Када се америчка влада спрема за рат, постоји излизани сценарио. Дефинисан је „лош“ момак; неки чин перфидности се наводи упркос нејасним доказима; политичари и новинари изражавају праведно огорчење; вуче се збуњена јавност. Осим што рат у Сирији можда скреће ван сценарија, каже Норман Соломон.
Норман Соломон
Без обзира колико пута смо то раније видели, помама за покретањем војног напада на другу земљу је – у мери у којој нисмо отупели – дубоко узнемирујућа. Заокупљени темама разговора у Вашингтону, највиши званичници воде политику док су опијени оним што је Мартин Лутер Кинг Јр. назвао „лудилом милитаризма“, а већина медијског извештавања постаје на сличан начин неуједначена. Ту смо сада.
Али нове варијабле су отвориле могућности за ометање понављајућег понирања у рат. Сирија је на нишану ватрене моћи САД, али пукотине у политичкој машинерији ратне државе се шире овде код куће. За заговорнике милитаризма и империје под било којим другим именом, баук демократских ограничења назире се као злокобна претња.
Руски председник Владимир Путин пожелео добродошлицу председнику Бараку Обами на самиту Г20 у Константиновском дворцу у Санкт Петербургу, Русија, 5. септембра 2013. (званична фотографија Беле куће: Пете Соуза)
У арену Капитол Хил, Обама Бела кућа послала је државног секретара Џона Керија да говори на најбољем и најсветлијем дијалекту неоконзерваситичких језика. Конгресне хијерархије обе странке — Ненси Пелоси, Стени Хојер, Џон Бонер, Ерик Кантор — су на истој страни за напад на Сирију. А у међувремену, амерички масовни медији подижу уобичајену адреналинску хајку за рат.
Пре више од 10 година, амерички медији били су испуњени идолопоклонством без даха према најновијем америчком оружју спремном да нападне Ирак. Сада су велике ТВ мреже поново на томе и почеле да најављују Пентагонов високотехнолошки арсенал који је спреман да уништи сиријске циљеве. Наравно, људи на другом крају оружја нису на слици.
Фондација за медијско образовање је управо објавила два минута монтажа покривености са МСНБЦ-а, Фок-а и ЦНН-а који идолизирају најновије оружје Пентагона за употребу у инвазији на Ирак пре једне деценије — као и Волтер Кронкајт који је исто радио на ЦБС-у током Вијетнамског рата. Као данашњи држач за књиге, а ЦНН цлип од пре неколико дана пружа увид у то колико се мало тога променило (осим глаткије графике на екрану).
Али уобичајена изградња агенде за рат овог пута можда неће успети. Прва недеља септембра запрепастила је војно-индустријско-медијски комплекс. Почело је познатим ратоборним позивом на акцију од стране председника, који су подржали лидери обе странке на Капитол Хилу и који су одјекнули у масовним медијима. Па ипак, до краја недеље, опозиција је прекинула ратни замах.
Сенатори и чланови Представничког дома затрпани су антиратним порукама путем е-маила, факса и телефона. Људи устају да захтевају да Конгрес гласа против покретања рата још једној земљи.
Није јасно да ли би Обама заиста испоштовао неуспех да добије „овлашћење“ Конгреса за напад на Сирију. Али наш непосредни задатак је да створимо такав неуспех.
Ово је кључна тачка историје у реалном времену, тренутак „све руке на палуби“ да се изврши довољан притисак јавности да спречи да резолуција о рату против Сирије прође кроз Конгрес. Такав исход би у потпуности делегитимисао сваку Обамину наредбу да нападне Сирију. У том процесу, направили бисмо прави напредак против господара рата.
Постоји противотров за присилу понављања за рат. То се зове демократија.
Норман Соломон је суоснивач РоотсАцтион.орг и оснивачки директор Института за јавну тачност. Његове књиге укључују Рат је постао лак: како нас председници и стручњаци држе до смрти. Информације о документарцу заснованом на књизи налазе се на ввв.ВарМадеЕасиТхеМовие.орг.
Лудо је тврдити да ће се убијањем више деце (а деца ће умрети ако бомбардујемо Сирију) осветити смрт оних других невиних. А где је доказ да је Асад покренуо најновији хемијски напад. Очигледно постоје неки извештаји да докази указују на то да су Асадове снаге биле изненађене нападом. Све ово смрди до високог неба.
Дакле, „Јудеја“ је наредила својој марионете САД да нападне, нападну. Надам се да ће овај пут сви наши гласови, сви наши е-маилови имати неког утицаја на нашу куповину и плаћање за Конгрес. Нека Израелци сами брину о својим прљавим пословима. Америка за Америку! Свиђа ми се то, ОХ.
Чини се да у хијерархији САД постоји само камено срце. У Ираку су провели дванаест година спроводећи огромне окрутне санкције људима, тврдећи да мрзе лидера којег су САД подржавале деценијама пре него што су се окренуле против њега. Затим је уследила инвазија, окупација и потпуно уништење некадашњег напредног и културног друштва.
У Сирији је било пет година страшне суше до 2011. године, а пољопривредници су демонстрирали и молили за помоћ. Тиранин са којим су САД дуго радиле, укључујући и слање осумњичених терориста на мучење његовим оштрим методама, реаговао је против ових и других демонстраната, покушавајући да их зауставе силом. САД нису помогле онима у невољи 2011. године, али су подстакле побуну и страних бораца, тешко да је начин да се реше хуманитарне потешкоће. Од САД је затражена хуманитарна помоћ 2008. године, али су то одбиле. Као иу Сомалији, акције САД увек погоршавају ситуацију за људе.
Америка за Америку, амерички новац за Америку, америчка војска за Америку, нема рата осим тамо где има смисла, нема рата да се помогне Ал Каиди, нема рата да се помогне АИПАЦ-у.