Чак и док америчка влада прети да ће напасти Иран ако крене ка изградњи једне нуклеарне бомбе, амерички лидери и лидери других нуклеарних држава — игнорисали су своју уговорну обавезу да раде на нуклеарном разоружању, што је истакнуто у тужбама Маршалских острва, примећује Роберт Избећи.
Аутор Роберт Додге
Дана 24. априла, малена Република Маршалска Острва је поднела историјске тужбе против САД и осам других држава које имају нуклеарно оружје (НВС) да испуне своје уговорне обавезе о разоружању. Од 1970. године, Уговор о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) обавезује нације да у доброј намери преговарају о потпуном разоружању света без нуклеарног оружја.
Четрдесет четири године касније, без икаквих преговора на видику, свет је постао опасније место са залихама од више од 17,000 комада нуклеарног оружја. Још четири земље сада имају нуклеарно оружје, а првобитних пет наставља да улаже и модернизује своје нуклеарне снаге са трошковима за које се очекује да ће премашити 1 билион долара у наредних 10 година.
Фотографија америчке владе нуклеарне експлозије Апачи у операцији Редвинг на Маршаловим острвима у Тихом океану 9. јула 1956. године.
Али једна мала нација је устала да каже, „доста је било“. Република Маршалска Острва (РМИ) је предузела мере пред Међународним судом правде и у америчком Федералном окружном суду како би приморала девет земаља са нуклеарним оружјем да испоштују своје обавезе, према НПТ-у и међународном обичајном праву, и да започну преговоре за нуклеарна нула.
Људи из Маршала знају из прве руке о деструктивним последицама живота у свету са нуклеарним оружјем. Од 1946-1958, САД су извршиле 67 тестова нуклеарног оружја на Маршаловим острвима, што је еквивалентно експлозивној снази бомби од једне и по Хирошиме које су детонирале дневно током 12 година. Овим правним поступцима не траже компензацију. Радије делују за нас седам милијарди који живимо на овој планети, да окончају претњу нуклеарним оружјем која виси над целим човечанством.
У протеклих годину дана, Фондација за мир нуклеарног доба (НАПФ) служила је као консултант РМИ-у у подршци овој храброј иницијативи да се испуни светска обавеза нуклеарног разоружања. Они разумеју, као и људи на Маршалским острвима, да је једини начин да заштитимо наше вољене да немилосрдно тежимо ка потпуној елиминацији нуклеарног оружја.
Ово није партизанско питање, то је питање опстанка. Као што су различити светски лидери јасно рекли:
„Нуклеарни клуб треба укинути и свако ко има нуклеарно оружје је непријатељ човечанства. — Џорџ Шулц, бивши амерички државни секретар
„Неуспех ових земаља да испоштују важне обавезе и поштују закон чини опаснијим место. Ово је једно од најосновнијих моралних и правних питања нашег времена.” — Надбискуп Дезмонд Туту, добитник Нобелове награде за мир
Као лекар, признајем да нуклеарно оружје представља највећу егзистенцијалну и јавноздравствену претњу нашем свету. Не постоји адекватан одговор на нуклеарни рат. Превенција је неопходна, а укидање овог оружја је једини начин да се тај циљ постигне.
Роберт Ф. Додге, МД, служи у одборима Фондација за мир нуклеарног доба, Беионд Вар, Лекари за друштвену одговорност Лос Анђелес, i Грађани за мирне резолуције, и пише за ПеацеВоице.
ФГ Санфорд, хвала на осветљавању. Треба рећи да ваш опис народа Маршала одражава осиромашено стање све већег и већег броја грађана Калифорније и Орегона, знам јер томе свједочим сваки дан. „Краљевска“ породица баца светло на то и нуди добро предвиђање о томе какво ће понашање наших државних олигарха бити када економија изненада падне. Не верујем чак ни да ће се „спустити“ да деле новчиће као што је старац Рокфелер радио током депресије. Нажалост, ваш коментар је снимак ствари које долазе.
Извините на цинизму, али за разлику од др Доџа, ја сам заправо неко време живео на Маршаловим острвима. „Краљевска“ породица Маршала прима запањујућу годишњу стипендију од владе САД у замену за то што јој је дозволила да тамо одржава простор команде америчке војске и команде против ракетне одбране. Атол Квајалеин је дугуљасти прстен острва око лагуне чија је просечна висина око 250 стопа. (Околне воде су дубоке неколико хиљада стопа.) Балистичке ракете се могу испаљивати у средиште лагуне, а возила за поновно улазак могу се лако повратити јер дубина није превелика. То је одлично место за истраживање „Ратова звезда“, а бројни одбрамбени уговарачи и истраживачки ентитети тамо имају објекте. „Тешки нападачи“ укључују Раитхеон, МцДоннел-Доуглас, Боеинг, МИТ и друге. Ове активности се рекламирају као „заједнички напори“ између САД и народа Маршала. САД изводе физичке експерименте...а Маршали косу траву, сакупљају смеће, прерађују канализацију и обезбеђују ружан рад.
На острвима која немају одбрамбене објекте, народ Маршала живи у најжалоснијим условима крајњег сиромаштва којем је свет икада био сведок. Постоји виц о основној исхрани на Маршалским острвима: састоји се од цигарета Бенсон и Хедгес, вискија Јим Беам, спама и пиринча... тим редоследом. Недостатак исхране, паразитске болести, дијабетес и каријес представљају главне здравствене проблеме. Једном давно, постојала је тврдња да је америчка влада била обавезана уговором да обезбеди Спам као услов споразума. Много је направљено од обавеза пружања здравствене заштите, али те одредбе се односе на све мањи сегмент становништва који је заправо био погођен на одређеним острвима током специфичних нуклеарних тестова. Постоје гласине да америчке здравствене установе одбијају да лече озбиљне болести јер „краљевска“ породица не поштује финансијске обавезе настале када острвљани који нису обухваћени уговором добију негу.
Новац који се плаћа „краљевској“ породици користи се за одржавање раскошног животног стила, укључујући приватни авион који редовно путује на Хаваје и Лас Вегас. Јадни услови острвског начина живота сувише су ужасни да би могли да поднесу. Ипак, ни НОВАК америчког новца који добију не троши се на побољшање услова живота у „Црној рупи у Калкути“ сопственог народа. Ово је очигледно варка да се уцени америчка влада да обезбеди више новца за коцкање у Лас Вегасу.