Економске последице НСА шпијунирања

Акције

Многи Американци били су шокирани цурењем информација Едварда Сноудена о степену електронског надзора америчке владе, али још један недостатак је то што људи широм света сада спасавају интернет компаније са седиштем у САД, најбоље што могу, пише Сандер Венема.

Сандер Венема

У последњих шест месеци, бивши сарадник Агенције за националну безбедност Едвард Сноуден открио је доста програма надзора НСА, откривајући да агенција занемарује грађанска права и шпијунира све и свакога, широм света, у Покемону -стил "Морам их све ухватити!" мода. Акције НСА такође имају прави ефекат на америчку економију.

Акције америчке владе и тачније шта НСА ради са својим програмима надзора имају велики утицај, посебно на технолошку индустрију у Силицијумској долини. Као Европљанин, зашто бих своје податке чувао на серверима у Сједињеним Државама, где су ти подаци лако доступни, између осталих, и НСА, ако могу исто тако лако да их чувам у Европи или на неком другом, сигурнијем месту?

Звиждач НСА Едвард Сноуден говори у Москви 9. октобра 2013. (Из видео снимка који је поставио ВикиЛеакс)

Звиждач НСА Едвард Сноуден говори у Москви 9. октобра 2013. (Из видео снимка који је поставио ВикиЛеакс)

Да бисмо разумели хегемонију САД када су у питању ИТ компаније и услуге, добро је погледати историју инвестиционе климе. Зашто су се ове компаније појавиле у Сједињеним Државама? Зашто Гугл није измишљен у, рецимо, Немачкој или Финској?

Разлог зашто су се многе од ових сервиса за складиштење у облаку и интернет компаније појавиле у Силицијумској долини за разлику од Европе, рецимо, је због инвестиционе климе у Сједињеним Државама, која је знатно олакшала покретање интернет компаније у Сједињеним Државама. Велики институционални инвеститори, ризични капиталисти, мање су вероватно да ће улагати у старт-уп у Европи.

Такође, закони о банкроту су много блажи у САД него у Европи. Док у САД можете да се вратите на ноге за годину дана након банкрота, у Европи је ово генерално много дужи процес. Како наводи Економист, потребно је најмање две године у Шпанији, шест година у Немачкој и невероватних девет година у Француској.

У мојој земљи, Холандији, потребно је три године да поново будем без дугова након банкрота, али ако банкротираш у Паризу, срећно, управо си уништио своју будућност. То чини далеко ризичнијим испробавање нових ствари и отварање продавнице у Европи, јер су последице ако ствари крену лоше, много горе. Нажалост, то је нас Европљане довело у позицију да тренутно немамо европску „Силицијумску долину“.

Немамо много одрживих алтернатива лаких за коришћење и оне очајнички морају да се развију. Тренутно превише зависимо од америчких компанија, и мислим да је добро ако се више диверзификујемо, тако да ћемо добити здраво тржиште са доста добрих алтернатива, уместо онога што имамо сада, а то је амерички монопол на веб-пошту (Гмаил/Хотмаил итд.), друштвене мреже (Фацебоок, Твиттер, ЛинкедИн, Фоурскуаре, итд.), Интернет претрага (Гоогле), складиште у облаку (Дропбок, Мицрософт, Амазон) и друге ствари.

Провајдери складиштења у облаку у Силицијумској долини већ сада бележе велике падове својих прихода због Сноуденових открића. Зашто бисмо своје податке чували преко баре? Ово је централно питање и то има стварне економске последице по Сједињене Државе.

Провајдери у облаку са седиштем у САД доживљавали су значајан пад профита када су открића НСА објављена у јавности. Људи изван Сједињених Држава одједном су почели да се питају да ли су њихови осетљиви подаци безбедни на америчком тлу. Све ове компаније са седиштем у САД подлежу ПАТРИОТ Ацту, који од њих захтева да предају све информације и податке које имају о својим клијентима, а америчка влада им је забранила да о томе обавештавају своје клијенте.

Дакле, закључак је сасвим дефинитиван: Не, не може се веровати да ће ваши подаци остати безбедни ако их пошаљете у Сједињене Државе, користећи „прикладне“ услуге у облаку као што су Дропбок или Амазон, између осталих.

Ово је критични критеријум. Није важно што вам компанија каже да користе најквалитетније војни разред шифровање, нема везе што су смислили занимљиво техничко решење да покушају да заобиђу надзор, није важно што пишу светлеће постове на блогу свечано обећавајући да неће предати ваше податке, важно је само да је у питању САД компанија, која је дужна да поштује закон САД-а и да преда ваше податке. Мало компанија ће моћи да се одупре притиску и одустане од целог пословног модела да би заштитило вашу приватност.

Ово је такође оно што ми се чини смешним када читам о великим америчким технолошким компанијама, попут Гугла, Епла и Мајкрософта, које су откриле да је НСА пресрела њихове везе између сервера. Ове интра-серверске везе нису биле шифроване, послате у чистом облику, вероватно на неком приватном оптичком каблу. Наравно, ово би могло бити пресретнуто с обзиром на техничку компетенцију НСА.

Дакле, сада се ове компаније јако труде да продају причу својим клијентима у иностранству да су њихове комуникације унутар сервера сада потпуно шифроване. Ово је слаб покушај да се неки од њихових купаца спрече да пређу на алтернативе (којих, нажалост, нема много), пошто су ове компаније и даље америчке компаније, са канцеларијама и инфраструктуром у САД, и потребом да поштују америчке законе. Дакле, потпуно је ирелевантно да ове технолошке компаније сада шифрују своје комуникације унутар сервера, јер америчка влада може једноставно да затражи податке путем других, званичнијих средстава.

Али ове компаније не промовишу само ирелевантне мере. Они активно делују против наших интереса. Након Сноуденових открића, Фацебоок олакшава предају података америчким властима (потпуно аутоматизован, без судског надзора). Фејсбук је такође партнерство са полицијом како би протесте било теже организовати. И даље инсистирамо на коришћењу његове друштвене мреже. То су инструменти контроле и надзора.

Ми нисмо њихове муштерије. Ми смо производ који се продаје. Али имамо очигледан недостатак одрживих алтернатива које се не налазе у САД, и важно је запамтити да друштвене мреже имају друштвени аспект. Није довољно да се промените у конкурента, морате убедити и своје пријатеље да се пребаце. То је оно што друштвене мреже тако дуго одржава, јер је то заиста веома тешко учинити.

Али САД су на путу ка ирелевантности. У октобру 2013. Конгрес је поново подигао горњу границу дуга, што ће купити неко време до јануара 2014. Тада ће имати потпуно исти проблем. Сједињене Државе структурално троше више новца него што имају на располагању, а тренутни амерички државни дуг (17 билиона долара) никада не може бити отплаћен. Они су углавном већ у заданом стању. Али пошто је финансијски систем заснован на поверењу и причама из друге руке, диму и огледалима, потребно је неко време да се људи суоче са стварношћу, пробуде и помиришу кафу. У том тренутку ће Сједињене Државе бити небитан реликт из прошлости.

У Европи морамо да заштитимо интересе наших грађана и да почнемо да развијамо одрживе алтернативе америчкој хегемонији, јер ће хегемонија САД једног дана бити готова.

Сандер Венема је искусан веб-програмер и програмер који је забринут због брзог појављивања надзорних држава које поткопавају грађанске слободе и људска права. Он је и оснивач Астероид Интерацтиве, компанија за веб дизајн и развој са седиштем у Холандији. [Верзија ове приче је првобитно објављена на http://sandervenema.ch/]

1 коментар за “Економске последице НСА шпијунирања"

  1. Новембар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    У ствари, мало је разлога за складиштење у облаку, осим за злоупотребу поверених података. Тренд јефтинијег и јефтинијег локалног складиштења података остаје јак већ три генерације, а цео концепт складиштења у облаку датира из година пре интернета. То је шема владе и предузећа за крађу и злоупотребу ваших података, и ништа више.

Коментари су затворени.