Иако је украјинска криза забила клин између председника Обаме и Путина, њихова сарадња је и даље кључна за договор о преговорима о ограничавању, али не и окончању иранског нуклеарног програма, као што је Гарет Портер јасно рекао у извештају о могућем продору за Интер прес сервис.
Гаретх Портер
Амерички и ирански преговарачи раде на компромисном приступу питању иранских способности за обогаћивање уранијума, за које је администрација Барака Обаме у прошлости рекла да Иран одбија да учини уступке.
Компромис о коме се сада озбиљно разговара испунио би првобитни захтев Обамине администрације за ограничавање иранске „способности пробоја“ комбинацијом ограничења броја центрифуга и смањењем иранских залиха ниско обогаћеног уранијума, пре него само сечењем центрифуга. Тај приступ би могао омогућити Ирану да одржи нешто близу садашњег нивоа оперативних центрифуга.
Ирански председник Хасан Рохани разговара телефоном са руским председником Владимиром Путином 18. новембра 2013, разговарајући о развоју у преговорима између Техерана и светских сила, као ио начинима да се оконча крвопролиће у Сирији. (слика иранске владе)
Кључ за нови приступ је спремност Ирана да пошаље и своје постојеће залихе ниско обогаћеног уранијума (ЛЕУ), као и новообогаћеног уранијума у Русију на конверзију у гориво за електране на договорени период година.
Као прва званична назнака новог заокрета у преговорима, портпарол иранског министарства иностраних послова Марзиех Афкхам је на брифингу за иранску штампу 22. октобра признала да су нови предлози који комбинују ограничење на центрифуге и пренос иранских залиха ЛЕУ у Русију под дискусије у нуклеарним преговорима. Брифинг је превела ББЦ-јева служба за праћење, али није објављена у западној штампи.
Државна подсекретарка Венди Шерман, која предводи америчку делегацију у преговорима, није јавно говорила о компромисном приступу, али је изгледа наговестила када је 25. октобра рекла да су две стране „постигле импресиван напредак по питањима то је првобитно изгледало нерешиво.”
Упркос новом отварању решења за оно што се месецима наводи као главна препрека свеобухватном споразуму, преговори би ипак могли да зауставе у последњим недељама око времена укидања санкција. Спремност Ирана да преговара о таквим аранжманима са делегацијом САД зависиће од пристанка Русије да преузме ирански обогаћени уранијум.
Почетак разговора о новом приступу објављен је у септембру само неколико дана након што су се ирански председник Хасан Рохани и руски председник Владимир Путин састали да разговарају о кључним питањима иранско-руске сарадње на изградњи две нуклеарне електране и снабдевању горивом за Бушер.
Предложено смањење иранске акумулације ЛЕУ испоруком у Русију могло би да постигне првобитни минимални циљ Обамине администрације за прихватљив споразум, који је дефинисан минималним бројем месеци који би Ирану било потребно да обогати довољно уранијума за једно нуклеарно оружје.
Државни секретар Џон Кери је прошлог априла представио захтев администрације за тај период од шест до 12 месеци. Захтев од шест до 12 месеци преведен је у захтев у преговорима за драконско смањење на неколико хиљада центрифуга. Међутим, тај захтев није оправдан техничким прорачунима „временске линије пробоја“.
Дејвид Олбрајт из Института за науку и међународну безбедност, који је подржао захтев за смањењем на неколико хиљада центрифуга,признао у анализи објављеној у јуну да би смањење иранских залиха ЛЕУ на 1,000 килограма повећало време пробоја за садашњи ниво од 10,000 иранских оперативних центрифуга на шест месеци, а смањење на нулу повећало би га на скоро годину дана.
Договор који би свео иранске залихе на минимум био би у складу са предлогом који је Иран представио П5+1 на почетку преговора. Као ирански министар спољних послова Џавад Зариф изложено предлог овом писцу у јуну, Иран је предложио да гарантује тренутну конверзију сваке серије ниско обогаћеног уранијума у прах оксида који ће се користити за прављење горивних склопова за реактор Бусхехр.
Али план није експлицитно прецизирао како ће Иран располагати постојећим залихама ЛЕУ, а Сједињене Државе су одбациле сваки план у којем је Иран одржавао велике количине оксидног праха, уз образложење да би то могло бити поништено. Иран није могао да преговара о таквом аранжману са П5+1 без претходног договора са Русима.
Али проблем испоруке ЛЕУ у Русију за конверзију у нуклеарно гориво био је повезан са већим скупом тешких питања у нуклеарној сарадњи Ирана са Русијом. Иран и Русија већ имају комерцијални споразум о руском снабдевању горивом за ирански реактор Бусхехр до 2021. Али Иран и Русија преговарају о изградњи два нова нуклеарна реактора од стране Русије, а Иран је желео да Русија пристане на иранско учешће у обогаћивању горива као и у изради горивних склопова за реакторе.
„Прелиминарни споразум“ о уговору за изградњу два нова реактора најављен је 12. марта, али су преговори о кључним тачкама које укључују додатне иранске захтеве још увек на чекању. Антон Клопков, директор Центра за енергетске и безбедносне студије у Москви, рекао је за ИПС да би руско прихватање иранског ЛЕУ представљало озбиљна комерцијална питања за Русију.
Изгубио би значајан профит који је очекивао од самог обогаћивања пристанком да користи ирански ЛЕУ за конверзију у горивне склопове, а не уранијум доступан у Русији. Ирански уранијум је много скупљи од уранијума коме Русија има приступ, рекао је Хлопков. Иран такође жели да уради барем део обогаћивања нових реактора који ће бити изграђени, што би повећало компензацију потребну за договор.
Објашњавајући образложење иранског захтева за обогаћивањем, Али Акбар Салехи, директор Иранске организације за атомску енергију (АЕОИ), рекао је почетком јула да Иран нема жељу да „сво обогаћивање спроводи унутар Ирана“, али је додао да „ друге стране морају знати да ако нам једног дана не дају гориво за електране, Иран има могућност да га произведе.
Друго велико комерцијално питање у преговорима са Русијом је жеља Ирана да преузме од Руса производњу горивих склопова за Бушер и друге електране након 2021. У интервјуу овом писцу од 29. септембра, Салехи је рекао да су преговори са Русијом „укључују широк спектар питања“, која укључују жељу Ирана да „учествује у технологији електрана“.
Међутим, Иран је годинама далеко од могућности да то уради и биће му потребна техничка помоћ Русије. У међувремену, Сједињене Државе су јасно ставиле до знања да верују да би Иран могао и требало да настави да се ослања на Русију у обезбеђивању горива за реактор у Бушеру, чак и након што актуелни уговор за гориво истекне 2021.
Хлопков није искључио могућност „некаквог партнерства за производњу горива“, али само ако Иран буде спреман да компензује Русији њене комерцијалне губитке. Производња горива је „велики посао, који нико не жели да изгуби“, рекао је Клопков.
24. јуна, портпарол АЕОИ, Бехрооз Камалванди, најавила да ће уговор за две нуклеарне електране бити потписан за неколико недеља током посете Салехија Москви, али је признао да су „неки елементи“ споразума остали нерешени.
У знак да су Русија и Иран близу договора о нерешеним питањима у вези са споразумом о реактору, шефови влада су доведени у разговоре. Путинов саветник за спољну политику Јуриј Ушаков је 12. септембра рекао да ће се два председника састати на маргинама Шангајске организације за сарадњу у Душанбеу, у Таџикистану, и да ће билатерална сарадња о нуклеарној енергији и преговори Иран-П5+1 бити међу теме о којима ће се разговарати.
19. септембра, недељу дана након састанка Роухани-Путин, Асошиејтед прес је известио да се у билатералним разговорима између Сједињених Држава разговарало о новом предлогу САД који укључује компромис између смањења залиха ЛЕУ и величине смањења центрифуга. држава и Иран. Извештава се да је Иран био „опрезно пријемчив“.
Герет Портер је независни истраживачки новинар и добитник Геллхорн награде за новинарство 2012. Аутор је тек објављеног Произведена криза: неиспричана прича о нуклеарном страху од Ирана. Са њим се може контактирати на [емаил заштићен]