Западни медији себе називају „објективним“, али се о многим иностраним кризама извештавају на пристрасан начин, привлачећи се према једној страни, а забијајући другу. Да бисмо пружили осећај „друге стране“ у сиријском грађанском рату, поново објављујемо интервју са сиријским амбасадором у УН од Еве Бартлетт за либанске новине.
Аутор: Ева Бартлетт
Дана 8. јануара, у својој оскудно намештеној канцеларији у Њујорку, амбасадор Сиријске Арапске Републике и стални представник при Уједињеним нацијама, др Башар ал Џафари, сео је са АЛ-Акхбар за интервју. Дипломата ветеран, који је на свом положају у УН-у од 2006. године, а живи ограничен на 25 миља радијуса од Њујорка, има много више да каже од пола сата дозвољеног. Пркосан као и увек, разговарао је о изазовима са којима се суочава у УН, објаснио зашто мисли да је организација изгубила свој пут и осудио западне државе и медије због њиховог непријатељства према сиријској влади.
Међутим, прво смо разговарали о изложби сиријског фотографа Хагопа Ванесиана из Алепа под називом „Моја домовина“, која је отворена истог дана у седишту Уједињених нација.
Ал-Акхбар: Како је настала ова изложба?
Амбасадор ал-Џафари: Ово је први напредак који смо направили на нивоу Уједињених нација од почетка онога што се обично назива „сиријском кризом“. Четири године се веома трудим да урадим нешто унутар УН. Сваки пут када смо покушали нешто да урадимо, суочили смо се са огромном количином бирократије, изговора, извињења (понекад), ускраћивања наших права (понекад), немара итд.
Веома ми је драго што смо коначно успели да организујемо ову изложбу, која се не бави целокупном, драматичном сликом сиријске кризе, већ се фокусира само на оно што се десило са и у Алепу, другом по величини граду у Сирији, после главни град, Дамаск. Ради се о Сирији, о сиријском народу. Не ради се о сиријској влади или сиријској опозицији или сиријским коалиционим насилницима или Даешу (ИСИС). Реч је о Сирији, о ономе што се десило у Алепу, кроз непобитне фотографије.
Изложба је дело високопрофесионалног сиријског фотографа јерменског порекла, који је и сам грађанин Алепа. Он је очевидац терористичког дивљања који је погодио овај прелепи град Алеп, који је одувек био колевка цивилизације. Он јако пати. Изгубио је дом, породицу. Он ће показати само 26 фотографија, али има архиву од хиљаде фотографија. Има комплетну архиву Алепа, пре и после, зграду по зграду, како је било пре и како је постало.
АА: Зашто мислите да су УН сада дозволиле ову изложбу? Поменули сте да сте желели да спонзоришете изложбе у прошлости, али вам није било дозвољено.
Амбасадор ал-Џафари: Саудијска мисија, француска мисија, данска мисија, британска мисија, немачка мисија... супротставили су се активностима сиријске владе у УН. Сваки пут када смо се жалили на то, рекли су: "Можете учинити исто." Данас смо рекли: „Имамо изложбу. Били су сатерани у ћошак. Нису могли да кажу не (смеје се), јер су ми стално говорили „Можеш и ти исто“. Не нападамо Немачку или Француску или друге, ми показујемо реалност у нашој земљи.
АА: Чланак Асошиејтед преса који је објављен у мејнстрим новинама осудио је ову изложбу; позивајући се на званичника опозиционе Сиријске националне коалиције који је фотографа назвао „пропагандистом“.
Амбасадор ал-Џафари: То је оно у чему су они добри. Не гледају на слику у целини, у њеној свеобухватности. Они се не баве објективно о чему говоре фотографије. Имају предрасуде, погрешне предрасуде о томе шта се дешава у Сирији. Почињу са погрешним идејама и завршавају са погрешним идејама. Заиста је жалосно, јер овде не говоримо само о некој галерији у Њујорку. Говоримо о седишту Уједињених нација!
Говоримо језиком УН: територијални интегритет држава, политичка независност држава, суверенитет држава, равноправно чланство држава. Сви ови свети изрази су садржани у Повељи Уједињених нација. Не почињемо од нуле или поново измишљамо нови језик. Ми смо у потпуном складу са језиком УН и одредбама Повеље УН.
Други нису, јер не припадају свету УН. Они [медији] су, наравно, против сиријске владе. Они су против свега што би могло да објасни позитивно, или објективно говорећи [сиријску кризу], такозваној „међународној заједници“, ја не верујем у ову реч. Они годинама фалсификују чињенице, шире гласине, праве пропаганду против сиријске владе. И они живе од ове критике, она је постала извор њихове егзистенције, њиховог сопственог благостања. Што више критикујете сиријску владу, што више новца добијете од петродоларских земаља, што више виза добијете од западног света, што више идете у хотеле са пет звездица, то се више појављујете на ТВ екранима као достојанственици сиријског народа , као представници, искључиви представници сиријског народа.
Свако ко се противи овој изложби припада политичкој струји која се противи истини. Сваки поштен, објективан Сиријац који воли своју домовину, који каже да му је мука због онога што се дешава у Сирији, требало би да има велики интерес да покаже шта се дешава у Сирији. Сви Сиријци би требало да се залажу за организовање више изложби, не само у Уједињеним нацијама већ и широм света, како би објаснили шта раде Даиш и фронт ал-Нусра и друге терористичке групе које спонзоришу Саудијска Арабија, Катар, Турска. Турска обавештајна служба је дубоко умешана у спонзорисање Даеша, и у крађу наших фабрика и фабрика.
АА: Ви сте представник Сиријске Арапске Републике у Уједињеним нацијама, а Сирија је важна тема у вестима. Да ли се од вас тражи да се појавите на главним ТВ каналима?
Амбасадор ал-Џафари: Углавном се обраћам медијима у УН, на одломак, који је подијум за дипломате, за амбасадоре. Повремено одем и на ТВ. Али да будем искрен, када снимају интервјуе, ја говорим 20 минута, онда они прикажу само 20 секунди, 10 секунди, шта год им одговара. Видели сте шта се десило са Андерсоном Купером, Кристијаном Аманпур и другима. Увек покушавају да манипулишу чињеницама и дају све од себе да скрену са правца разговора на мале, негативне, детаље, како би публика имала негативну представу о томе шта говорим. Истовремено, док говорим, приказују негативан видео снимак о томе шта се дешава у Сирији, оптужујући владу да ради тако и тако. Што значи да гледаоцима индиректно поручују да овај амбасадор не говори истину. Видите како манипулишу?
Кристијан Аманпур је лагала када ме је интервјуисала о такозваном хемијском оружју. Лагала је, уопште није говорила истину! Зато сам јој рекао: „Знаш шта? Можда сте и оружје за масовно уништење, јер трујете јавно мњење и одступате од главних ставова које износим.”
АА: Сада сте под забраном путовања од 25 миља, како су оправдали наметање овог ограничења?
Амбасадор ал-Џафари: Да. Нису ми дали никакав разлог, ништа нису објаснили. Управо су ме обавестили да од сада више нећете моћи да идете даље од 25 миља [од Колумбовог круга у Њујорку]. То је америчка суверена одлука. Ја сам амбасадор у Уједињеним нацијама, не у Сједињеним Државама, па можда користе ту нијансу. Наравно, није оправдано. Имам право да се крећем по Бечкој дипломатској конвенцији. Али ако желе овако, нека буде.
АА: Пре тога, да ли сте путовали у САД или негде другде?
Амбасадор ал-Џафари: Да. Можда ми је мој активизам изазвао ову невољу.
АА: Ваш активизам се састојао од сусрета са припадницима сиријско-америчке заједнице?
Амбасадор ал-Џафари: Да, састати се са њима, објаснити им шта се дешава у Сирији. Требале су им информације, требало их је извести о томе шта се дешава у њиховој домовини. Сви су изузетно забринути, тамо имају породице.
АА: Говорећи о путовањима, недавно су се појавили извештаји да сте покренули званичну жалбу у УН у вези са америчким сенатором Џоном Мекејном и другим шефовима држава који илегално путују у Сирију и састају се са антивладиним борцима.
Амбасадор ал-Џафари: Да, то је оно што се догодило у медијима. Нисам тражио да проследим писмо, хтео сам да га деле само чланови Савета безбедности, али је некако процурило. Али желим да потврдим да сам, да, послао писмо у коме скрећем пажњу генералном секретару и члановима Савета безбедности на ово флагрантно и еклатантно мешање у унутрашње ствари, ово кршење нашег суверенитета, илегални прелазак наше границе. Кад год терористи убију неког од оних који илегално пређу у Сирију, онда је сиријску владу окривила што га није заштитила, иако је у Сирију ушла илегално. Многи новинари су, нажалост, убијени. То је жалосно, али они су сами одговорни за своју судбину. Нису ушли у Сирију преко сиријске владе. Ми бисмо их заштитили. Показали бисмо им где да иду, а где не. Али имали су лоше намере. Дакле, многи од њих су убијени, обезглављени, киднаповани.
Тако да сам, заиста, проследио ово писмо са одређеним именима, иако их има на хиљаде, али дали смо само нека имена. Џон Мекејн, амерички сенатор, одлази и састаје се са Даешом (ИСИС) у Алепу. На једној слици био је са човеком из ИСИС-а. И остали „умерени“ криминалци. Америчко оружје које им је испоручено завршило је у рукама Ал Нусра Фронта и Даиша. Сви ови људи су „умерени“, као што знате. Бернар Кушнер, бивши министар спољних послова Француске, такође је илегално ушао у Сирију. Можете ли то замислити? Сенатор из САД, бивши министар из Француске, турске обавештајне службе и онда вам кажу да, „знате шта, изузетно смо забринути због ширења тероризма.
АА: На седницама УН-а, ваш микрофон је више пута имао изненадне „техничке потешкоће“ и био је прекинут, или је видео феед имао изненадне необјашњиве „техничке потешкоће“…
Амбасадор ал-Џафари: Много пута, много пута. Ја сам једини амбасадор у Уједињеним нацијама од 1945. чији су говори прекинути, или уопште нису снимљени. Никада се другачије није дешавало на састанцима УН. Никада. Два моја говора нису снимљена. Један, наравно, под председавањем бившег катарског амбасадора, Катара. Али оно што додатно увреду повреди јесте то што је лично Бан Ки Мун седео за говорницом и подржао је потез председника Генералне скупштине. То је изазвало веома негативну реакцију многих амбасадора који су интервенисали. Пристрасна позиција генералног секретара и председника Генералне скупштине била је очигледна од првих дана, захваљујући овим неделама.
Ово је био феномен који се односи искључиво на мене. Дозволите ми да елаборирам. Сваки пут када говорим, на пример, у Савету безбедности бирају лошег преводиоца који није у стању да у потпуности протумачи оно што говорим. Тако да људи не схватају моју поруку. Они то раде намерно. Једног дана су ме позвали да се обратим Савету безбедности. Видео сам једног од чланова особља Савета безбедности како се обраћа преводиоцима. Дао им је знак руком: промените. Видео сам то својим очима. Тако да су доброг преводиоца заменили лошим, чиме су осигурали да се моја политичка порука не испољи у потпуности.
У Генералној скупштини раде исте ствари. Британски амбасадор ме је једном прекинуо док сам говорио. Рекао је „премашили сте четири минута“. Рекао сам: „Ко ти је дао право да поправиш четири минута? Ја сам члан заинтересоване странке и имам право да објасним.” Да би оправдао своју грешку, после мене је пресекао и ирачког амбасадора. Били смо једина два амбасадора која су говорила на тој седници, и то о Сирији и Ираку. Питање је било о тероризму у Сирији и Ираку, а он нас је обојицу пресекао после четири минута!
УН су изгубиле свој кредибилитет. УН су изгубиле много принципа својих оснивача. Данашње УН немају никакве везе са Повељом УН. Због тога су сви заборавили на Повељу; људи не говоре о Повељи. Не говоре о суверенитету, територијалном интегритету, политичкој независности, једнакости међу чланицама. Сада говоре о владавини права, људским правима, животној средини, јер је ово веома драго срцу приватног сектора: новац, партнерства. Сада је генерални секретар фокусиран на партнерства, јер жели да приватизује Уједињене нације.
Буџет мировних операција је три пута већи од редовног буџета! Уместо да гасимо сукобе и смањујемо број мировних операција, ми смо повећали мировне операције. Тренутно имамо 36 специјалних политичких мисија, осим 15 мировних операција. Пре двадесет година нисмо имали никакве посебне политичке мисије. Ово је нова појава. Иначе, специјалне политичке мисије и мировне операције нису у Повељи. Ово су неки од начина на које одступају од саме Повеље. Заједно троше 7.9 милијарди долара годишње. И ништа не решавају.
Када једна од мировних операција, као што је зона посматрачких снага Уједињених нација (УНДОФ) на сиријском окупираном Голану, направи грешке, они то крију, не деле информације са Саветом безбедности. На пример, Израел се тренутно бави Јабхат ал-Нусром (Фронт Нусра) на Голану, помажући терористима и лечећи њихове рањене у израелским болницама. Израелска ТВ приказује Нетањахуа у посети њима. Ипак, извештај генералног секретара негира ову чињеницу, а извештај генералног секретара не говори о овој чињеници, не признаје да постоји сарадња између Израела и терориста на Голану.
АА: Медији оптужују председника ал-Асада да је одговоран за Даиш и друге терористе. Кога кривите за ширење терориста у Сирији?
Амбасадор ал-Џафари: Сигуран сам да сте свесни алармантних извештаја о Даишу који долазе из кампа Бука у Ираку, чувеног америчког затвора у Ираку. Ал-Багдади, калиф Даиша, био је у Буци. Ослободили су га Американци, а не сиријски председник. Људи који су починили масакр у Паризу, борили су се у Сирији и вратили се у Француску. Француска им је дозволила да оду у Сирију, где су убили десетине људи, и у Ирак. Онда су се вратили, нормално, и француска полиција их је пустила унутра. Исти терористи. Добри су када убијају Сиријце, а лоши су када убијају Французе.
Лаурент Фабиус, француски министар спољних послова, 2012. је сам рекао да џихадисти, он их тада није називао терористима, раде добро. Француски министар! Стални члан Савета безбедности задужен за одржавање међународног мира и безбедности. Њихове прљаве радње описао је рекавши да раде добро. Француски министар унутрашњих послова, који је сада премијер Француске, онај који је плакао над телима убијених у Паризу, шта је рекао? У то време, француски министри су се такмичили ко би могао да оде даље у свом анимозитету према председнику ал Асаду. „Он би требало да се повуче; треба да иде; требало би да поднесе оставку“. Тада је то био А ла моде. Француски министар унутрашњих послова је тада рекао: „Не могу учинити ништа да спречим и спречим француске џихадисте да крену у џихад у Сирији. Он не може као министар унутрашњих послова да спречи терористе који долазе из Француске да оду у Сирију да убијају Сиријце! Преко Турске, наравно. Зашто? Јер слобода говора, слобода чега... слобода лажи. Он их „не може зауставити“.
Сада може. Сада, он зна исход онога што је урадио. Упозорили смо га у својим изјавама: не играјте се са терористима, они ће вам се вратити. Мислили су да су велике силе и изузети, имуни на ову терористичку болест.
Данас се јавно говори да ће Американци са Турцима на пролеће почети да обучавају терористе у Турској. Постало је јавно, нема срамоте. Исто раде и Јорданци, у тајним камповима у северном делу Јордана, које воде Французи и Британци и Американци. Иста ствар у Саудијској Арабији. Иста ствар у Дохи и Катару. Ово је скандалозно понашање.
Зато кажем, више нема Уједињених нација, готово је. Мултилатерална дипломатија не функционише, њоме манипулишу моћници. Због тога желе да приватизују Уједињене нације, како би утицајни донатори могли да контролишу механизме одлучивања, не марећи за одредбе Повеље.
Ми смо државе чланице, и ми смо овде засновани на овом чувеном концепту и принципу једнаког суверенитета. Све је то нестало, сад се ради о послу. Можете ли вјеровати да Саудијска Арабија спонзорира Центар Уједињених нација за борбу против тероризма? Можете ли на тренутак да поверујете да Катар спонзорише комитет за савез међу цивилизацијама, дијалог међу културама и цивилизацијама и религијама? Они прљавим новцем купују УН.
АА: Позивајући се на уништено наслеђе Сирије, амерички државни секретар Џон Кери је имплицирао да је дужност Америке да заштити наслеђе Сирије. Шта мислите о његовој изјави у светлу умешаности САД у сиријски рат?
Амбасадор ал-Џафари: Овај човек је одвојен од стварности, потпуно искључен. Чуо сам ово од једног Американца који се борио са њим у Вијетнаму. Рекао ми је: „Овај човек је увек био искључен. Али, није он једини.
С друге стране, у Конгресу има много поштених сенатора и правих људи који су се противили плану америчке администрације да нападне Сирију. Постоје прави људи, а амерички устав је заснован на лепим вредностима. Када се једном примени, тј.
Ева Бартлет је канадска слободна новинарка и активисткиња која је живела и писала из Појаса Газе, Сирије и Либана. [Овај интервју је био објављен првобитно у издању на енглеском језику Ал-Акхбар, дневних новина у Бејруту.]
Разумем да се оправдано осећа прогоњеним и парија дана у многим круговима без обзира да ли су његови ставови тачни или не. Међутим, он је саучесник у бацању буре бомби из хеликоптера на децу (избеглице). Сирија је била ружна, насилна вазална држава СССР-а и с гуштом се бавила извозом тероризма. Шакал је тамо живео у миру. Сви су се надали да ће арапско пролеће коначно ослободити Сирију од тираније! Проклети.
Извините док прво очистимо ИС/ИСИС/ИСИЛ, надамо се.
Бобе, хвала ти. Учинили сте велику услугу што сте поново објавили овај интервју.