Постоје легитимна питања о легитимности израелске бесконачне репресије над палестинским народом, али Израел и његови присталице сада су таква питања прогласили нелегитимним јер покрећу нови пропагандни рат против израелске „делегитимизације“, каже Џон В. Витбек.
Аутор: Јохн В. Вхитбецк
5. јуна обележена је 48. годишњица „превентивног“ напада на Египат којим је Израел покренуо судбоносни „шестодневни рат“ који је омогућио ционистичком покрету да заврши освајање историјске Палестине.
Како „Држава Палестина“ (правна ознака за 22 процента историјске Палестине освојене 1967. године, коју је сада признало 136 других држава и Уједињене нације) улази у своју 49. годину очигледно трајне окупације од стране државе Израела, израелска влада и њени пријатељи у Сједињеним Државама мобилишу се да воде нови рат, „рат за легитимитет“ против „делегитимизације“ „Израела“.
Израелски војни командант Моше Дајан (у средини) и његов начелник штаба Јицак Рабин (десно) шетају Јерусалимом током Шестодневног рата 1967. (израелска архивска фотографија)
Наводници око „Израела“ имају за циљ да нагласе фундаменталну поенту: када Израелци и њихови пријатељи говоре о „делегитимизацији“ Израела или о „праву на постојање“ Израела, они не мисле на легитимитет или континуирано постојање било каквог физичког територије или било које групе људи. Они мисле на легитимитет или наставак постојања посебног етно-религиозно-супрематистичког политичког система успостављеног 1948. године на територији која се раније звала Палестина, територији на којој је тренутно становништво отприлике 50 одсто Јевреја и 50 одсто Палестинаца.
Зашто је „делегитимизација“ одједном постала таква егзистенцијална претња „Израелу“?
До релативно недавно, врло мало људи је озбиљно доводило у питање даље постојање „Израела“ било зато што су сматрали да је етничко чишћење Палестине и расељавање палестинског народа како би се направио простор за „јеврејску државу“ добром ствари или зато што су сматрали су да је, као и геноцид над домородачким народима Северне Америке, да се направи простор за европске колонисте и њихове афричке робове, неповратна неправда, о којој више не вреди размишљати.
Све до релативно недавно, пажња света била је усмерена на окончање окупације дела Палестине освојеног 1967. године, великим делом зато што се претпостављало да је та новија неправда реверзибилна кроз „решење са две државе“.
Међутим, како су израелски лидери постали искренији и експлицитнији у погледу трајне природе њихове окупације Државе Палестине и њиховог дубоког уверења да не постоји разлика између дела Палестине освојеног 1948. и дела Палестине освојеног 1967. , будући да је њихов Божји дар и њима и само њима, пажња света је почела да се шири, како у погледу могућности будућности, тако и у погледу стварности прошлости.
Суочени са јасном намером Израела да одржи садашњи недемократски и дискриминаторни систем „једне државе са два система“, многи људи су поново почели да гледају на суштинску неправду, првобитни грех, из 1948. и на инхерентну природу политичког ционизма и да озбиљно размисли о пожељности реформисања и трансформације етно-религиозно-супрематистичког „Израела” у потпуно демократску државу са једнаким правима и људским достојанством за све који тамо живе исти политички систем који западне владе исповедају и проглашавају идеалним облик владавине за све друге државе.
Наравно, ништа не би могло натерати Израелце да доведу у питање одрживост свог веома удобног статуса кво и да постану озбиљно заинтересовани за стварно постизање пристојног „решења са две државе“ од спознаје да и западно јавно мњење и западне владе почињу да доводе у питање како „исправност” како је „Израел” настао, тако и легитимност етно-религиозно-супрематистичког режима у 21. веку, било да себе назива „јеврејском државом” или „исламском државом”.
Отуда нагли пораст егзистенцијалне претње „делегитимизације“ „Израела“. Ипак, нико није учинио више да делегитимише „Израел“ у очима света од премијера Бењамина Нетањахуа.
Можда би они који траже једнака права, једнако људско достојанство и неку меру правде, било у две државе или у једној, требало да се надају да ће господин Нетањаху наставити свој добар посао у „рату за легитимитет“.
Џон В. Витбек је међународни адвокат који је саветовао палестински преговарачки тим у преговорима са Израелом.
Кључ за капацитет Израела да држи западне медије у складу не може се наћи (или само делимично) у конфузији дијаспоре по овом питању, већ у моћи коју Израелска моћна елита има у уцењивању над америчком моћном елитом. користи се за регионална (блиски и средњи исток) питања!
„САД и Израел, беспомоћни див и његов луди пас: постоје ли још прљаве тајне?“ http://wipokuli.wordpress.com/2014/08/12/usa-and-israel-the-helpless-giant-and-his-mad-dog-are-there-more-dirty-secrets/
Андреас СцхлА¼тер
созиологе
Берлин, Немачка
ИСТОРИЈСКИ РАСИСТИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ ЦИОНИЗМА…
У писму Артуру Џејмсу Балфуру у коме му се захваљује за Балфур
Декларацију од 30. маја 1918. Хаим Вајцман (у то време
представник ниједне државе која тада постоји) рекао је:
„У Палестини чак ни не предлажемо да прођемо кроз
облик консултовања жеља садашњих становника
земља… Четири велике силе су посвећене
Ционизам [који је] укорењен у вековним традицијама, у садашњости
потребе, у будућности, наде од много већег значаја од
жеље и предрасуде 700.000 Арапа који сада живе
древна земља…”
Од самог почетка, ционисти нису имали намеру да буду добронамерни
настојања да се преговара са Палестинцима. Вајцман је покушавао
да гарантује Балфурову континуирану подршку. Раније — 1905.
Артур Џејмс Балфур је бранио „Била ванземаљаца као
премијера јер „то не би било у корист
цивилизације ове земље [УК] да постоји
огромна маса људи, који су… остали раздвојени народ
а не само држао религију која се разликује од огромне
већина њихових сународника, али само у браку међу
себе…”
Док настављамо да славимо Накбу, не може бити
и најмању сумњу у намере Британаца и ционизма
Од почетка.
—- Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
То је као крадљивац аутомобила у украденом ауту који кука да људи говоре да то није његов ауто.
У сваком случају, Израелци се изигравају. Рећи да је ваш легитимитет нападнут претпоставља да сте уопште били легитимни. Па то је дебата коју Израелци никада нису победили.. или су икада могли.
Да Израелци претпоставе да су легитимни, то је претпоставка на коју немају право.
Као некога ко познаје превише историје, коментари и фанатизам који се овде налазе убеђују ме више него икад да је Јеврејима потребна сопствена нација. Када Палестинци и други Арапи престану да покушавају да угасе своју државу и да их истребе, тада ће знати мир и сигурност.
Нисте успели да оспорите ни једну историјску чињеницу наведену било где изнад сопственим чињеницама.
Сетите се, ционисти су дошли у Палестину са намером да силом отму земљу од Арапа на основу расне и верске надмоћи, иначе познате као нетрпељивост.
Сукоб је почео због те чињенице, па коме треба замерити и шта по вама чини легитимним ционисте који тероришу и масакрирају Арапе?
Окривљавање арапских жртава било је главна ционистичка пропаганда од времена када је почела ционистичка пропаганда. Друге тактике су срозавање разговора на чисту бесмислицу или покушај да се разговор одврати од метода и дела ционизма. Надајмо се да ће модератор форума то филтрирати или истаћи као порицање чињеничне стварности – видео сам то где присталице ционизма блате огласне табле чистим глупостима тако да је неупућени читалац збуњен или одвраћан од покушаја главе или приче о коментарима.
Хеј Марко.. добар коментар.
Хеј Чарлс, ако осећаш да Јеврејима треба сопствена нација, зашто онда не даш своју кућу, свој комшилук и своју земљу за Јевреје? Зашто је ваш лични осећај да је Јеврејима потребна домовина терет за Палестинце (имајући у виду да су Јевреји који су се појавили да окупирају Палестину већ били држављани других земаља и нису баш били без нације у којој би живели).
Постоји бескућник који виси на крају наше улице. Шта кажеш на то, Чарлс, да се одрекнеш своје куће због мог осећаја да он треба да има своје место за живот?
Шта то чујем да кажеш??… то нема везе с тобом??
Друга ствар, шта је са хасбара обученим троловима који воле да користе енглеска имена која звуче? Да ли је то да сакрије чињеницу да само унајмљени тролови остављају произраелске коментаре.
Мало је иронично да нација која непрестано кука о нападу на њен легитимитет мора да користи лажне коментаре да подржи свој циљ.
Две грешке никада не чине исправно. Јевреји су се добро сналазили на палестинском подручју пре него што се ционизам појавио, а прилично добро су прошли у другим арапским земљама све док политика ционизма није постала очигледна и док се подела није гурала. Наслов одличне серије од 3 књиге Алана Харта све говори „Ционизам: прави непријатељ Јевреја“.
А ни неке хришћане не можете пустити са удице, јер су у ранијим временима Јевреје видели као убице Христа (ранији библијски текстови су говорили да се Римљанин понашао као Христове убице, а у каснијим текстовима Јевреји како је римски утицај растао). Сада су постали опсесија хришћанским ционистима који се припремају за крај времена када Јевреји наводно морају да се крију у хришћанство да би били спасени. Зашто не бисмо дозволили да религија буде лична ствар и да дамо све од себе да свима помогнемо. Зашто имамо толико клановских импулса који нас деле? Прави дух расте када помажете мање срећнима и мислим да је Исус то показао, ако постоји таква особа. И свакако постоји добронамерна база Јевреја који су одбојни израелском политиком и начином размишљања. Свет је премали за све ове племенске анимозитете када имамо веће проблеме за решавање, попут климатских промена.
Остале књиге од великог интересовања су:
„Политицид: рат Ариела Шарона против Палестинаца” који открива многе његове интриге.
„Етничко чишћење Палестине“, аутора Илана Паппеа, допуњено је „Поновно разматрање проблема рађања палестинских избеглица“ Бенија Мориса, где можете сазнати како су се ционисти припремали за рат и шта су радили док су арапске земље вани споро реаговале или не који заинтересовани.
Нормана Финкелстеина „Имиџ и стварност израелско-палестинског сукоба“.
За новије догађаје препоручујем „Газа у кризи“ Ноама Чомског и Илана Папеа.
Лепо је видети да се блог сајт као што је Цонсортиум Невс суочава и излаже ове изазове. Питам се да ли сви имају заштитне јакне?
Ево великог проблема са којим се суочава амерички народ:
Да ли сте се икада запитали зашто цео Конгрес и извршна власт и они који се кандидују за председника сви гњаве за Државом Израел?
То је моћ десетина милиона „хришћанских циониста“ којима је ционистички писана Скофилдова Библија испран мозак!
Ови хришћански ционисти су темељно кооптирани од стране Хагеја Америке који верују да ће глас за Вокера или Клинтона (запамтите, Хилари тврди да је чврста хришћанка и да је најбољи пријатељ са Бибијем), довести до потребног рата са Ираном и светски рат и Армагедон и изградња Храма горе и Христов повратак.
Ево говора др Стивена Сајзера који говори о детаљима у вези са његовом књигом „Хришћански ционизам“:
https://m.youtube.com/watch?v=Ps-v2NkoNVg
Ја сам хришћанин неционистичког убеђења који верује у љубав према ближњему и да ће миротворци бити благословени.
Сви ћемо бити у свету повређени ако се не позабавимо истинском злом моћи коју Израел и ционизам тренутно имају над срцима и умовима милиона америчких гласача!
Кад год се ова тема евангелистичких хришћана покрене у вези са актуелном израелском државном политиком, то ме забрињава. Предложио бих свима који траже Бога унутар владе која је расистичка, манипулативна, насилна и која се осећа тако исправно док повређује многе друге, није место за проналажење Бога. Осим тога, не постоје одређени датуми додељени било ком пророчанству описаном на страницама 'Књиге Откривења'. Дакле, с тим у мом, како би ико заиста могао бити сигуран предвиђајући 'Тхе Енд Тиме'. Зар не би било сигурније проповедати поруку мира за све народе? Мислим шта би Исус урадио? Жао ми је, једноставно не могу да верујем да би Исус био у реду са кажњавањем Палестинаца само због тога што су Палестинци. То једноставно има смисла.
На штету многих широм света, ционисти су религиозно на делу више од једног века пропагандом путем вести и верских места. Верујем да сте у праву и када су Реган и друштво убедили хришћанске ционисте да постану политички активни, чему су се претходно опирали, то је искварило политичке одлуке и акције САД током последњих деценија изнад било ког претходног нивоа.
Бог, свестан или несвесан, заиста делује на мистериозне начине и многи међу људском расом су преварени, ако не натприродним злом, од људи чија су превара и поступци свакако у складу са оним што је тачно дефинисано као зло...
Морам да признам, било је времена када сам веровао у сву пропаганду о Израелцима. Мој једини изговор је да сам био заузет радом 14 сати дневно, 6 до 7 дана у недељи. Вијести које сам тада слушао биле су, наравно, у потпуности Маин Стреам Медиа. Онда сам пре око 10 година почео да добијам више вести са сајтова као што је ова. Вау! Био сам шокиран оним што сам све научио. Мислим, дуго сам мислио да јадне Јевреје туку ти луди Арапи. Да, био сам један од оних који су имали утисак да је јеврејски арапски сукоб стар 4,000 година. Онда сам једног дана седео и размишљао о томе шта је потребно да би се човек разнео. Озбиљно, колико би лоше требало да буде да бих то урадио? Онда сам након детаљнијег истраживања дошао до закључка да је све што ми је МСМ рекао лаж.
Као споредна напомена, био сам на активној дужности у морнарици између 1968. и 1972. године, и иако сам радио радио, никада нисам чуо ни реч о УСС Либертију. Ништа!
Израел мора бити реконфигурисан. Још боље, потпуно прекинути посао. Требало би формирати нову владу. Ова нова демократија у мом руднику укључивала би све Палестинце, хришћане и друге мањине који би узели држављанство. Израел вероватно не би био ни име ове нације. Ово нема за циљ да омаловажи Јевреје. Сасвим супротно. Уместо тога, сви Јевреји би били слободнији од лопте и ланца који им виси око глежњева због беса света због тога како се ционисти понашају према Палестинцима. Не желим да се спуштам на целу расу или религију, али Нетањахуови међу Јеврејима морају да оду. Заједно са тим, неокончани и двојни грађани Сједињених Држава такође морају нестати.
Као споредна напомена, био сам на активној дужности у морнарици између 1968. и 1972. године, и иако сам радио радио, никада нисам чуо ни реч о УСС Либертију. Ништа!
Нема изненађења. Покушајте да пронађете неке биографске информације о двоструком добитнику Медаље части, генерал-мајору Смедлију „Рат је рекет“ Батлеру на званичном сајту америчког маринског корпуса.
„Морам признати, било је времена када сам веровао у сву пропаганду о Израелу.
Исто овде. МОЈ изговор је био да је то била једина утакмица у граду у то време. Интернет још није постојао, а једини извори који су ми били доступни су се сложили да је јадни мали Израел увек био невина жртва. Пробудио сам се тек када је Зборник из јуна 1978. стигао поштом.
http://www.usni.org/magazines/proceedings/1978-06/violation-liberty
Намерно, хладнокрвно убиство припадника америчке морнарице.
Тада сам схватио праву природу усране мале нације апартхејда на источном крају Медитерана.
Чињеница да су „амерички интереси“ увек били универзални разлог који је оправдавао америчку агресију, увек ми је деловала сумњиво, али сам претпостављао да штампа истински истражује стварност у складу са својом сврхом постојања.
Моје политичко буђење догодило се када је интернет претрага изливања нафте БП-а у Мексичком заливу 2010. године открила стварност да је ЦИА збацила демократски изабраног иранског премијера 1953. године зарад профита од нафте — од стране корпорације која је на крају преобразила у данашњу БП нафту.
Од тада сам схватио да стварну претњу америчкој слободи и демократији, као и свету, представљају корпоративни и посебни интереси (Израел) заједно са политичарима у дослуху и мејнстрим медијским мрежама које су нас преваром већ опљачкале наше слободе ускраћујући нам могућност да делујемо као демократија информисана и наоружана истином.
Проценат информисаних Американаца расте, али пропагандни рат против нас обухвата више генерација изманипулисаних и индоктринираних Американаца.
Изненадно буђење је као ударац у стомак када схватите да су много тога у шта сте одувек веровали лаж.
Бојкотујте масовне медије или их посетите само да видите шта лажу данас...
Али шта онда радити са свим тим досадним нуклеарним бомбама које Израел има, али воли да свет мисли да није (намигни, намигни)...??
Пре своје смрти чак је и Теодор Херцл признао да успех ционистичког покрета зависи од његовог прилагођавања арапском национализму. Ахад Хаам, појединац најодговорнији за оживљавање хебрејског језика, упозорио је ционисте у Палестини да не покушавају да доминирају над Палестинцима који нису Јевреји још 1891. године, када је написао есеј „Ово није пут“. Он је осудио чињеницу да ционисти бојкотују арапски језик и арапски рад. У писму из 1914. пријатељу у Палестини, који је на сличан начин био увређен ционистичким понашањем, он је сажалио: „Стога се љуте на оне који их подсећају да постоји још један народ у Ерец Израелу који тамо живи и да уопште не намерава да напусти своје место. Убудуће. када ће им се та илузија отргнути из срца и када ће отворених очију гледати на стварност каква јесте, они ће сигурно схватити колико је то питање важно и колика је наша дужност да радимо на његовом решењу.”
После Првог светског рата Хаам се преселио у Палестину где се супротставио популарном ционистичком тумачењу Балфурове декларације и залагао се за једнака права Арапа и једнаку подршку њиховом економском и друштвеном развоју у целој Палестини. Пред крај свог живота написао је: „А сада ме је Бог напао да морам да живим и да својим очима видим да сам очигледно погрешио. Да ли то заиста радимо само да бисмо у оријентални кутак додали мали народ нових Левантинаца који се надмеће са другим Левантима у проливању крви, у жељи за осветом и у љутом насиљу? Ако је ово „Месија“, онда не желим да видим његов долазак“.
Говорећи у своје име, мислим да је довођење у питање легитимности јеврејске Родезије неопходно и да само по себи може бити потпуно легитимно, посебно у светлу тренутне страшне опасности за Сирију, ситуације чак горе од оне која је задесила Ирак коју ционисти и исламисти покушавају да створе већ неколико деценија
Стварање Израела 1948. године била је легитимизација ционистичког тероризма који је родио модерни Израел.
Тероризам је планиран деценијама раније, све док ционисти нису имали довољан број терориста и оружја да протерају Арапе и хришћане са земље наводећи 1947. године — све је то учињено док су деценијама лажно говорили свету да желе да мирно коегзистирају са староседеоцима. становништва у Палестини.
Такође су лобирали код западних влада, уочи масакра и протеривања из 1948. године, да признају ционистичку крађу земље од стране тероризма као легитимну — оне и данас раде исто са наоружаним „насељеницима“ (терористи у стварности) који се стављају на терет на месту војном силом, док је свако отимање земље и „дом за насељенике“ изграђен на палестинској земљи на Западној обали незаконит према Женевским конвенцијама које је Израел потписао 1949.
Произраелска штампа је пропаганду западне земље још пре 1948. док сликају неукој западној јавности,
да су Арапи криви што ционисти долазе из Европе да масакрирају и тероришу Палестинце како би украли земљу.
Како год да схватите, савремени Израел је изграђен од идеје расне и верске надмоћи која даје права ционистима.
Исреал је легитиман само ако масовно убиство, протеривање и крађу сматрате легитимним.
Што се тиче „хришћана“ подршке и саучесништва, још нисам срео некога ко би ми могао рећи како се обмана, масовна убиства и крађе уклапају са Христовим учењем.
Све је већи број људи који сматрају да су многи Јевреји и хришћани били корумпирани ционизмом (до места где је ционизам отео јудаизам), док такође верују да ционистичко право на земљу и начин да је стекне насиљем никада није био легитиман.
И, не заборавимо да је данас (8. јун 2015.) 48. годишњица напада Израела на УСС Либерти након којег је уследило заташкавање у Вашингтону. Нема „хвала на услузи“ за погинуле и рањене чланове посаде Либертија.
Да су Американци знали истину о свему што смо жртвовали за Израел, док нас је Израел у више наврата издао и издали манипулативни про-израелски западни медији заједно са нашим принудним и саучесничким политичарима — и Америка и Израел би певали другачију мелодију данас — мирољубива мелодија од које би имали користи Блиски исток и вероватно цео свет.
Закон о Накби је предложен 2009. године, а његова разблажена верзија усвојена је 2011. У суштини забрањује било ком телу које прима било који део свог буџета од владе (као што су фондови, центри или школе) да обележава Накбу на израелском дан независности. Ако то ураде, њихови буџети се смањују за одређени износ. Главни утицај закона није била толико казна коју је донео, већ ефекат хлађења који је имао на Палестинце (20% становништва) и друге грађане Израела од обележавања трагедије која је почела 1948. године када су два- трећине Палестинаца који су живели на овој земљи постали су избеглице. У основи је криминализовао историју и комеморацију боли преживелих и послао јасну поруку да је само једна верзија историје легитимна, верзија победника.
Велика лаж у срцу мита о стварању Израела
Интервју са Лиом Тарачанским
http://www.counterpunch.org/2015/06/05/the-big-lie-at-the-heart-of-the-myth-of-the-creation-of-israel/
Са стране пута – ЗВАНИЧНА ПРИКОЛИЦА
https://vimeo.com/65278501
Када влада покуша да ућутка историју, баца се светло на највећи табу нације. Ово је прича о онима који су се борили да избришу Палестину и створили израелски пејзаж порицања.