Зашто је пропао договор о иранском нуклеарном програму разјаснио је руски министар спољних послова Лавров који је описао промену у последњем тренутку коју је захтевала Француска (у име Израела) која је превазишла оно што је Иран прихватио, преноси Гарет Портер за Интер прес сервис.
Гаретх Портер
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров открио је у четвртак кључни детаљ о прошлонедељним нуклеарним преговорима са Ираном у Женеви који много јасније од претходних извештаја објашњава зашто је састанак прекинут без договора.
Лавров је рекао да су Сједињене Државе послале нацрт који је измењен као одговор на француске захтеве другим члановима шесточлане П5+1 за одобрење „буквално у последњем тренутку, када смо се спремали да напустимо Женеву“.
Лавровљево откриће, које су главне новинске куће до сада игнорисале, дошло је на конференцији за новинаре у четвртак у Каиру која је у великој мери била посвећена Египту и Сирији. Лавров је изнео прве стварне детаље о околностима под којима је Иран напустио Женеву без пристанка на нацрт који је представио П5+1.
Цео цитат са Лавровљеве конференције за штампу доступан је захваљујући извештају дописнице Гласа Русије Ксење Мелникове. Лавров је приметио да за разлику од претходних састанака на којима су учествовали П5+1 и Иран, „Овог пута група П5+1 није формулисала никакав заједнички документ.
Уместо тога, рекао је: „Постојао је нацрт који је предложила Америка, који је на крају добио сагласност Ирана. Лавров је тиме потврдио чињеницу да су САД и Иран постигли неформални договор о преговарачком тексту.
Он је даље потврдио да је Русија консултована, заједно са четири друге силе у преговорима са Ираном (Кина, Француска, Немачка и Велика Британија), о том нацрту раније у разговорима - очигледно у четвртак увече, према другим објављеним информацијама.
„Снажно смо подржали овај нацрт“, рекао је Лавров. „Да су овај документ подржали сви [чланови П5+1], он би већ био усвојен. Вероватно бисмо већ били у почетним фазама имплементације споразума које је он понудио.
Тада је Лавров први пут открио да је америчка делегација унела измене у преговарачки текст који је већ разрађен са Ираном на инсистирање Француске без консултација са Русијом. „Али амандмани на [нацрт преговора] изненада су се појавили“, рекао је Лавров. „Нисмо их видели. А измењена верзија је циркулисала буквално у последњем тренутку, када смо се спремали да напустимо Женеву.
Лавров имплицира да руска делегација, принуђена да брзо донесе одлуку о измењеном нацрту, није схватила у ком степену је вероватно да ће преговори пропасти. „Руска делегација на први поглед није приметила значајније проблеме у предложеним амандманима“, рекао је Лавров.
Он је, међутим, јасно ставио до знања да сада сматра да је маневар САД да се шест сила укључе у нацрт који је измењен оштријим језиком, чак и ако су га амерички аутори ублажили, без икаквих претходних консултација са Ираном, био дипломатска грешка. „Наравно, језик ових идеја треба да буде прихватљив за све учеснике у овом процесу, како за групу П5+1, тако и за Иран“, рекао је Лавров.
Кључни детаљи које је Лавров изнео о времену доношења измењеног нацрта бацили су ново светло на тврдњу државног секретара Џона Керија на конференцији за новинаре у понедељак у Абу Дабију о јединству између шест сила у том нацрту. „Били смо уједињени у суботу када смо Иранцима представили предлог. Кери је рекао да су се „сви сложили да је то фер предлог”.
Кери није навео када је у суботу тај предлог одобрило осталих пет сила, нити је експлицитно признао да се ради о нацрту који одступа од ранијег нацрта договореног са Ираном. Лавровљеве примедбе јасно показују да су остали чланови групе имали мало или нимало времена да проуче или разговарају о променама пре него што одлуче да ли да се слажу са тим.
Иако природа промена у измењеном нацрту остаје тајна, ирански министар спољних послова Мохамед Џавад Зариф је навео да су оне биле прилично далекосежне и да су утицале на много више од нацрта споразума који су разрађене између Сједињених Држава и Ирана. него што је то признао било који од учесника.
У твитовима у уторак, Зариф је, одговарајући на Керијеве примедбе у Абу Дабију, написао: „Г. Секретару, да ли је Иран тај који је у четвртак увече уништио више од половине америчког нацрта?" Зарифови коментари указују на то да су промене формулације поништиле претходно разумевање које су Сједињене Државе и Иран постигли о више питања.
Два питања која је француски министар спољних послова Лоран Фабијус покренуо у Женеви односила су се на то шта ће Иран морати да уради у вези са реактором на тешкој води Арак и његовим залихама 20 одсто обогаћеног уранијума. Споразум који је разрађен са Ираном пре суботе захтевао је да Иран не „активира“ реактор Арак, али није захтевао хитан завршетак свих радова на реактору, према детаљном сажетку који су ЦНН-у процурила два висока званичника Обамине администрације. Четвртак увече, 7. нов.
Прелазак са „активирати“ на други глагол који сугерише да ће Иран морати да обустави све радове на Араку, што је Фабијус захтевао у суботу у име Израела, поништио би претходни компромис између САД и Ирана. Политички још осетљивији било је разумевање постигнуто у четвртак увече о располагању иранским залихама 20 одсто обогаћеног уранијума. То је био главни проблем ширења Обамине администрације, јер би те залихе у теорији могле бити обогаћене на ниво оружја.
Али сажетак који је процурио ЦНН-у указује на то да је договорени текст захтевао од Ирана да „учини неупотребљивим већину својих постојећих залиха“, што је оставило отворену опцију да Иран настави да претвара залихе у „склопове горива“ за Техерански истраживачки реактор (ТРР) или за сличан реактор у будућности.
Према најновијем извештају ИАЕА објављеном у четвртак, Иран је обогатио 420 кг уранијума на ниво од 20 одсто, нешто више од половине које је претворено у такве склопове. Споразум постигнут пре суботе очигледно је предвиђао да Иран претвори већину преосталих 197 кг у гориве склопове током привременог споразума.
То би смањило залихе на мање од 100 кг и смањило залихе на отприлике једну петину од 250 кг 20 процената обогаћеног уранијума за које је Израел предложио да би било довољно да се претвори у уранијум за оружје неопходан за једно нуклеарно оружје. Али ако је текст измењен да би се „учинио неупотребљивим“ на језик који захтева извоз већине или свих залиха, као што се чини да је био циљ Фабијеве интервенције, то би поништило кључни компромис који је омогућио споразум.
Зарифов твит, у комбинацији са примедбама председника Хасана Роханија националној скупштини у недељу упозорењем да су иранско право на богаћење „црвене линије“ које се не могу прећи, даље сугерише да језик оригиналног нацрта споразума који се бави „завршном игром“ у суботу је промењен и преговарачки процес.
Сам Кери је алудирао на ово питање у својим коментарима у Абу Дабију, користећи чудну формулацију да ниједна нација нема „постојеће право на богаћење“. Једна од језичких промена у споразуму се очигледно односила на то питање, а имала је за циљ да се задовољи захтев израелског порекла на рачун подршке Ирана нацрту.
Сада ће се Обамина администрација суочити са одлуком да ли да изврши притисак на Иран да пристане на те промене или да се врати на првобитни компромис када се политички директори шест сила и Ирана поново састану 20. новембра. Тај избор ће бити кључни показатељ колико снажно Обама је посвећен постизању споразума са Ираном.
Гаретх Портер, истраживачки историчар и новинар специјализован за америчку националну безбедносну политику, добио је награду Геллхорн за новинарство са седиштем у Великој Британији за 2011. за чланке о америчком рату у Авганистану.
Питам се да ли је прави страх Француске и Израела да би Обамина понуда да ублажи санкције могла донети промене које би омогућиле Ирану да лобира као већина нација и интереса.
Таква промена, која Американцима даје уравнотеженији поглед, могла би бити најважнија промена од свих.
Ево нас опет, Французи и њихова улога спојлера на Блиском истоку. Уместо Гамала Абдела Насера, ажурирали смо да бисмо убацили име председника Хасана Роханија. Историјски обрт Суецке кризе, увлачећи САД и Русију у слику са којом ниједна сила не жели ништа. Многи војни експерти унутар хладноратовске клике или старе гарде, на обе стране, немају финансијску подршку, војни или политички утицај који ће ову сиријско-иранску кризу довести до срећног краја. Рецимо Белој кући да пошаље сто кутија вотке (Столи или за неупућене, Столичнаја) посади руске ракетне крстарице Варјаг, која сада пристаје у Египту са приложеном напоменом и најбољим жељама, „молим вас да покварите сваког египатског представника можете са неколико тура духа и заборавити неколико метака муниције”..Два стара змаја, САД и бивши СССР толико желе да се повуку са целе ружне сцене, историјски гледано, туче једни друге и саботирају мировне напоре . Велики и симболични француски Наполеонов повратак у Египат!, какво зевање и маштовита инвазија на нови Алжир (Иран). Није ли француски председник Ширак увек аплаудирао шта год да је Арафат урадио? Поново се појављује стара француска улога спојлера; зашто би зараћене стране у Сирији или пете колоне у Ирану или моћници у кући Сауд закључили да је мир једини начин када се свет мора борити са професионалним агитацијом француског председника Оланда. Уочи рата са Ираком, исто се догодило, Француска је ветом натерала Садама да се осећа безбедним од санкција којима су запретиле УН и резолуције Савета безбедности. Ниједан новчић се није вратио Француској након свргавања, а он, Садам, им је дуговао милијарде долара за наоружање!