Осуђујући бојкот израелских злоупотреба

Бојкоти су историјски били миран начин да се изазову опресивне или неморалне акције компанија и влада, укључујући ране протесте колонијалне Америке против краља Џорџа ИИИ. Али бојкот усмерен на израелско угњетавање Палестинаца се осуђује, како примећује Лоренс Дејвидсон.

Аутор Лавренце Давидсон

Контроверза која је избила око гласања Асоцијације америчких студија у децембру 2013. о усвајању академског бојкота Израела била је неизбежна. Академски бојкот АСА је само део много већег напора – покрета за бојкот, отуђивање и санкције (БДС) – који расте широм света током последње деценије.

У ствари, напредак покрета у Сједињеним Државама је био релативно спор, али ово се мења, а контроверза АСА је показатељ ове промене. У том случају, реакција ционистичких присталица Израела у академским круговима и ван њих није била изненађење.

Мапа која приказује израелска насеља и контролу над палестинским територијама на Западној обали.

Дана 5. јануара, Њујорк тајмс прештампао комад из Хроника високог образовања мање-више сумирајући реакцију на потез АСА. У њему се наводи да су „председници више од 80 америчких колеџа осудили гласање“. Поред тога, пет од ових високошколских установа „се повукло из чланства у АСА“. Тхе хроника У чланку се закључује да је АСА постала „парија високообразовног естаблишмента Сједињених Држава“.

То је прилично преурањена пресуда. У САД постоји отприлике 4,500 колеџа и универзитета Осуђивање од стране администрације (што није исто што и факултети и студентска тела) од 80 представља осуду за мање од 2 процента. Преко 100 високошколских установа има чланство у АСА. Губитак пет је опет мали проценат. Све ово тешко да АСА чини „паријом“.

Постоје и други начини да се процени утицај АСА акције. Ако је један од циљева бојкота АСА да подстакне дебату о понашању и политици Израела у друштву, односно Сједињеним Државама у којима већ дуго доминира израелска пропаганда, онда је тај потез свакако успешан.

То је изнело на површину многе изјаве и оптужбе које показују колико су покушаји одбране израелског понашања деконтекстуализовани. Ако се због резолуције АСА шире проницљиви контрааргументи, онда је „парија“ прилично добро прошао.

Оптужбе и одговори

Погледајмо неке од јавних оптужби и могуће одговоре:

Штета академској слободи:

– Керолин А. Мартин, председница колеџа Амхерст: „Такви бојкоти прете академском говору и размени, што је наша свечана дужност као академских институција да заштитимо.“

– Молли Цорбетт Броад, председница Америчког савета за образовање: „Такве акције су погрешне и веома забрињавајуће, јер погађају срце академске слободе.“

Одговор: Тешко је оспорити идеал. Сви повезани са високим образовањем вреднују или би требало да цене академску слободу и слободан проток идеја. Проблем је у томе што људи као што су др Мартин и др Броад и многи други своју критику усмеравају на погрешну страну.

АСА резолуција, за који се сумња да га многи његови критичари нису прочитали, није уперен против појединачних научника, истраживача или наставника. То је сасвим експлицитно усмерено против Израелске институције - институције које су деценијама подржавале уништавање палестинског права на академску слободу. Израелци су то урадили углавном ван видокруга америчке академске заједнице, да не говоримо о америчком народу.

Чињеница је да израелска влада, уз помоћ многих академских институција у земљи, води илегалну окупацију која је дуго ометала образовање на палестинским територијама. Пита се колико су свесни ове историјске чињенице они који критикују АСА.

Чињенице у вези с тим нису тајна, иако се мора изаћи и тражити их. Само извршите темељну претрагу предмета на мрежи и све врсте извештаја, анализа и докумената ће се појавити. На пример, ево везе до извештаја о саучесништво израелских универзитета у одржавању окупације. Ево још једног на утицај окупације о палестинском образовању, и још један о борба за палестинску академску слободу.

Такође треба напоменути да се израелска влада упустила у напоре да извршити своју верзију историје о палестинским школама. Ово би се ускоро могло појавити као приоритет Израела у текућим преговорима са Палестинском управом. А, управо сада у САД, ционистичка студентска организација Хилел има постављена правила ограничавајући сваку слободну дискусију о Израелу у њиховим поглављима у кампусима америчких колеџа.

Ове чињенице би требало да покрену питања о искрености ционистичке забринутости за академску слободу и слободан проток идеја. Управо су политике и акције попут ових, које су се многоструко умножиле, део контекста покрета БДС и акције коју је предузела АСА.

Штета институционалној репутацији и солвентности:

– Вилијам Г. Бовен, бивши председник Универзитета Принстон и председник емеритус Фондације Ендру В. Мелона: „Бојкоти су лоша идеја. Опасан је посао за институције да се уплићу у овакве расправе. Последице по институције су преозбиљне.”

Одговор: Шта би ово могло значити? Не мислим да др Бовен имплицира да је оно што је АСА урадила „опасно“ јер је наводно ставило институцију на погрешну страну моралног питања.

Али ево још једног могућег одговора зашто је „опасан посао“ да факултети заузму критичан став према израелској политици. Као што је Леон Ботстеин, председник Бард колеџа, рекао: „Позиви бивших студената да заузму став против бојкота одиграли су улогу [у повлачењу Бард колеџа из свог институционалног чланства у АСА]. Схватам да је америчка јеврејска заједница несразмерно великодушна према америчком високом образовању. Да би председник институције изразио своју солидарност са Израелом, добродошао је веома важан део њихове базе подршке.

Одговор: Др. Ботстеин сугерише да ако неко жели да зна зашто су „председници више од 80 колеџа Сједињених Држава осудили гласање“, треба следити новац, а не нужно идеал академске слободе.

Промовисање антисемитизма:

– Лоренс Самерс, бивши председник Универзитета Харвард, у емисији Чарлија Роуза од 10. децембра рекао: „Сматрам их [напоре бојкота против Израела] као антисемитске по свом ефекту, ако не и нужно по својој намери. То је зато што ови напори „издвајају Израел“.

Одговор: Др Самерс може ово да каже само зато што он и други ционисти заузимају став да су Израел и Јевреји једно. Ово је фактички погрешно. У САД (и другде) има много Јевреја који не идентификују се са Израелом а заправо добар број који јавно супротстављају се понашању Израела и појам јеврејске државе.

Што се тиче издвајања Израела, то је свакако оправдано с обзиром на утицај који ционистичке присталице имају на америчке политичаре и спољну политику и резултирајућу неограничену количину помоћи и помоћи дате Израелу.

О позицији АСА писано је много више. У наставку наводим мали број чланака који подржавају став академског бојкота од стране промишљених Американаца:

Хенри Сиегман, бивши директор Националног јеврејског конгреса, „У бојкоту нема нетрпељивости.

– МЈ Розенберг, бивши дугогодишњи помоћник разних конгресмена и сенатора, Пропаганда против историје.

– Џоан В. Скот, научница на Институту за напредне студије, Принстон, Њу Џерси, „Променио сам мишљење о бојкоту.“

– Ериц Цхеифитз, професор на Универзитету Цорнелл, „Зашто подржавам академски бојкот Израела,“ 

Сидни Леви, директор заговарања Јеврејске гласове за мир, „Академска слобода“.

Да академска слобода Палестинаца није била уништена као део свеукупне политике етничког чишћења и апартхејда, не би било потребе за институционално центрираним академским бојкотом Израела. Међутим, како јесте, ционисти су у својој немилосрдној тежњи да створе јеврејску државу која би контролисала већи део историјске Палестине створили услове за отпор, а бојкот у многим облицима је део тог напора. Неће нестати.

Будућност Израела је све већа изолација. Ционисти препознају ову могућност и зато се шутирају и вриште. Чак и желе оутлав аспекте напора за бојкот. Можда би било лакше ако би се придружили двадесет првом веку тако што би одустали од својих расистичких амбиција. Међутим, идеолози се ретко одричу своје идеологије својевољно, па ћемо то сви морати на тежи начин.

Лоренс Дејвидсон је професор историје на Универзитету Вест Честер у Пенсилванији. Он је аутор Фореигн Полици Инц.: Приватизација америчког националног интереса; Америчка Палестина: популарне и званичне перцепције од Балфура до израелске државности; и Исламски фундаментализам.