Противречности опкољавају амерички рат око Ирака и Сирије. Главна мета ИСИС не би ни постојао да није било америчке инвазије на Ирак 2003. године, а огранци Ал Каиде у Сирији имали су користи од пребегавања „умерених“ које подржавају САД. Али сада би ратни авиони и пројектили требало да поправе ствари, каже бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Док Сједињене Државе крећу у нови ваздушни рат у Сирији, узнемирујућих аномалија има на претек. Неки од њих су се одразили на насловним странама неколико главних америчких новина у уторак ујутро, који су вероватно такође одражавали мало другачије рокове за ова два листа, али су ипак суштински говорили.
Васхингтон ПосНаслов му је био „САД лансирају ударе у Сирији“. На одговарајућем месту у Њујорк тајмс, у издању које је очигледно стављено у кревет пре него што је нова офанзива у Сирији могла да буде пријављена, читамо: „Недеље америчких удара нису успеле да истисну ИСИС у Ираку.
Крстарица са навођеним пројектилима УСС Пхилиппине Сеа лансира крстарећу ракету Томахавк како се види са носача авиона УСС Георге ХВ Бусх у Персијском заливу, 23. септембра 2014. (Фотографија америчке морнарице подофицира 1. класе Ерица Гарста)
Питање које ми одмах пада на памет је: зашто бисмо очекивали да оно што није успело да избаци, а још мање да „уништи“, групу у Ираку успе ако једноставно урадимо више исте ствари у Сирији? Питање је још акутније с обзиром на то да САД помажу и сарађују са владом у Ираку, али једва да разговарају са владом у Сирији.
Још једна забрињавајућа дихотомија тиче се организација које су биле мете најновијих штрајкова. Сједињене Државе су објавиле да су удариле не само на ИСИС већ и на огранак Ал Каиде који има амбиције да изведе терористичке нападе на Западу и можда у Сједињеним Државама.
Пажљиво формулисана званична саопштења користила је реч „неминовно“, али нас остављају да закључимо да оно што је било неизбежно није било извођење стварног напада на Западу, већ само можда планирање истог, а да је напад на групу укључивао гађање мете прилика, погодна тако што се ови удари поклапају са ударима против ИСИС-а у Сирији.
Али барем терористички напади на Западу, у складу са стратегијом Ал-Каиде о нападу на „далеког непријатеља“, очигледно су део амбиција ове групе, наглашавајући да је ово не случај са ИСИС-ом, који следи сасвим другачију стратегију покушавајући да изгради свој самозвани калифат директном применом силе на Блиском истоку.
Па зашто су председник Барак Обама и други тако мрачно говорили о терористичкој претњи за нас од ИСИС-а, посебно када пре понедељка нису ни споменули ову другу групу? (Тачан одговор на то питање могу се наћи у нашој страхови, политика и уобичајени начини размишљања о страним претњама.)
Веома компликоване линије сукоба и сумњи које су релевантне за причу о ИСИС-у и које се једва прикривају стављањем термина „коалиција“ на подгрупу играча доводе до других аномалија. Русија је критиковала САД због употребе силе у Сирији без добијања нечег попут овлашћења Савета безбедности Уједињених нација; Иран је упутио сличну критику, али на прилично благ и про форма начин.
Али режим у Сирији, земљи коју су и Руси и Иранци сматрали савезником и чији су се суверенитет очигледно залагали, звучао је позитивније. Сједињене Државе, више пута нам је речено, нису „координисале“ са Ассадовим режимом, али су тај режим унапред обавестиле о ударима, а режим је прећутно сарађивао не користећи своје способности противваздушне одбране да се петља са снагама које су изводиле ударе. .
То доводи до непријатног питања без одговора о жељеној политичкој крајњој држави у Сирији. Ништа што је речено од штрајкова није помогло да се одговори на то питање. Оперативни директор Здруженог начелника штабова САД суштински је променио тему када су новинари питали да ли ће ваздушни напад помоћи Асадовом режиму.
„Умерена” сиријска опозиција, у коју се полаже једина очигледна нада за одговор на питање без одговора, ове недеље је показала неке од подела које су главни извор њихове слабости. Председник Сиријске опозиционе коалиције дао је позитивну изјаву, али командант Харакат Хазм, побуњеничке групе о којој се често говори да је довољно умерена и поуздана да јој се повери смртоносна помоћ САД, рекао „Једини корисник од стране интервенције у Сирији је Асадов режим.
То су неке од најочигледнијих аномалија ове офанзиве. Требало би да будемо барем толико узнемирени због неких ефеката који могу бити мање видљиви, посебно утицаја на срца и умове људи у региону.
Америчка војска је поново показала своју невјероватну техничку прецизност, у којој се чини да је готово способна да испали пројектил кроз прозор купатила и убије особу у тоалету док поштеди друге у истој кући. Али чак и са овим техничким могућностима, жртве међу невиним су неизбежне.
Наводно било је цивилних жртава у овонедељним ударима у Ракки, главном граду у Сирији који држи ИСИС. Незапослени дипломирани универзитет у Ракки рекао је након тога: „Знамо историју америчких удара у Авганистану, Ираку и Јемену. Када ће се убијати цивили, извињење није довољно.”
И какве год да су стварне чињенице о колатералној штети и жртвама, уобичајене сумње и цинизам који се појављују кад год суперсила употреби своје војне мишиће у овом делу света побуђује ова последња акција САД.
Осећања су она колумниста у Египту Ал Ахрам који је написао да Сједињене Државе и њихови савезници „желе да поделе наше земље, униште наше нације, окупирају наше домовине и монополизују наше изборе, а да не пролију ни једну кап своје плаве крви. Немају проблем што наша јефтина арапска крв тече рекама, она остварује своје циљеве и циљеве.”
Таква уверења су, наравно, крајње нетачна и неправедна, али веровања постоје. Ако смо забринути за анти-амерички тероризам, требало би да бринемо барем колико о таквим перцепцијама и осећањима, и о екстремизму који они негују, колико и о врсти кинетичких достигнућа која се могу посматрати камером за оружје или извиђачким дроном. .
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Зашто нисам изненађен што Роберт Парри поново објављује чланак који се првобитно појавио у Натионал Интерест, часопису који је покренуо Ирвинг Кристол 1985.?
Никада нисам чуо за организацију док нисам прочитао вашу примедбу, па сам је проверио. Након брзог погледа, мој утисак је био да нису баш чудовишта све време.
На пример:
http://nationalinterest.org/feature/hamas-really-blame-the-conflict-gaza-11028
Лоуис, овај чланак је написао Пол Р. Пилар… не Роберт Парри
Ин тхе Натионал Интерест је сајт против израелског преузимања Палестине (и САД) и наравно неповезан са Кристоловом локацијом.
Позивам све вас да одете на овде дату везу и прочитате овај чланак,
Русија коју су изгубили....
http://slavyangrad.org/2014/09/24/the-russia-they-lost/
Ово говори боље од било чега што бих могао да напишем овде.
Невоље на Земљи данас увек почињу са веома великом злом пропагандом САД/запада, праћене огромним претњама, затим актима принуде и субверзије, и коначно завршавају бомбама ваздухопловних снага и морнаричким Томахавцима. Гуглајте 'САД умешане у 134 сукоба широм света' и постаните свесни у каквог су ужасног изазивача невоља САД данас еволуирале!
Невоље на било ком месту на Земљи данас увек почињу мрачном америчком/западном пропагандом, затим следе многе зле претње, касније праћене дрским актима субверзије и насилне принуде, а на крају се завршавају бомбама, тешким гранатирањем и морнаричким Томахавцима. Гугл 'САД умешане у 134 сукоба широм света' и тако постану свесни у каквог су смутљивца САД еволуирале у данашње време.
Пилар инсистира да су сва осећања да Сједињене Државе и њени савезници желе да поделе арапске земље, униште арапске нације, окупирају арапске домовине, монополизују арапске изборе и пролију реке арапске крви да би постигли своје циљеве „крајње нетачна и неправедна“.
Није потребан даљи коментар.
Разлог зашто су САД и њени локални сарадници деценијама наоружавали, обучавали и финансирали плаћеничке, наводно „исламске екстремистичке“ заступнике је да одрже регионалну и глобалну хегемонију. „Дуги рат“ за геостратешку доминацију пуног спектра укључио је низ пројеката промене режима, што је најважније укључујући и саме Сједињене Државе.
„Русија је критиковала Сједињене Државе због употребе силе у Сирији без добијања нечег попут овлашћења Савета безбедности Уједињених нација. Можда треба напоменути да забринутост Русије произилази из чињенице да је, према међународном праву, такво овлашћење ЗАХТЕВА. Према нашем Уставу, уговори постају „закон земље“, што значи да смо дужни да се придржавамо Повеље УН. Што се тиче пажљиво срочених званичних саопштења у којима се користи реч „неминован“, то произилази из сумњивог покушаја да изјава звучи као да на неки начин одражава захтеве наведене у Закону о ратним овлашћењима из 1973. године. Настојећи да се укључи непријатељ са најмање мали део стварних или замишљених веза са Ал Каидом је покушај да се пружи мало легалистичке хладовине под кишобраном оригиналног АУМФ-а. Стављањем израза „коалиција“ на подскуп играча, такође се наноси веома разблажен слој легалног лака. Али одраслој особи то више звучи као протест клинца ухваћеног како баца камење на игралиште. "Али... али... али и Џони је то радио!" Помислили бисте да смо можда нешто научили након дебакла у Ираку 2003. године. Неокони су направили потпуне будале од себе и многи стручњаци су хвалили њихову смрт. Били су пометени, пометени или гурнути под тепих како њихово презриво договарање и неспособност не би угрозили изборе 2004. године. За то је био задужен Карл Рове. Постојали су планови да привремено буде подсекретар одбране Пола Волфовица, али да се он врати као – схватите – директор ЦИА! Зар то није посебно? Наравно, тада смо имали добру, поуздану унутрашњу „обавештајну службу“ и проверену „умерену“ опозицију која је чекала да унесе „демократију“ у Ирак. ЗВУЧИ ПОЗНАТО? Данас слушамо исту ствар о Сирији. Магично, као да су вампири Неокон успели да опљачкају банку крви и подмладе се, вратили су се, подлији и презренији него икада. И успели су да то ураде користећи исту скрипту. Американци имају кратко памћење. Чују за „председника“ „сиријске опозиционе коалиције“, али се не сећају неокона из 2003. са Ахмедом Чалабијем и „Ирачким националним конгресом“. Правно оправдање за ту интервенцију било је засновано на ниској превари. Правно оправдање за ову не постоји. За велику дозу историје која се понавља, погледајте „Како је Ахмед Чалаби преварио неоконзерваторе“, Салон, 5. мај 2004. http://www.salon.com/2004/05/04/chalabi_4/
Сав овај легални мумбо јумбо је као да баците шаку балеге на зид да видите шта се лепи. Очигледно, неће бити потребно много да се завара америчка јавност.
Ако је мини верзија шока и страхопоштовања било какав показатељ, потрошили су много новца на минирање празних зграда. ИСИЛ се иселио у брда (како су сазнали да долазе бомбе и ракете?). Успели смо да убијемо неке цивиле који су напустили своје домове да би избегли сиријско бомбардовање. Ефекат на другу ал-Куаида (сп) подружницу је можда био ефикаснији, али као што сви осим наших креатора политике знају, наше бомбе су највећи регрутатори које имају 'лоши момци'.
(како су сазнали да долазе бомбе и ракете?)
То је једна од животних мистерија. Али када говоримо о бомбама и ракетама, показало се да САД нису биле саме у нападима. Неке друге земље су знале распоред. Из Гоогле вести:
Амерички авиони и они из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата погодили су у среду циљеве Исламске државе у Сирији, укључујући 12 „модуларних рафинерија нафте“, саопштила је Централна команда САД.
Таква уверења су крајње нетачна и неправедна, наравно...
Наравно да јесу. Само смо проклето добри и чисти да би било другачије.