Изгубљени сјај ционизма

Државни секретар Џон Кери добио је споразум за обнову израелско-палестинских преговора, али инсистирање израелског премијера Нетањахуа да Израел не само да задржи већи део окупираних територија већ и да буде формално признат као јеврејска држава искључује праведну резолуцију за арапски народ Палестине и обећава наставак отпора, како објашњава Лоренс Дејвидсон.

Аутор Лавренце Давидсон

Покрет за бојкот, одузимање и санкције (БДС) усмерен према Израелу започео је 2005. године када је коалиција друштвених и економских организација са седиштем у Палестини позвала на тако свеобухватне напоре. У почетку се чинило да је БДС покрет далеко.

Израел, са својом котеријом ционистичких присталица широм света, и јеврејских и хришћанских, изгледао је непобедив. Нарочито у западном свету, вера у легитимитет Израела достигла је статус свете традиције. Ционисти су радили веома напорно да постигну овај статус контролисањем историјског тумачења догађаја који су водили од Првог светског рата и Балфурове декларације до стварања Израела 1948. и даље.

Можда би могли да задрже контролу над израелском прошлошћу, садашњошћу и будућношћу да ционистичко вођство није подлегло греху охолости. Постали су толико идеолошки самоправедни и војнички спутани да су веровали да је њихово место у свету недодирљиво. Дакле, како су изградили земљу засновану на дискриминацији и колонијалној експанзији у доба све критичније према таквим друштвима, одбили су сваки компромис са Палестинцима и третирали критику њиховог понашања и политике као истовремено антисемитску и ирелевантну. Стога су пропустили да примете да њихова тврдоглавост дозвољава другима да нагризају ционистичку верзију историје модерне Палестине/Израела.

Осам година није много, али је постигнуто изненађујуће много. Све већи број људи, посебно у западном свету, постаје свестан невоље Палестинаца, као и њихове верзије историје Палестине/Израела. Са овом променом историјске перспективе, БДС је успоставио упориште и почео да расте. Покрет је провео већину свог времена од 2005. координирајући а низ напора да убеди потрошаче из приватног сектора, предузећа, академике и уметнике да прекину своје везе са ционистичком државом и њеним колонијама.

 најновији успех овај напор је дошао тек недавно, када су два највећа ланца супермаркета у Холандији објавила да више неће продавати израелску робу произведену или узгајану на окупираним територијама (ОТ). Заиста, БДС је био толико успешан да је израелска влада успоставила званична радна група да се томе супротстави.

Европска унија чини потез

Још један недавни догађај може бити још значајнији, јер указује на потенцијал за проширење БДС-а из приватне у јавну сферу. То је сигнализирано када је Европска унија (ЕУ) издао нова правила за спровођење одређених категорија споразума о финансирању са Израелом. Финансирање грантова, награда, зајмова и других финансијских задружних подухвата сада ће искључити израелске институције које се налазе у ОТ-у или послују са њим.

Желим да истакнем појам „потенцијала“, јер потез ЕУ није акција бојкота као таква. То је сигнал Израелу да ЕУ неће признати претензије Израела на било који део окупираних територија без мировног решења, те стога овај потез служи као тачка притиска на израелску владу да одустане од своје охолости и преговара са Палестинцима. Национални орган (ПНА). Иначе, ПНА како је тренутно конституисана није представничко тело и стога нема законска овлашћења да преговара о било чему. Међутим, ЕУ (заједно са Израелцима и САД) упорно игнорише ову чињеницу.

Ипак, ова одлука ЕУ је корак у правом смеру и неки важни Израелци разумеју поруку. На пример, израелска мировна организација Гуш Шалом је објавила а државникат рекавши да је „ЕУ почела да суочава владу Израела – и сваког грађанина Израела – са путоказом који се не може игнорисати“. Барем не без померања Израела ка томе да „буде међународни парија“.

Познати колумниста и репортер израелских новина Хааретз, Гидеон Леви, има објављен „Промена [потреба Израела] неће доћи изнутра. . . . Промена ће доћи само споља.” Стога, „свако ко се заиста плаши за будућност земље треба да буде за њен економски бојкот.

А, израелска министарка правде Ципи Ливни, једина министарка садашње владе која се јавно залаже за преговоре са Палестинцима, упозорила је да се претња европским економским санкцијама протеже и даље од ОТ. „Тачно је да ће почети са насељима“, рекла је она. „Али њихов [све већи број Европљана] проблем је са Израелом, који се доживљава као колонијалистичка земља, тако да се неће зауставити на насељима и стићи ће до целог Израела.

Ливни је у праву. Без обзира на верзију историје Израела, порекло земље је колонијална насељена држава. Као што је горе наведено, резултат је био инхерентно дискриминаторно друштво. То није зато што су већина израелских грађана Јевреји. То је зато што су већина ционисти.

Модерни ционизам, који још увек одражава колонијални поглед на империјску Европу из деветнаестог века, је идеологија водиља Израела и проглашава да земља мора бити јеврејска држава. Нажалост, не можете дизајнирати земљу само за једну групу у земљи у којој постоје и друге значајне групе, а не завршити у дискриминаторном и опресивном друштву. Стога, чак и ако неким чудом Израелци угледају светло и повуку се из Старог завета, и даље ће постојати покрет БДС који агитује за окончање дискриминације нејевреја унутар граница из 1948. године.

Негативна реакција Израела

Постати права демократија, где сви грађани уживају истинску политичку једнакост, једини је начин Израела да избегне неизбежну изолацију која долази са растућим покретом БДС. Ипак, нема разлога да се верује да ће идеолози који сада контролишу израелске политичке и верске структуре моћи кренути у овом правцу. То се види не само из растућих напора које израелска влада улаже у супротстављање БДС-у, већ и из љутите реакције њених политичких лидера на одлуку ЕУ.

Премијер Бењамин Нетаниаху реаговао на одлуку ЕУ са темпераментом монарха. „Нећемо прихватити никакве спољне уредбе о нашим границама. То је, можда, било краљевско „ми“ које је користио. Затим се вратило на прво лице једнине: „Нећу дозволити никоме да науди стотинама хиљада Израелаца који живе у Јудеји и Самарији, на Голанској висоравни или у Јерусалиму – нашој уједињеној престоници.

Премијер је био прилично неоснован у својим изјавама. Он је шеф земље која је деценијама педантно избегавала постављање граница само да би Израел могао да се шири у погодним тренуцима. Такво империјално понашање није добро прихваћено у данашњем свету. Такође, осим ако не може у великој мери да повећа утицај ционистичког лобија на ЕУ, он нема начина да спречи „штету“ која би коначно могла да задеси његове сународнике јер наивно претпостављају да ће цео свет заувек прихватити њихово злочиначко понашање.

Цела епизода указује на чињеницу да, како у приватном тако иу јавном сектору западног друштва, већи број људи више не следи линију историјске интерпретације коју су поставили ционисти. Ово је велики помак. Многи ционисти би то могли да виде као знак растућег антисемитизма, али то заиста није ништа слично. Не постоји ништа инхерентно јеврејско у дискриминацији и колонијализму. Међутим, то се не може рећи за савремени ционизам.

Опет, БДС покрет има само осам година. Ово можемо упоредити са више од 30 година колико је било потребно бојкоту Јужне Африке да оконча апартхејд. Дакле, упоредно, БДС је тек на почетку свог пута. Његов брз почетак и стална достигнућа требало би да донесу наду и понос онима који су укључени у покрет. Такође би требало да покрену неке озбиљне преиспитивања у главама оних Израелаца који мисле да Нетањаху и његова влада идеолога могу спречити све већу изолацију њихове земље.

Лоренс Дејвидсон је професор историје на Универзитету Вест Честер у Пенсилванији. Он је ауторФореигн Полици Инц.: Приватизација америчког националног интереса; Америчка Палестина: популарне и званичне перцепције од Балфура до израелске државности; и Исламски фундаментализам.