преко садашњих три милијарде долара. Позирање и порицање које се врти око ове лоше прикривене тајне готово је храна за трагичну комедију: нико није вољан да призна да је ово замишљено да буде одбрамбени договор о „пољубацу и шминки“ како би Израел био опуштенији са Американци се баве Ираном. Сам Нетањаху одлучно изјављује да чак и ако се постигне нови договор и за знатно више новца, то ипак неће променити свеукупно противљење Израела америчком ангажману са Ираном. Другим речима, САД ће дати више новца и оружја раздраженом Израелу како би га одржале 'мирним' у погледу давања Ирану шансе да се бави нуклеарном енергијом. Иран, наравно, неће бити слеп за овакав развој догађаја. Са своје стране, она ће без сумње гледати на сопствени међународни споразум као на покушај ограничавања свог 'националног одбрамбеног суверенитета', док ће потом гледати како га Американци прате са другим са Израелом који ће га накнадно наоружати до зуба
Чекић и ексер: вртећи рат од мира у нуклеарном споразуму Ирана
Аутор Маттхев Цросстон
http://journal-neo.org/2015/06/04/hammer-and-nail-spinning-war-from-peace-in-iran-s-nuke-deal/
Искрено, не могу да пратим оно што се дешава у вези са иранским преговорима и разумем драгоцено мало од онога што читам. Надам се да ће цео проблем бити решен и да ће сви живети срећно до краја живота. Али не бих дао много свог новца на тај исход. На пример, ево једног блогера који истиче да је једно издање Неоцон Невс Нетворк-а – Њујорк тајмс – већ предвидело неуспех.
НИТ унапред најављује неуспех споразума са Ираном
Израел заиста не жели да се ово деси, а усрани мали апартхејд буквално поседује Конгрес САД – оба дома.
Кладим се да ни Иран није баш сигуран; сведоци овој недавној најави. Та нација је ставила до знања да је избегла санкције Запада и набавила технологију за филтрирање ЕМП ефеката.
кккк://ввв.внд.цом/2015/06/иран-евадес-санцтионс-то-дефенд-агаинст-емп/
Чини се да сумњају да би један од начина на који би Израел могао да направи озбиљну штету био да експлодира специјализовано оружје високо изнад те нације.
ЕМП је једна од оних тема за које сам сматрао да је немогуће са било каквим самопоуздањем истраживати. Владе користе лепак за усне, а интернет спекулације једноставно нису поуздане.
Али изгледа да је Израел недавно схватио да је и он прилично подложан – прочитао сам извештаје да су почели да предузимају мере предострожности и постављају заштитне „ствари“. На крају крајева, то је необично оружје које се не може усмерити у два правца, а Иран можда има неколико сићушних А-оружја купљених од СССР-а који се распада. Ако се то није десило, увек постоји Северна Кореја. Као мултипликатор силе, висококвалитетне ЕМП бомбе би биле изузетно корисне за НК. Без обзира на све кукњаве о њиховим ИЦБМ-има, проћи ће много, много времена пре него што НК буде имао тачне пројектиле. Ако ваша бомба има ЦЕП од неколико стотина миља, у основи је бескорисна – осим ако није оптимизована за ЕМП ефекат.
С обзиром на иранске декларације о нуклеарном наоружању, да ли би они могли да користе такво оружје? Претпостављам да је одговор 'да'. Ватикан одбија да санкционише кондоме за секс, али сумњам да би приговорио да се те ствари користе на крајевима цеви пушака у „праведном рату“. Дакле, као оружје за одмазду које никога није директно убило или повредило, рекао бих да би им ајатоласи могли дозволити. Било би веома глупо да се Израел не припреми за такву одмазду.
ЗАШТО БИ ИРАН ДА ДА СЕ „ДЕЛОВА“ ЗА... НИШТА?
Иран жели ослобађање од западних санкција. Запад – пре свега
САД — желе да нападну, освоје и елиминишу Сирију и хоће
не обавезују се на укидање санкција до све више услова
су испуњени (названи различитим техничким називима итд.).
Као што сам раније писао у овим просторима, не очекујем никакав договор.
Да сам консултант Ирана, саветовао бих им да потпишу апсолутно
ништа — НИШТА — до чврсте посвећености укидању санкција
укључујући датум итд. су направили Запад.
Зашто би уопште било договора када Запад само покушава
да дође до нечврстих и неодгонетљивих формула тзв
предуслови су изван мене. Шеме Запада (скоро
све укључује да Запад добије шта жели, а Иран да не добије ништа
оно жели,
Гест за изградњу поверења од САД према сиријском режиму (Б.
Асад) би било да им одмах пошаље исти број
„несмртоносно“ оружје. Израз „несмртоносни” мора да значи да ови
оружје не пружа никакву предност примаоцу.
Они морају бити безопасни у сваком сукобу. Шта су и које
Амерички одбрамбени извођачи их производе и држе профит?
Пошто ова „несмртоносна“ помоћ мора бити…“несмртоносна“—
може се само претпоставити да то мора да значи да нико
помаже у убиству било кога другог. У супротном би такав
„несмртоносна“ помоћ не буде чин рата и пркоса
скоро целог међународног права?
Што се тиче такозваних „сигурних уточишта“, можда би Сирија могла
контролишу нека слична „сигурна уточишта“ у САД.
Можда би велико пустињско подручје било прикладно.
Тамо су могли да граде базе и да имају своје „трупе
терен". Није ли све за „мир“?
—- Петер Лоеб, Бостон, МА, САД