Саучесништво САД у злочинима Израела

Практично читави амерички медији и скоро сваки национални политичар повинују се жељама израелске владе без обзира на њено понашање, што је реалност која омогућава прогон, па чак и клање Палестинаца, пише бивши конгресмен Пол Финдли.

Аутор: Паул Финдлеи

Док гледате масакр становника Газе, можда ћете се запитати зашто је 1.7 милиона Арапа натрпано на том малом појасу морске обале и даноноћно их бомбардује моћна израелска војна машина у смрт и рушевине. Поглед на историју је благовремен.

Чињенице наведене у наставку су мало познате у Америци:

Пре шездесет година 800,000 Арапа напустило је домове својих предака у руралној Палестини плашећи се смрти док је јеврејски напад без трага збрисао преко 500 арапских градова, села и засеока. Пријављени су масакри. Онима који су побегли забрањено је да се врате кући.

Део баријере — који су подигли израелски званичници да би спречили пролазак Палестинаца — са графитима који користе чувени цитат председника Џона Ф. Кенедија када је окренут према Берлинском зиду, „Ицх бин еин Берлинер“. (Фото кредит: Марц Венезиа)

Педесет година касније, истраживање показује да је проблем избјеглица запањујући: 766,000 у Гази; 741,000 у Јордану; 408,000 у Сирији; и 144,000 у Египту; мањи број у другим арапским државама.

Газа је убрзо постала део Палестине окупиране Израелом. Избеглице и њихови потомци тамо се боре за опстанак. Израелске контроле су бруталне. Питка вода је скоро нестала. Већина становништва зависи за преживљавање од хране и воде коју дистрибуирају званичници Уједињених нација. Ако залихе нису повећане, изгладњивање није извесно само неухрањеност. Арапи се стисну иза високих ограда опремљених израелским митраљезима на даљинско управљање. Капију која је некада служила као повремено отварање ка слободи, влада Египта сада држи закључаном на захтев Израела.

Газа је дуго описивана као највећи затвор на отвореном на свету.

Израелско кажњавање становника Газе постало је строже пре седам година када су искористили право на самоопредељење бирајући Хамасову партију да управља локалним пословима. Када је Хамас преузео контролу у Гази, Израел и америчка влада су се заверили у непрекидном, али неуспешном покушају да униште организацију. Хамас је поново изабран за други мандат и недавно је постигао договор о сарадњи са организацијом Фатах која има одређену мјеру власти на Западној обали.

Бесан јер све капије остају затворене, Хамас шаље ракете преко ограде. Они праве малу штету, али подстичу Израелце да покрену тешко смртоносно бомбардовање. Освета није за похвалу, али разумем зашто људи који су затворени као стока могу дочекати бол и нелагоду за своје тлачитеље.

Тренутни напад на Газу је трећи израелски напад у последњих седам година. Ово је први пут да је Хамас користио континуирану ракетну ватру, али није дорастао израелској артиљерији, пројектилима и бомбама. Захваљујући америчким пореским обвезницима, Израел има високотехнолошке ракете које обарају ракете Хамаса док су још у ваздуху. Хамас нема такву одбрану, у ствари, нема никакву одбрану.

Покојни радикални рабин Меир Кахане написао је књигу под насловом Морају отићи. У њему је тврдио да сви Арапи морају бити уклоњени из Палестине како би могао настати потпуно јеврејски Ерец Израел, сан ционизма. Ерец Израел се састоји од целе Палестине, укључујући Западну обалу, источни Јерусалим и Газу, плус Голанску висораван, дуго део Сирије, тачно арапску територију коју Израел сада контролише.

Сви Арапи нису нестали, али близу два милиона су затворени у Гази. На другим местима у окупираној Палестини, 4.2 милиона Арапа је злостављано и ускраћено за основне слободе. Израел непрестано одузима њихову имовину и средства за живот како би обезбедио илегално становање за насеља само за Јевреје. Ови Арапи су стиснути у све мањи део свог права рођења. Више од половине палестинске Западне обале сада је насељено са више од 500,000 израелских досељеника. Ционистички сањари могу се похвалити да су на више од пола пута ка свом сну.

Ко је одговоран за овај трагични третман Палестинаца? Ако размислите о том питању, имајте на уму да Израел никако не би могао починити ово криминално понашање без аутоматске, неквалификоване подршке америчке владе из године у годину.

Притисак про-израелског лобија контролише све главне медије. Конгрес САД се понаша као комитет израелског парламента. Ниједан председник од Двајта Ајзенхауера није имао храбрости да се супротстави израелским неделима. Они који знају истину плаше се да проговоре из страха да ће платити високу цену, можда губитак посла.

Сви грађани Сједињених Држава морају се суочити са истином: наша влада је саучесник у израелским злочинима против човечности. Ово је изборна година. Требало би да изаберемо Конгрес који ће обуставити сву помоћ док се Израел не понаша.

Крвави сукоб у Гази ће престати ако Израел отвори капију Египта и држи их отвореном. Када се то догоди, Арапи који тамо живе могу „слободно дисати“, што је драгоцено право које наш Кип слободе проглашава за цело човечанство.

Пол Финдли је био члан Представничког дома Сједињених Држава 22 године. Његове књиге укључују Намерне обмане: суочавање са чињеницама о америчко-израелском односу.