Обраћајући се Конгресу САД по трећи пут, израелски премијер Нетањаху ће поново показати своје мајсторство у америчким политичким процесима, користећи позадину узастопних овација како би спречио Израелце да превише размишљају о економским проблемима, пише бивши аналитичар ЦИА Пол Р. .
Аутор Паул Р. Пиллар
Недавна анкета потврдио је оно што су друге анкете и многи посматрачи приметили о забринутости израелске јавности како се приближавају општи избори у Израелу следећег месеца. Представљен са листом од шест тема и упитан која је најважнија за владу Израела да се позабави, 48 одсто свих вероватних гласача изабрало је „економска питања“. Деветнаест одсто је рекло да су то односи са Палестинцима, 14 одсто је изабрало образовање, а само 10 одсто је изабрало „иранску претњу”. Нестабилност у региону, регрутовање ултраправославаца, „других“ и „не знам“ заједно добија 11 одсто.
У поређењу са анкетом која је поставила исто питање пре две године, „економска питања“ су порасла за пет процентних поена, а „иранска претња“ је опала за два. С обзиром на то колико актуелна влада непрестано набацује у својој реторици о иранском питању и колико страшну претњу представља, може бити невероватно колико је мало испитаника изабрало ту тему.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху у Уједињеним нацијама 2012. године, повлачећи сопствену „црвену линију“ о томе колико далеко ће пустити Иран у преради нуклеарног горива.
Две важне чињенице о израелској економији пружају позадину ставова и забринутости израелских грађана. Прво, Израел је просперитетна држава са економијом која је, посматрано на макро начин, изузетно динамична. Не дозволите да вас те 3 милијарде долара годишње помоћи Сједињених Држава заварају да мислите да је Израелу потребан тај новац; Израел је међу 25 најбољих земаља света по БДП по глави становника.
Али друго, и можда није изненађујуће с обзиром на то да Израелом последњих неколико година влада десничарска влада, Израел има једну од најгорих економских неједнакости међу развијеним земљама које припадају Организацији за економску сарадњу и развој.
Високотехнолошки успех Израела није доспео до већег дела остатка привреде. Упркос општем просперитету нације, велики број обичних Израелаца се труди да се снађе. Ово се посебно односи на младе одрасле генерације миленијума, посебно у погледу проналажења приступачног смештаја.
Демонстрација ових образаца која је била драматичнија од анкета јавног мњења дошла је у великим уличним демонстрацијама у лето 2011, када су многи Израелци марширали и узвикивали „захтевамо социјалну правду“. Стотине хиљада учесника, имајући у виду величину израелске популације, представљале су далеко већи приказ од било чега што су људи из Оццупи Валл Стреета могли да монтирају у Сједињеним Државама.
Овде постоји истинско отварање за израелски леви центар. Израелска јавност, у поређењу са америчком јавношћу, позитивније је наклоњен социјалној држави и толерантнији према владиним дефицитима и потрошњи јавног сектора.
Начин на који се Ликуд и остатак политичке деснице супротстављају овој рањивости јесте да настављају да покушавају да помере фокус одбијањем онога што представља као питања националне безбедности, држећи израелску јавност уплашеном, без обзира на огромну регионалну војну супериорност коју Израел уопште ужива. нивоа, и представља себе као најбоље способног да заштити Израелце од онога што је страшно.
За Бењамина Нетањахуа, баук Ирана, а посебно његов нуклеарни програм, био је централни део ове политичке стратегије. Када Нетањаху дође у Вашингтон и наступи у Конгресу који му је организовао републикански/Ликудов политички оперативац Рон Дермер (ака израелски амбасадор), он јача свој домаћи политички положај на неколико начина.
Једна је да, уколико успе у саботирању било каквог споразума о ограничавању иранског програма, он може да настави да фулминира о иранском баулу на неспутан начин као што је то увек чинио. Ако може да поништи споразум, он одлаже дан када ће застрашивање Ираном добити још мањи пораст у израелском бирачком телу него што је то измерено у недавној анкети.
У међувремену, сам говор омогућава Нетањахуу да покаже како му амерички Конгрес поново једе из руке, уверавајући своје гласаче да има све под контролом што се тиче америчке политике, без обзира на било какве непријатности са актуелним председником САД.
Да не би било сумње у Нетањахуову употребу Конгреса као изборног реквизита на овај начин, на последњим претходним израелским изборима 2013. Нетањахуова политичка коалиција преноси оглас за кампању који је користио снимке са његовог ранијег наступа у Конгресу, препуне неколико овација чланова (а такође је користио снимак Нетањахуовог приказа његове бомбе из цртаног филма пред Генералном скупштином УН). Оглас је преносио поруку: „Када Нетањаху говори, свет слуша“.
Структура израелске економије тако чини више штете осим што неким Израелцима отежава проналажење стана и плаћање рачуна. То такође пружа додатни политички подстицај њиховој влади да подрива спољну политику САД, да ограничи слободу деловања САД на Блиском истоку и да уништи најбољу шансу коју је свет имао да осигура да ирански нуклеарни програм остане миран.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Штета што не могу да уредим свој претходни пост и да додам тренутни линк на тај. Израел УВЕК покушава да уплаши Јевреје да оду у Израел. Ова прича је из 2004.
Следећи савет Хитлеровог министра пропаганде Јозефа Гебелса – Лажи и наставите да лажете, неке од ваших лажи ће без сумње пустити корене у главама људи – Западни медији жељно извештавају о инцидентима „Антисемитски напади.“ У Француској се за такве нападе врло често окривљују муслиманско-арапске омладине и повезују са тензијама на Блиском истоку.
Недавно, на пример, док је 17-годишњи ученик Јешиве Исраел Јифтах ишао према локалној продавници у предграђу Париза на северу, „велики човек за који се наводи да је пореклом из Северне Африке скочио је на њега са ножем. Човек је вриснуо: „Бог је велики“ на арапском и зарио нож у Јифтахина груди“, према извештајима француске штампе.
Медији и владини званичници описали су напад као антисемитски – иако је те ноћи исти човек извршио додатне нападе ножем на нејеврејске мете, укључујући и једног Алжирца, и испоставило се да је био психички поремећен.
У другом инциденту, након што је узбунио француску јавност и упозорио свет на опасности од мушкараца арапског/северноафричког изгледа и њихову склоност „насилним и ирационалним“ радњама, наводни јулски напад на „јеврејски изглед“ Испоставило се да су жена и њена беба у приградском возу у близини Париза чиста измишљотина.
Публици за Свети Израел лажу – много. Али ако буде потребно, они ће се побринути да постоје неке стварне претње. Чак и ако морају да 'помажу' у стварању тих претњи.
Заборавио сам везу!
http://www.wrmea.org/2004-october/special-report-charge-of-anti-semitism%C2%9D-used-to-provoke-immigration-of-french-jews-to-israel.html
Израел музе тему „зле Европе“ до дна. Најновија је прича о јеврејском новинару који шета Паризом – углавном муслиманским деловима – носећи једну од капа која се зове Кипа.
Десет сати снимања сређено је на 96 секунди. Клајн је негирао да је тражио негативне коментаре тако што је одлазио у претежно муслиманска насеља.
Десет сати уређено на 96 секунди!
Чини се да је пројекат био пројекат милијардера Шелдона Аделсона. Овај момак је повећао Нетањахуово политичко богатство дајући бесплатне новине у Израелу. Ох, и он је такође велики финансијер забаве Теа Баг Парти у САД.
http://mashable.com/2015/02/17/10-hours-of-walking-in-paris-as-a-jew-video/
Колико год да смо изузетни, било би мудро имати план Б. Рачунајући САД и њене савезнике (Израел, Саудијска Араба, Лондон заједно са Аустралијом, Канадом,) одавно је крајње да се узде предају рационалним разумним вођама који ће нас водити кроз наше геополитичке теснаце.
Свет се спустио на 3 минута до 12 сати. Први светски рат (Велики рат) трајао је само 1 до 6 недеља. У то време сигуран сам да би просечна особа имала проблема са тим куда се њихов свет кретао у њихово време. Запитајте се шта покреће догађаје да пензионишу Чемперленове ка ангажовању Черчилових? Једина ствар којој се надам је да би интернет могао помоћи овој модерној генерацији, за разлику од наших прабака и деда (или бака и дека у зависности од ваших година).
Нетањахуови ће вас натерати да правите Арахам тенкове, када сте могли себи да приуштите и производњу енергетски ефикасног модерног најновијег Цатапиллар Булл Дозера. Озбиљно, имамо владу коју води Нови светски поредак Цорпоарте на челу, а сви ови паметни корпоративни типови могу да дођу са ...правом оружја. Зар не би требало да буду пословни људи? Уз сву беду овог света, зар нам не би послужило да именујемо вође који ће га истински управљати. Уз све што смо научили кроз нашу науку и технологију, оружје је оно до чега долазимо!
Извините због мог зезања. Долазим овде да прочитам чланке... а посебно све ваше коментаре. Сви сте веома добро информисани, а такође и паметни. Само сам хтео да се истоварим. Кладим се да су многи од вас тихи за столом за Дан захвалности!!!
Колико год да желим да израелски бирачи гласају у бољој влади, не могу а да не пожелим много бољу америчку групу политичара. Између герримандеринга, и купљеног за изборе, (да не спомињемо ужасне масовне медије) ми Американци губимо у великој мери. Кад бисмо само ми у САД могли да гласамо за праве људе, који би радили праве ствари, тада и само тада бисмо могли да променимо свет. Уместо тога, наша земља испуњава Нетанијахуове налоге. Дакле, ако могу да додам оно што је овде наведено у чланку господина Пилара, ми Американци би требало да устанемо са својих кауча и усмеримо нашу владу у правим правцима.
Иако разумем и слажем се са ставом Пола Пилара о концентрацији богатства и неједнакости у Израелу и Нетанијахуовом ратном хушкању за политичку корист, међутим, не верујем да ће нека друга страна имати икаквог утицаја на наставак колонијализације палестинске земље, намерно клање недужних палестинских цивила или праведног мира.
Запамтите, Нетањаху је имао рејтинг од око 95% свих Израелаца док је прошле године убијао жене и децу на стотине током „Операције Јака литица“. Израелци су се забављали седећи једући кокице гледајући како бомбе падају и навијајући. Тек када је Нетанијаху зауставио то бомбардовање, његов рејтинг је пао јер није применио коначно решење.
„Левица“ у Израелу је заправо крајња десница када су палестинска питања у питању. Левица је била та која не само да је подржавала покољ током Цаст Леад-а, већ га је бодрила и користила за своју политичку корист. Израелска јавност никада не може убити превише Палестинаца и то је увек појачивач каријере (само погледајте каријеру Ариела Шарона). „Либерална“ министарка иностраних послова Ципи Ливни је рекла: „Израел је показао прави хулиганизам током недавне операције, коју сам захтевао“.
Баш тако!
Коме се може веровати?
Нетањаху је можда одао америчке тајне како би наштетио преговорима са Ираном
http://www.vox.com/2015/2/16/8045747/netanyahu-us-iran#ooid=AxdnI4czqLU_gYAaWtQYb1GuUMTeI9jI
Веома је интересантно да израелско становништво уопште не дели Нетањахуов фокус на рат. То је слично начину на који Национално удружење пушака [произвођача] занемарује своје чланове у погледу политика које би могле умањити продају оружја или муниције. Идемо редом.
Али друго – и можда није изненађујуће с обзиром на то да је Израелом последњих неколико година владала десничарска влада – Израел има једну од најгоре економске неједнакости међу развијеним земљама које припадају Организацији за економску сарадњу и Развој.
Израелов високотехнолошки успех није доспео до већег дела остатка привреде.
Добар закључак. Израел није лепо место за живот ако већ нисте богати. Много добрих људи тихо одлази.
Сада завршава своју докторску дисертацију о политичким ставовима имиграната, он је стручњак за обрасце гласања имиграната из бившег Совјетског Савеза у Израелу. Стога је одлучио да истражи где су нестали његови руски пријатељи из резерве. Није био изненађен оним што је нашао. Скоро сви су напустили Израел, углавном у Канаду, након што су открили да не могу да се издржавају ни са мало достојанства, иако су сви били обучени за веома пожељна занимања. Другим речима, социјални протест Руса није изражен уличним скуповима. То је тихи, пригушени протест: они једноставно напуштају земљу.
кккк://ввв.ал-монитор.цом/пулсе/оригиналс/2015/01/исраел-руссианс-еммигратион-либерман-пхилиппов-интервиев.хтмл
Замена ових људи постаје тешка. Стављам шешир од лимене фолије – сумњам да Израел стоји иза узбуне у Француској и Данској. Без отисака прстију, наравно, али тихо охрабрује не превише бистре младе муслимане да раде свој прљави посао. Исто за Украјину. Обратите пажњу на све позиве Јеврејима у тим земљама да дођу у Мајку Израел!
Ово није ново.
Након што је 750,000 Палестинаца исељено и њихова земља конфискована 1948-49, Бен Гурион је морао да тражи у исламским земљама Јевреје који би могли да попуне резултирајуће јефтино тржиште рада. „Емисари“ су прокријумчарени у ове земље да би „убедили“ Јевреје да оду, било преваром или страхом.
У случају Ирака, коришћене су обе методе: необразованим Јеврејима је речено о месијанском Израелу у коме слепи виде, хроми ходају, а лук расте као диње; образовани Јевреји су на њих бацали бомбе.
http://www.inminds.com/jews-of-iraq.html
Зашто се петљати са оним што функционише? Пре две стотине година у САД досељеници су убили Индијанце и заменили их поробљеним Африканцима. Израел убија Палестинце и замењује их са 1) насељеницима који се размножавају и 2) лаковерним/уплашеним страним Јеврејима.
Нажалост, Нетањаху има оба дома Конгреса у џепу, а БХО такође пасивно игра.
Зацхари, након што сам прочитао оно што си објавио овдје, натјерао си ме да размишљам о томе како све ове контроверзне МСМ ствари о Нетањахуовој посјети нису само позориште. Нетањаху ће добити нешто после његовог појављивања, на шта сумњам, и вероватно ће бити поново изабран. Ако га не врате на функцију, онда ће бити пакао за плаћање – по Шелдому Аделсону!