Израел користи најновије приближавање ПЛО-а и Хамаса као најновији изговор за одбијање мировних преговора. Оптужба је да је Хамас „терориста“ иако је иста етикета примењена на ПЛО и заиста на неке од израелских лидера, како примећује бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Мало је разлога да се било ко јако развесели, било са ентузијазмом или ужаснутошћу, због најновијег најављеног помирења између Хамаса и Палестинске ослободилачке организације којом доминира Фатах. Уосталом, такви споразуми о јединству између ова два ентитета најављивани су у прошлости и никада нису отишли далеко.
Можда ће из овога произаћи нешто више, али тај претходни запис би требало да стави могућности у перспективу. Палестинци имају политику баш као и други људи, укључујући хроничне разлике у погледима и повремене гестове због којих изгледа као да су све те разлике превазиђене чак и ако нису.
Али требало би да будемо запрепашћени, али не и изненађени, како је израелска влада, са Сједињеним Државама које стоје иза ње, реаговала на ову најаву, баш као што су те владе реаговале на раније најављене споразуме између Хамаса и ПЛО. Та реакција се у суштини састоји од позивања на етикету или слоган као да је прихватљива замена за политику.
За Хамас се каже да је „терористичка“ организација и као таква није прихватљив саговорник за преговоре. (У ствари, Израел је водио опсежне и детаљне преговоре са Хамасом о размени заробљеника.) Тероризам је тактика, чија употреба долази и одлази, а не фиксна категорија људи или група. Ако би претходна употреба те тактике заувек била дисквалификатор у преговорима, много корисних послова не би било обављено, укључујући и сам конфликт који је у питању.
Све ово смо прошли са ПЛО; било је времена када се Израел жестоко противио томе да било ко чак и разговара са ПЛО-ом, а још мање преговарању са њом, и ишао је тако далеко до убијања представника организације како би покушао да спречи Сједињене Државе да разговарају са њом. Рођење државе Израел такође је укључивало много тероризма, који су починили људи који су касније постали највиши лидери Израела.
Израелски премијер каже да је Хамас „посвећен уништењу Израела“. Заправо, лидери Хамаса су у више наврата јасно ставили до знања много другачији став, који укључује неограничен мирни суживот са Израелом, чак и ако га званично називају само худна или примирје. Тачније би било рећи да је Израел посвећен уништењу Хамаса, циљу који је Израел показао не само својим речима већ и делима, укључујући продужено колективно кажњавање становништва Појаса Газе у покушају да задави групу. .
Такви напори су укључивали насиље великих размјера које је, иако отворено од стране војних снага и стога није названо тероризмом, било једнако смртоносно за невине цивиле. У таквим околностима, зашто би се очекивало да Хамас буде први који ће превазићи речник худна и изговорити неке алтернативне речи о статусу свог противника?
Реакције Израела и САД изгледа не узимају у обзир чињеницу да су услови најављеног помирења Хамас-ПЛО неутврђени и да се још увек преговарају. Споразум може укључити да се Хамас много више помера ка ставу Абаса и ПЛО-а него обрнуто.
Представници Палестинске управе већ су наговестили да неће бити промене у њеном фундаменталном ставу о признавању Израела и настојању да се сукоб са њим реши мирним путем преговора. Представници Хамаса су истакли да подршка владајућој коалицији са утврђеним скупом политика не захтева да свака странка која је део те владе изражава идентичну политику у своје име. У ствари, то важи за коалиционе владе свуда. Коалициона влада у Британији ради ствари које нећете наћи у платформи либералних демократа.
Чланови садашње израелске владе свакако би требало да разумеју овај принцип. Чланови те владе који су чак екстремнији од Бењамина Нетањахуа позвали су Израел да одмах анектира целу или већи део Западне обале, што би било флагрантно у супротности са целим концептом преговора о споразуму са Палестинцима. Да ли то значи да Палестинци више не би требало да преговарају са израелском владом?
Постоје добри посредни докази који указују на то да ће Хамас заиста бити тај који ће чинити више уступака у било каквом премошћивању јаза између њега и ПЛО. Иако најава јединства одражава слабост обе палестинске странке, Хамас је тренутно слабији од те две, након пуча египатске војске и кампање против Муслиманске браће и египатског наставка учешћа у гушењу Газе.
Став Израела и САД према Хамасу је суштински контрадикторан. То укључује рећи да је одређени облик понашања неприхватљив, а затим онемогућити употребу алтернативног понашања. То подразумева да кажемо да нам се група не свиђа зато што је користила насиље уместо мирних преговора, а затим да одбијемо да преговарамо са њом.
Исти самоконтрадикторни став био је приказан 2006. године, када је Хамас учинио највише што је било која странка могла да учини да буде прихваћен као легитиман, мирно постављен представник свог народа, такмичио се и победио на слободним и поштеним изборима, али тада Израел и Сједињене Државе су одбиле да признају резултате избора. То не само да је у супротности са образложењем за неразговарање са Хамасом, већ и са наводном посвећеношћу демократији.
Веће јединство и сарадња између Фатаха и Хамаса је у основи добра ствар за било коју преосталу могућност преговарачког решења о две државе, јер је за постизање таквог решења неопходан један палестински преговарачки тим који може веродостојно и легитимно да говори у име палестинског народа у целини. договор.
Реалност појаса Газе се не може пожелети. У међувремену је, међутим, ово најновије саопштење постало још један изговор за Нетанијахуа да не преговара озбиљно или да уопште не преговара.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Жена која преноси мушку несигурност
као демонизирајуће средство за свакога ко не одобрава
замена демократије приватизацијом
је и сама добар кандидат за носиоца
„геј ген“, као овај политички уређај
дефинише пирамидалну економију мафије,
која је имала тај популациони ефекат.
То је судити да контролишете да поробите.
То је контрола продата ароганцији.
Особе које су подучавале жртвено јагње и
који прима геј ген је у лиги
са особом наученом порицању љубави
а на њено место несигурност.
Пирамидална економија мушке несигурности
је економија мафије.
Имао је популациони ефекат.
Милијардер је заменио демократију
приватизације и говорника који демонизује
неодобравач.
Продавање томе су људи исто тако поучени
порицање љубави у корист жртвеног јарца,
преношење страха, или одбрану ега
(ароганција, снисходљивост,) осим тамо
су историјски догађаји који се буквално венчавају са
функције, а распродаје са наивним
усклађен дневни ред.
Због овога,
http://articles.economictimes.indiatimes.com/2014-02-14/news/47336502_1_orientation-genes-chromosome
Научници су тестирали ДНК 400 геј мушкараца.
Открили су да је регион Кс хромозома тзв
'Кск28' је имао известан утицај на сексуално понашање мушкараца.
Ако је твоја мама то, имаш је
геј ген.
http://www.bild.me/bild.php?file=3016012img069.jpg
заједница лова на вештице ствара геј
породична генетика унутар сопствене заједнице,
родитељ учи своје дете да буде жртвено јарац
ће такође бити вероватнији пролазник геј
генетика – геј фашисти.
Због тога они који воде „верску десницу“
који су уложени у жртвено јагње хомосексуалци су
сами су се увек показивали као геј
фашисти.
Због тога је убица ожењеног момка са
деца која се погрешно сматрају хомосексуалцима увек се испостави да су геј.
ВИШЕ ТЕСТОСТЕРОНА, повезан је са
већа вероватноћа да сте геј.
http://goo.gl/FvnTJF
“Прст на сексуалности”
Нема деце, више мужевно, зато
хомосексуалци су служили својим заједницама у
војска у античко доба.
http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2000/03/03-29-2000a.html
(И леворукост – породична генетика.)
То је грешка која потврђује, а не осуђује
било чији морал.
Што се тиче горе наведеног, изгледа да их имам
више простора за куцање овде.
То је јединствени залутали Ј. банкар који
ушао у лигу са једнином залуталом
не-Ј морални вођа.
Ова банкарска линија је искористила предност
лов на вештице мушке несигурности,
почевши отприлике од инсталације
Ц. Рицхелиеуа у Француској, и идентификација
синдром Петра Пана, непосредно са
рођење модерне психијатрије.
То је био камен темељац завади па владај,
која подела и ланац неличних
страха на први поглед који потиче од којих су
основу онога што олигархове марионете повлађују
до и расуђивање које дефинише наше животе
и то је дошло да дефинише наше институције.
Чак је и психологија почела да се замењује
опомињући „преношење” са
заговарајући то, где је неосновано пре-
судови какви су постали наука
део своје норме.
Судећи да контролише заробити има
супротно, а то је љубав. Залутали људи
тражити разумевање, опроштај и
љубав.
Могуће је да „залутници“ беже од
„Дуел“ (ди Медичи је тај који је
ангажовао једва прикривени атентат.)
Тај однос догађаја одмах
претходио развоју Паскаловог
Троугао, који је вероватно и обележио
оно што је вероватно Паскал сматрао да
математику, морал и токове догађаја
(историја) су једно те исто.
Незаконито је протестовати против плутократије
Израел узрокује Израелово грожђе д'етре је
пола завади и владај унапред
сама плутократија. Друга половина
сврха би теоретски била да
служе као смиривање јеврејских страхова од
стално жртвено јагње од себе,
иако преносе тај страх
муслиманима.
Горе наведено имплицира да треба да се састану
на једном логичном месту где је
горе доказивање може се проверити и
може се потврдити природа информације.
Британци су разне јеврејске фракције по Балфуру назвали терористима (многи британски војници су убијени, а бомбе су послате политичарима који нису наклоњени подели Палестине), а неколико њих је постало премијер Израела.
И да ли се завршило? Џонатан Кук (прогуглао његово име) написао је чланак у јулу 2010. под насловом „Нетањаху признаје на видео снимку да је преварио САД да униште споразум из Осла“. То је врло откривајуће од стране доброг новинара. Вреди прочитати. Гуглајте наслов.
Шта је тероризам? Овај цитат (који се приписује сер Петеру Устинову иако су га многи рекли на различите начине) најбоље га сумира: „Рат сиромаха је тероризам. Тероризам богаташа је рат.” Оне су једна другој наличје и свака служи да провоцира и подстиче другу. Питам се да ли је неко икада рекао Петреусу ово док је писао свој чувени приручник о томе како да се супротстави „побуњеницима“.