Све док је нуклеарно оружје на окидачу, постоји шанса да нестабилни вођа или несрећа могу да дотакну Армагедон и током времена та мала шанса расте ка извесности. Али велике силе се и даље опиру захтевима да одбаце ове бомбе, примећују Ира Хелфанд и Роберт Додге.
Аутори Ира Хелфанд и Роберт Додге
Прошлог марта, норвешка влада је сазвала окупљање 129 земаља у Ослу на дводневну Конференцију о хуманитарним последицама нуклеарног рата. Ове недеље ће се одржати састанак у Мексику ради даљег испитивања научних података који су сада доступни који документују разорни глобални утицај чак и веома ограничене употребе овог оружја.
Сједињене Државе и остале четири сталне чланице Савета безбедности УН, које заједно поседују 98 одсто светског нуклеарног наоружања, бојкотовале су састанак у Ослу и још нису наговестиле да ли ће присуствовати састанку у Мексику. У заједничком саопштењу објављеном пре састанка у Ослу, П5, како их зову, рекао је да ће их конференција на којој се испитује шта ће се заправо догодити ако се употреби нуклеарно оружје на неки начин „одвратити“ од њихових напора да смање нуклеарну опасност.
Облак печурке од атомске бомбе пао је на Хирошиму, у Јапану, 6. августа 1945. године.
Администрација је изразила посебну забринутост да ће ове конференције на неки начин угрозити Уговор о неширењу нуклеарног оружја из 1968. године, због чега је незаконито да га направе државе које не поседују нуклеарно оружје. Али члан ВИ НПТ-а такође захтева од постојећих нуклеарних сила да се укључе у преговоре у доброј вери како би елиминисали сопствене нуклеарне арсенале.
Недавна изјава министра одбране Чака Хејгела баца светло на стварну претњу НПТ. Говорећи након обиласка постројења за нуклеарно оружје у Албукеркију раније овог месеца, Хејгел је позвао САД да „надограде“ своје нуклеарне бојеве главе и подморнице, бомбардере и пројектиле које их испоручују.
Канцеларија за буџет Конгреса процијенила је крајем децембра да ће ови планови коштати 355 милијарди долара у наредној деценији. Центар за студије непролиферације предвиђа да ће ново оружје коштати 1 билион долара током 30 година. У међувремену, Руси су усред сличне велике надоградње својих нуклеарних снага.
Дакле, док траже од држава које немају нуклеарно оружје да поштују НПТ и да се уздрже од стварања нуклеарног оружја, две главне нуклеарне силе игноришу своје одговорности према споразуму и троше огромне суме новца које не могу себи приуштити како би осигурале да имају хиљаде нуклеарног оружја за догледно време.
И ово је проблем: систем нуклеарног апартхејда, где неке нације поседују нуклеарно оружје, а другима је забрањено да га имају, све је неприхватљивији за државе које немају нуклеарно оружје. Ове нације не желе да граде сопствено нуклеарно оружје. Они желе да нуклеарне силе престану да их држе као таоце и да доводе безбедност целог света у опасност оружјем које већ поседују.
Ова забринутост је заиста подстакнута растућим разумевањем стварних ефеката нуклеарног оружја, посебно Недавни извештаји који су показали да би чак и веома ограничен, регионални нуклеарни рат имао катастрофалне временске прилике, контаминацију, губитак усева и последице глади широм света, вероватно убијајући милијарде људи. Оружје на једној америчкој подморници Тридент може произвести ову глобалну катастрофу; имамо их 14.
САД и Русија тврде да свет не мора да брине о њиховом нуклеарном оружју, оно никада неће бити употребљено. Широм света, то је аргумент који мало ко убеђује. Ако нема шансе да ће ово оружје икада бити употребљено, зашто бисмо трошили стотине милијарди долара на њих?
Чак и ако се не користе намерно, постоји веома реална опасност од случајног рата. Знамо за најмање пет случајева у последњих 35 година када су се или Москва или Вашингтон спремали да покрену нуклеарни рат у погрешном уверењу да је и сам нападнут. А терористички сајбер напад могао би довести до неовлашћеног лансирања овог оружја.
Налазимо се на фундаменталној тачки одлуке у погледу нуклеарног оружја. Можемо започети преговоре са другим нуклеарним силама да елиминишемо наше нуклеарне арсенале и спречимо ширење овог оружја широм планете. Или можемо потрошити трилион долара да проширимо свој нуклеарни арсенал и пошаљемо јасну поруку остатку света да и они треба да направе нуклеарно оружје.
САД треба да престану да инсистирају на томе да нам ненуклеарне нације верују и раде како ми кажемо, а не како ми радимо. Морамо да водимо примером и тражимо безбедност света без нуклеарног оружја. САД би требало да присуствују састанку у Мексику и дају вођство растућем међународном покрету за преговоре о споразуму о елиминисању овог оружја једном заувек.
Ира Хелфанд је копредседник Међународног удружења лекара за превенцију нуклеарног рата и бивши председник америчке подружнице организације, Лекари за друштвену одговорност (ввв.пср.орг). Аутор је новог извештаја „Нуклеарна глад: две милијарде људи у опасности?“
Роберт Додге је члан Комитета за безбедност лекара за друштвене одговорности, синдициран је од ПеацеВоице, и налази се у Одбору лекара за друштвену одговорност Лос Анђелеса и Фондације за мир нуклеарног доба (ввв.вагингпеаце.орг)