Кажњавање Пољске за злочине САД

Док бивши амерички званичници и даље поричу да су мучили затворенике у „рату против тероризма“, а председник Обама не успева да спроведе никакву значајну одговорност, земље из старог совјетског блока суочавају се са својим саучесништвом у злочинима ЦИА-е, пише Нет Пари.

Аутор: Нат Парри

Једна од великих иронија америчког „рата против тероризма” и постхладноратовских трансатлантских односа је то што се демократска одговорност и заштита људских права понекад чине јачим у бившем совјетском блоку него у Сједињеним Државама. Ова лекција је поново провучена прошле недеље када је Пољска платила четврт милиона долара двојици осумњичених за тероризам које је ЦИА мучила у тајном затвору на пољској територији између 2002. и 2003. године.

Изречена од стране Европског суда за људска права, казна издата против Пољске изазвао је бијес код многих Пољака који су сматрали да су неправедно кажњени за америчка недјела.

„Можда ћемо морати да платимо одштету иако наше особље није учинило ништа лоше“, рекао је Радослав Сикорски, бивши министар иностраних послова Пољске. Сикорски је напоменуо да је Пољска једина земља која је настојала да позове на одговорност своје високе званичнике чије су одлуке дозволиле ЦИА-и да почини кршење људских права на њеној територији.

Овај недостатак одговорности важи и за Сједињене Државе, које нису успеле да истраже или кривично гоне ниједног од високих званичника који су одобрили кршење људских права у тајним затворима ЦИА-е у Пољској или било где другде.

Од 119 познатих притвореника који су држани на црним локацијама ЦИА између 2001. и 2006. године, најмање 39 је било подвргнуто мучењу од стране особља ЦИА, према извештају Обавештајног одбора америчког Сената о мучењу објављеном прошлог децембра. Две особе које су мучене у Пољској, Абу Зубајда и Абд ал-Рахим ал-Нашири, на крају су послате у залив Гвантанамо, где су остали од 2006. године.

Док се ал-Наширију тренутно суди због наводног оркестрирања бомбардовања УСС Цоле 2000. године, Абу Зубајда се сматра једним од „заувек затвореника“ Гвантанама, без оптужби или суђења. За скоро седам година о његовом случају није донета чак ни претходна одлука. У току 12. маја 2015 чланакПроПублица је навела да је његов случај у застоју „2,477 дана и даље“.

Као један од његових адвоката, Хелен Дуффи, wrote (написано) у Старатељ прошлог децембра, након дуго одгађаног објављивања резимеа Сенатског извештаја, „Абу Зубајда би се сада могао описати као доказ А“ у ЦИА-ином режиму издавања и мучења.

„Он има за жаљење одлику да је прва жртва програма притвора ЦИА-е за коју су, како извештај јасно каже, многа мучења (или 'појачано испитивање') развијене су технике и једини затвореник за кога се зна да је био подвргнут свима њима“, написао је Дафи.

Извештај Сената садржи око 1,000 референци конкретно на Абу Зубајду и потврђује налазе Европског суда за људска права у вези са техникама испитивања које је он издржао. Међу њима су били „зидови“ (узастопно ударање о зид), ускраћивање сна до 180 сати (обично голи и у стресним положајима) и водене даске. Наводњавање Абу Зубајде, којем је био подвргнут 83 пута само у једном месецу, одобрено је на највишим нивоима америчке владе.

Такође је био подвргнут екстремном затварању. „Током читаве 20-дневне 'агресивне фазе испитивања', Абу Зубајда је провео укупно 266 сати (11 дана, 2 сата) у великој (величине ковчега) и 29 сати у малој затвореној кутији, што имао ширину од 21 инча, дубину од 2.5 стопе и висину од 2.5 стопе“, према на извештај Сената. „Иследници ЦИА-е су рекли Абу Зубајду да је једини начин да напусти објекат био у кутији за притвор у облику ковчега.

Дуффи напомиње да је осим Абу Зубаидаховог мучења, извјештај Сената открио колико је дезинформација генерисано да би се оправдао његов притвор на неодређено вријеме. Неколико тврдњи ЦИА-е, у неким случајевима поновљене дуго након што је познато да су лажне, одбачене су тачку по тачку у извештају.

На пример, упркос поновљеним тврдњама да је Абу Зубајда био „трећи или четврти човек у Ал Каиди“, у извештају се наводи да је „ЦИА касније закључила да Абу Зубајда није био члан Ал Каиде“. Такође је оповргао тврдње владе у вези са његовом умешаношћу у 9. септембар, да је тим за испитивање био „сигуран да крије информације“ и тврдње да је његово мучење довело до драгоцених обавештајних података.

Случај Абу Зубајда је такође довео до јединог кривичног гоњења до сада у Сједињеним Државама повезаног са ЦИА-иним програмом мучења, али не за било кога ко је био умешан у његово злостављање, већ за узбуњивача ЦИА-е који је то први разоткрио.

Селективно тужилаштво

У КСНУМКС Интервју за АБЦ Невс, бивши официр ЦИА-е Џон Киријаку описао је хватање Абу Зубајде у воду, а касније је новинару наводно дао име тајног официра ЦИА-иног центра за борбу против тероризма који је радио на операцији хватања и испитивања Абу Зубајде. За овај прекршај Киријаку је био наплаћено по Закону о шпијунажи из 1917. и прихватио нагодбу због чега је провео две године у затвору.

Тужилаштво Киријакуа је тада критиковано од стране неких сегмената међународне заједнице. Парламентарна скупштина Организације за европску безбедност и сарадњу, на пример, у а резолуција усвојен 2012. године „осудио је кривично гоњење које су америчке власти покренуле против бившег агента ЦИА Џона Киријакуа, који је оптужен да је новинарима давао детаље у вези са хапшењем Абу Зубајде, осумњиченог за Ал Каиду за којег се наводи да је мучен у тајном затвору ЦИА-е у Пољској и једна је од две особе којима су тужиоци у Варшави доделили „статус жртве“.

Бивши представник САД Јим Моран, Д-Виргиниа, рекао на спрату Представничког дома 17. новембра 2012. да је владино гађање Киракоуа представљало „селективно кривично гоњење“. Замолио је председника Барака Обаму да помилује Киријакуа и назвао 15-годишњег ветерана ЦИА „америчким херојем“.

Пошто је Киријаку изашао из затвора након што је одслужио казну, али жртве ЦИА-ине тортуре и даље чаме у Гитму без краја, Пољска се суочила не само са политичким последицама ове политике, већ и са практичним изазовима поштовања одлука Европског суда за људска права с обзиром на логистику обештећење појединцима који су у затвору, једном Палестинцу и једном Саудијцу.

Ипак, „Пољска примењује одлуке Европског суда за људска права“, рекао је портпарол министарства спољних послова Марчин Војчеховски рекао. „У случају једне особе, новац је уплаћен на банковни рачун који су навели његови адвокати, у случају друге, погођене међународним санкцијама, тражили смо формирање судског депозита“, додао је он.

У складу са пресудом Европског суда за људска права, Пољска је такође затражила од Сједињених Држава да искључе смртну казну за двојицу мушкараца у складу са забраном смртне казне у целој ЕУ, рекао је Војчеховски за АФП.

Прихватљиво порицање

Многи у Пољској љути што се њихова земља суочава са правним последицама због тајног програма изручивања и притвора који је ЦИА водила под тадашњим председником Џорџом В. Бушом у неколико земаља широм света након напада 9. септембра. Политичари, новинари и јавност у Пољској су годинама исмевали идеју да би бивша комунистичка земља толерисала тајни затвор ЦИА у којем је коришћена мучење као луду теорију завере. Пољски званичници доследно одбијен постојање било каквог таквог затвора.

Али низ открића и политичких изјава пољских лидера по први пут је признао да су Сједињене Државе заиста водиле тајни објекат за испитивање осумњичених за тероризам 2002. и 2003. године у удаљеном региону земље. У децембру 2014, бивши председник Пољске Александар Квашњевски званично је признао да је тајни затвор ЦИА постојао у ваздухопловној бази где су осумњичени за терор довођени на испитивање, али је инсистирао да Варшава није имала сазнања о злостављању које се дешавало на тој локацији.

Сада се чини да је порицање сазнања о мучењу можда био случај намерног незнања или уверљивог порицања наметнутог милионима долара у готовини. Извештај Сената о мучењу открила да је упркос почетним претњама Пољске да ће зауставити трансфер осумњичених за терор на црну локацију пре 11 година, влада постала „флексибилнија“ након што је ЦИА почела да јој даје велике количине новца. Наводно, ЦИА плаћен Пољски званичници чак 50 милиона долара у готовини да погледају на другу страну.

Али, према Радославу Сикорском, бившем пољском министру спољних послова, а сада маршалу доњег дома парламента, затвор је основан из пријатељства са Сједињеним Државама. Међутим, сада признаје да се тајни однос показао штетним за Пољску.

„Били смо осрамоћени због тога, али чак и тако се не извињавамо што имамо најближи могући безбедносни и обавештајни однос са Сједињеним Државама“, рекао. „Можда ћемо морати да платимо одштету иако наше особље није учинило ништа лоше. Можете замислити како се Пољаци осећају због тога.

„Ово је оставило лоша осећања на нашој страни“, рекао Тадеусз Цхабиера, оснивач истраживачког центра Евроатлантске асоцијације у Варшави. „Ми смо мала земља према којој је велика сила лоше поступала.

Жаљење и осећања због издаје који се изражавају у Пољској прате давно успостављен образац који сеже најмање једну деценију уназад. Знаци ове фрустрације први пут су се појавили 2004. године током окупације Ирака коју су предводиле САД, у коју је Пољска ангажовала 2,400 војника.

На врхунцу ирачке побуне, Давид Ост пријавио in Нација часопису од 16. септембра 2004, „Џорџ В. Буш је успео да уради оно што четрдесет пет година комунистичке владавине није могло: да пробије слику суштинске америчке доброте која је увек била кључна продајна тачка Сједињених Држава.“

Америчка еродирајућа слика

У Пољској, као иу многим земљама широм света, велики део тог позитивног имиџа је враћен након избора Барака Обаме 2008. и обећања промена које је он, чини се, представљао. Али као истраживачки центар Пев пријавио 2013. „проамеричко расположење опада“.

„Пад се ни на који начин не може упоредити са падом положаја САД у првој деценији овог века“, наводи Пев, који је приметио да је у време глобалног истраживања из 2013. више од шест од десет у Пољској, Француској , Италија и Шпанија су имале позитивно мишљење о САД „Али 'Обамини скок' у глобалном положају Сједињених Држава који су доживели 2009. је очигледно ствар прошлости.

Остаје да се види да ли ће недавна дешавања у вези са мучењем ЦИА-е играти било какву значајну улогу у даљем нарушавању имиџа Сједињених Држава, али недоследност мале земље попут Пољске која сноси терет одговорности за ове незаконите политике док нико у Одговоре Сједињених Држава за њих не би требало изгубити ниједан други савезник САД.

У неким од земаља које су сарађивале са америчким програмом изручења, точкови правде се и даље окрећу, мада споро. Кривична истрага је у току у Литванији, где се налазе тужиоци фокусирање о могућем илегалном преласку границе у који је укључен затвореник ЦИА-е Мустафа ал-Хавсави који је наводно мучен на литванском црном сајту кодног имена Виолет.

У међувремену, расту позиви властима да спроведу свеобухватну истрагу о постојању црног сајта ЦИА-е у Румунији, са бившим румунским председником Јоном Илијескуом који открива прошлог месеца да је одобрио захтеве ЦИА-е да се успостави бар један тајни затвор у коме су затвореници били изложени тортури. Илијеску је рекао да дубоко жали због те одлуке.

Такође се настављају позиви Сједињеним Државама да покрену кредибилне истраге о својој улози и да понуде репарације жртвама програма изручења и мучења.

Случајно, казна Европског суда за људска права Пољској изречена је исте недеље када су Уједињене нације позвале САД да финансијски обештете жртве америчког режима тортуре и кривично гоне починиоце овог злостављања.

prema У извештају Радне групе Савета за људска права УН-а о Универзалном периодичном прегледу, објављеном 15. маја, САД би требало да „осигурају да све жртве тортуре и злостављања, без обзира да ли су још увек у притвору у САД или не, добију обештећење и имају извршно право на правичну и адекватну надокнаду и што је могуће потпунију рехабилитацију, укључујући медицинску и психолошку помоћ.”

Даље, САД би требало да „осигурају одговарајућу и транспарентну истрагу и кривично гоњење појединаца одговорних за све наводе о мучењу и злостављању, укључујући и оне документоване у некласификованом резимеу Сената о активностима ЦИА објављеном 2014. и обезбеде обештећење жртвама.

С обзиром на септембарски рок за одговор на препоруке УН, Обамина администрација ће морати да се изјасни према свету тако што ће одлучити која од препорука ће бити прихваћена, а која одбијена.

Када је реч о кривичном гоњењу и обештећењу, са сигурношћу се може рећи да ће свет гледати.

Нат Парри је коаутор Нецк Дееп: Катастрофално председништво Џорџа В. Буша. Пратите Нат Парри на Твитеру @натпарри.