Прошлог лета је широм званичног Вашингтона владала широка хистерија због наизглед незаустављиве експанзије бруталне Исламске државе и кршења руке због ограниченог војног одговора председника Обаме, али џихадистички замах сада показује знаке одуговлачења, пише бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Чини се да се судбина екстремне и насилне групе познате као ИСИС/ИСИЛ/Исламска држава значајно променила током последњих неколико месеци. Овог лета група је обично била приказивана, усред много узбуне, као немилосрдни великан који је крао толико некретнина да је то представљало претњу да прегази Багдад и још много тога далеко изван њега.
Али напредак који је било тако застрашујуће пратити на мапама у новинама је стао. Југгернаут је застао. Биће бескрајне дебате о узроцима ове промене замаха, у распону од војних мера које су Сједињене Државе предузеле до нешто просвећеније политике ирачке централне владе. Ови и други утицаји имају своје ефекте, али шири феномен опадања ИСИС-а, опадања, не само што се догодило до сада већ ће тек доћи, може се објаснити пре свега сопственом политиком и праксом групе.
Новинар Џејмс Фоли непосредно пре него што га је 19. августа 2014. погубио оперативац Исламске државе.
Одвратне и нехумане методе групе су главни део тог објашњења. Као што се гнушамо таквих метода, не би требало да буде изненађење да их се и већина људи на Блиском истоку гнуша. Методе као што је убиство појединачних заробљеника које је било у великој мери публицирано су, поред терорисања ИСИС-ових противника, повећале истакнутост групе и вероватно импресионирале потенцијалне стране регруте показујући да је ИСИС најподла, најгора и најконсеквентнија организација укључена у сукобе у Ирак и Сирија.
Али живот под влашћу једне тако опаке групе може бити бар толико одбојан за локално становништво као што је нама посматрање издалека. Такав начин вршења власти на локалном нивоу на крају није добар начин да се добије подршка. Видели смо сличну реакцију у ранијој фази грађанског рата у Ираку.
Нама је да научимо шта можемо, као онима који су оптужени да се директно супротставе ИСИС-у очигледно покушавају да ураде, о основама за било коју привлачност коју група има, а посебно о свим привлачним идејама које нуди. Добра вест је да ИСИС једва нуди нешто на путу оваквих идеја. Не може да постане идеолошка звезда као што су то учинили Осама бин Ладен и његова ал-Каида, јер ИСИС не нуди ништа тако оригинално као Бин Ладенова идеја да се удари далеког непријатеља као начин да се на крају дође до презрених блиских непријатеља.
Апел ИСИС-а на његове регруте није заснован на идеологији, већ на директном и бруталном утврђивању чињеница на терену. Апел се своди на принцип да сви воле победника. Али ИСИС је престао да побеђује. То је као ајкула која мора да се креће напред да би преживела, али још увек не иде напред.
Оснивање де фацто мини-државе од стране ИСИС-а је широко виђено као достигнуће и знак снаге, али је такође и рањивост. Ако управљате државом, од вас се очекује да возови возе на време, а ви ћете изгубити популарност ако то не учините. ИСИС показује да нема способност да управља државом, а људи у областима које контролише, укључујући чак и Раку у Сирији, главни град који је најдуже држао, пате од колапс јавних служби. Покушавајући да се кандидује, колико год неуспешно, мини-држава такође представља за вођство ИСИС-а одлив пажње и ресурса који би иначе могли да се користе за ширење.
Проглашење калифата, иако је имало одређену вриједност за групу у импресионирању и привлачењу страних регрута, нема санкцију и признање које би у очима велике већине муслимана такав потез требао имати. Главни муслимански научници и верски ауторитети избегавали су све што чак наговештава признање.
Неки фундаменталистички салифи су чак упоредили ИСИС и његове потезе са екстремистичким изопћеницима у време Пророка. У мери у којој се самозвани калифат посматра више као узурпација муслиманских тежњи него као испуњење истих, проглашење калифата ће се показати више као обавеза него као имовина.
Када противник повређује сопствену ствар, генерално најефикасније је стајати по страни и не стати на пут. Ово важи за политичке дебате, грађанске ратове и многе друге облике сукоба. Сједињене Државе не могу у потпуности да се склоне овоме, утолико што могу да ураде неколико ствари које, тактички и на парчадној основи, ограничавају краткорочну штету коју ИСИС наноси.
Али заузимање дугорочног и више стратешког гледишта, које препознаје како ИСИС штети сопственој ствари, да Сједињене Државе учине мање, а не да покушавају да ураде више (посебно више што је видљиво и кинетички), може бити најмудрији пут . Убацивање нових жаришних тачака за контроверзу и колатералну штету, на основу којих ИСИС може да упути нове апеле, склоно је успоравању процеса групе која подмазује рампу сопственог пропадања. Такође је склона да Сједињене Државе учини више директном метом сваке штете коју група још увек може да нанесе.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Није изненађујуће да је срушити империју/владу/државу много лакше него да је стварно водите. Прилично сам сигуран да је уништавање друге Звезде смрти у епизоди ВИ Ратова звезда био лак део рушења Империје ;-)
Морају да се наплате порези, да се примењују закони, да се плате плате, да се инфраструктура одржава и поново изгради, итд. И често ти револуционари нису способни да ураде било шта осим борбе. И није да је ИСИС препун интелектуалаца, инжењера или добро образованих државних службеника. Само толико можете да урадите са чопором будала који су прочитали само једну књигу у животу (и вероватно не баш добро).
Одличан допринос. Ово је референтна тачка када чујете о вишедеценијским напорима потребним да се ИСИС савлада. Одвратна и злобна тактика ове групе заиста отуђује људе којима желе да владају. Војни напори су блокирали брзо напредовање.
Преостали проблеми су, имхо, заустављање војне помоћи САД и њених марионета „добрим побуњеницима“ у Сирији, јер то присвајају џихадисти, укључујући ИСИС. Такође, зауставите глупу политику рушења Асада и пустите га да заврши посао у Сирији.
Да би се то постигло, Ердоганова подршка ИСИС-у мора бити заустављена и новац који их финансира мора бити идентификован посебно са приложеним именима/нацијама.
„Гнусне и нехумане методе групе су главни део тог објашњења. Ово је невероватна изјава Американца, с обзиром на методе које користе снаге његове нације.
Наравно, цео џихадистички покрет је охрабрен и потпомогнут акцијама САД и њихових „савезника“, који би свакако требало да се склоне дешавањима која их не занимају. Немојте помињати „9. септембра“ – чак и ако није лажна застава, не може се сматрати неочекиваним или неоправданим и никоме заправо није суђено и осуђено за овај злочин.
"Прати новац."
Џихадисти имају више заједничког са древним кинеским вођама рата или криминалним бандама него са било којом врстом успешног друштвеног, политичког или верског покрета.
Чини се да је антисоцијални криминал више веза за припаднике ИСИС-а него верска убеђења.
И пошто велики део њихове подршке долази од онога што могу да украду од својих жртава или од сунитских шеика и „верских вођа“, када та средства постану оскудна како цена нафте пада, њихови добротвори више не могу себи приуштити да подржавају оно што је у суштини криминална руља.
ИСИС је покушај осуђен на пропаст, али не довољно брзо.
Морам признати да ме застој ИС изненади. Међутим, будући да је скоро поражен (још увек далеко), готово сигурно ће га предати освети на било који начин.
Супер Патриотски закон, било ко?
Разуман приступ. САД су свакако биле главни узрок недавног угњетавања сунитског Ирака и беса ИСИС-а, и неизбежне погрешне управе оних који би их ослободили. Ослободилачки милитаризам је био предвидив. Револуције ретко замењују свог угњетача више него незнатним добицима, јер њихову структуру и тактику диктирају они њиховог тлачитеља. Дакле, неспособност ИСИС-а да влада даје сунитима лекцију да је његова најбоља улога као „револуционарна стража“ за умерену сунитску владу. Ако њихови страни спонзори то виде, можда ће бити кажњени да преузму чисто дефанзивну улогу.
Ако САД учине више од успостављања граница сунитске државе како би укључиле само компатибилне популације, ми само продужавамо сукоб. Требало је да искористимо дипломатију да ограничимо улогу милитаната уз уверавања да ћемо подржати само умерену владу. Али САД су постале луди робот који контролишу глупи и себични пословни гангстери, махнито машући мачем према објектима које не желе да разумеју, без икаквих племенитих намера које вичу као пропаганду. И врло вероватно ти гангстери не желе успешну умерену сунитску државу тамо, и желе додатне изговоре за покољ и нестабилност у корист МИЦ-а и израелских спонзора кампање.
Напоран рад неоконзервативаца ПНАЦ-а је награђен тиме што су Арапе навели да траже најбруталнију освету у хорор убиствима и рату једни против других.
..
Непосредно пре рата у Ираку, сетите се Паула Волфовитза (бившег декана Паул Х. Нитзе школе за напредне међународне студије) који је у ОТВОРЕНОМ сведочењу рекао да су односи шиита и сунита добри и да нема проблема између њих и да ће САД бити дочекане у Ираку са цвећем ?
..
БТВ, хоће ли неко љубазно објаснити зашто Паул Волфовитз и његови другови неоконисти – Бил Кристол, Цхарлес Краутхаммер, Роберт Каган итд итд. и даље заслужују да буду представљени као блискоисточни стручњаци на ТВ-у због њихове текуће катастрофе.
..
неоконзервативци су погрешно схватили инвазију на Ирак (рат) са оружјем за масовно уништење, ценом рата, последицама инвазије — смрти скоро 4,500 америчких војника и жена, и преко 1,000,000 цивила Ирачана плус радиоактивна муниција испаљена на Блиском истоку која би могла захтевају више живота од Хирошиме и Нагасакија…
http://www.lostscribemedia.com/news/wp-content/uploads/2012/05/neocons11.jpg
Тежак, али успешан рад неоконзервативаца ПНАЦ-а да коначно натерају Арапе да убијају, показао се успешним.
..
Сећате ли се Паула Волфовитз-а (бившег декана Паул Х. Нитзе школе за напредне међународне студије) који је у ОТВОРЕНОМ сведочењу рекао да су односи шиита и сунита добри и да нема проблема између њих и да ће САД бити дочекане у Ираку са цвећем?
..
Хоће ли неко љубазно објаснити зашто Паул Волфовитз и његови другови неоконисти – Бил Кристол, Цхарлес Краутхаммер, Роберт Каган итд. итд. и даље заслужују да буду представљени као блискоисточни стручњаци на ТВ-у због њихове текуће катастрофе.
Ови неоконзервативци су погрешно схватили инвазију на Ирак (Рат) са оружјем за масовно уништење, ценом рата и последицама инвазије — смрти скоро 4,500 америчких војника и жена, и преко 1,000,000 цивила Ирачана и осиромашеног уранијума који је остао по целом Ираку. ..
Како је неко као Волфовиц успео да напредује на лествици у било којој администрацији и зашто данас није у затвору као издајник Сједињених Држава?
http://dissidentvoice.org/2013/03/on-tenth-anniversary-israel-partisans-behind-iraq-war-still-at-large/
Волфовиц је инсталирао ционистичке оперативце Фејта, Перла и Вурмера у ДИА, ЦИА, НСА да пуштају лажне „обавештајне податке“ како би преварили народ САД у рат за мито и новац за кампању (види Бамфордов изговор за рат). Они и Бушити су десничарски издајници умотани у заставу и требало би да буду у клубу Фед Гвантанамо са Кубом као извођачем радова, осим ако Иран не плати да их рециклира. Они заслужују признање масовних медија јер их поседује олигархија и никада се не осврће на своје катастрофе. Радују се коначној консолидацији своје десничарске револуције против демократије, јер сви истински патриоти морају да се сложе, или ће нестати.