Председник Обама је надгледао невиђену правну кампању против цурења поверљивих информација, а новинар Њујорк тајмса Џејмс Рајзен сада се суочава са могућим затвором због одбијања да сведочи на суђењу бившем официру ЦИА-е Џефрију Стерлингу за цурење објављено у Ризеновој књизи, Стате оф Вар, тема о којој адвокат за Први амандман Џејмс Гудејл разговара са Денисом Џеј Бернштајном.
Аутор Деннис Ј Бернстеин
Федерални тужиоци траже да приморају извештача и писца Њујорк тајмса Џејмса Рајзена да сведочи на суђењу Џефрију Стерлингу, бившем официру ЦИА оптуженом за одавање информација о погрешној операцији ЦИА за саботирање иранског нуклеарног програма о којем је Ризен опширно извештавао.
Четврти окружни апелациони суд пресудио је 19. јула у корист Обамине администрације да Ризен мора да сведочи на суђењу Стерлингу, што је само последњи случај обрачуна са процуреоцима и новинарима који објављују поверљиве информације.
Џејмс Гудејл, истакнути адвокат Првог амандмана, назива кампању администрације против цурења информација претњом способности новинара да раде свој посао. Гудејл је представљао Њујорк тајмс у значајном случају Пентагон папири из 1971. године, када је Никсонова администрација покушала да спречи Тајмс да објави строго поверљиве документе.
Гудејл је аутор нове књиге, Борба за штампу: Унутрашња прича о Пентагоновим папирима и другим биткама, и види паралеле између случаја Пентагон Паперс и тренутних напора да се кривично гоне Стерлинг, Бредли Менинг и Едвард Сноуден. Интервјуисао га је Деннис Ј Бернстеин на Пацифица'с Фласхпоинтс.
ДБ: Добро дошли, господине Гудејл, заиста је лепо што сте. Мислим да нисте могли изабрати боље време за писање ове књиге. И колико сам разумео, имали сте неке врло специфичне разлоге зашто сте желели да извучете ове информације и на брзину. Можете ли нам дати позадину?
ЈГ: Написао сам ову књигу заиста као јасан позив вашим слушаоцима, вама самима, новинарима да се пробудите са председником Обамом и шта је он имао на уму за штампу, како бисмо били спремни да се позабавимо тиме. Мислим да смо тренутно у кризи. У овој земљи, сви смо забринути за националну безбедност и шта треба учинити са људима који процуре.
А моја књига говори о једном од највећих цурења информација свих времена. Посебно ме је подстакло да урадим књигу, не само позив Обами, већ и чињеница да је ВикиЛеакс, у ствари, створио цурење података упоредиво са Пентагоновим документима. Дакле, то је позадина. Имамо две велике приче о цурењу информација које се дешавају, једну која се одвијала пре много година и имамо председника који је веома забринут за националну безбедност, као што је председник Никсон био у време Пентагонових докумената. Дакле, дешава се много тога што има познате прстенове.
ДБ: Ти пишеш... и желим да те питам директно. Кажете „Обама је гори за штампу и слободу штампе него што је био бивши председник Ричард Никсон“. Да ли је то хипербола или је то ваш случај?
ЈГ: Па, оно што ја кажем је да ако председник Обама крене напред, и покуша да гони Викиликс, и покуша то да уради на основу теорије завере и успе, биће гори од Никсона. Зато што је Никсон покушао да уради исту ствар против Њујорк тајмса, пре много година. Људи су заборавили шта је Никсон покушао да уради. Али покушао је да тужи Тајмс због објављивања Пентагонових папира, и одустао је. Он није. Зато кажем, ако је председник Обама могао да дође и уради исту ствар Викиликсу, што Никсон није могао да уради Њујорк тајмсу, он ће бити на врху, он ће бити на врху Никсона.
ДБ: Како бисте описали Обамин приступ поверљивим информацијама и слободи штампе?
ЈГ: Па, слушајте, ја сам Обамин присталица. Бивши сам члан Пословника Демократске странке. Али морам да вам кажем да је Обамин приступ слободи штампе и националној безбедности, са моје тачке гледишта, веома, веома лош. Он јури новинаре, јури процуреле информације. Само мислим да није урадио баш добар посао у вези са тим. И ја мало доказујем свој случај, случајем који је изашао у петак, где је јурио Џејмса Ризена, бившег извештача Њујорк Тајмса, јер није открио извор цурења. [Рисен] је писао о том цурењу у књизи и тај случај, који је био у свим новинама у суботу ујутро, је веома, веома лош случај. То ми доказује да Обама беспотребно јури новинаре. И могао бих да набрајам. Овде имам прилично добар аргумент јер сам то предвидео, када је моја књига изашла 1. априла ове године, да ће на крају покушати да стрпа Рисена у затвор, итд, итд.
ДБ: Да ли бисте одвојили тренутак да подсетите људе шта је такозвано оправдање... шта се овде догодило јер [мислим] да људи не разумеју детаље.
ЈГ: У реду, дакле, у суботу ујутро, ако сте подигли насловну страну Њујорк тајмса или сте слушали радио, можда сте чули да је Џејмсу Ризену, репортеру Њујорк тајмса, апелациони суд наложио да открије своје извор. Његов извор је… изнесен у књизи коју је Рисен написао, а дотичне информације су се тицале иранског нуклеарног програма.
Сви знају да је његов извор био господин по имену Стерлинг и оно што је Стерлинг урадио, очигледно, је да је рекао Ризену да је ирански нуклеарни програм зезнуо неким активностима ЦИА. Рисен је то ставио у своју књигу. Од њега је затражено да потврди да је извор његове приче поменути Стерлинг. Одбио је то да уради. Па је рекао да то никада неће открити, да ће отићи у затвор. Апелациони суд у Вирџинији је рекао „Не, влада је у праву. Ускрснули сте погрешили.” И изгледа да ће Рисен отићи у затвор. О томе је та прича.
ДБ: У реду. Ставите то у контекст и своју забринутост око тога куда ово иде.
ЈГ: Па, мене брине што је Обама, једноставним речима, луд. Он је оптужио шест особа за цурење. То је дупло више оних који су оптужени у читавој историји Сједињених Држава. Три је био рекорд пре тога. И он је превише забринут због цурења информација, и као последица тога на крају жели да стави новинаре у затвор. А то очигледно није добро за слободу штампе.
ДБ: Претпостављам да се може рећи да то изазива неке изазове и неке стварне забринутости око тога куда иде слобода штампе и шта сви ми сада имамо право да радимо који себе сматрамо новинарима.
ЈГ: Да, мислим да би новинари требало да буду веома, веома забринути. Он, Обама, такође је запретио да ће кривично гонити Џулијана Асанжа. Сада је Џулијан Асанж водио веб страницу ВикиЛеакс. А он, Џулијан Асанж, је у Енглеској. Он се крије у амбасади Еквадора. Плаши се да се врати у Сједињене Државе јер мисли да ће га Обама оптужити. Џулијан Асанж можда није привлачна фигура вашим слушаоцима, али он је неко ко је објавио цурења, то је урадио Рисен, објавио их је на својој веб страници и требало би да то може да уради по Првом амандману, без страха од гоњење. Али изгледа да Обама иде напред са тим тужилаштвом. Листа се наставља и наставља. Али једноставно не мислим да је Обама добар по питању слободе штампе.
ДБ: Разговарамо са Џејмсом Гудејлом. Он има нову књигу, зове се Борба за штампу. Био је главни саветник Њујорк тајмса када су његови уредници објавили Пентагон Паперс 1971. Знате, 1971. и дуго времена после тога, знам као дневни новинар, ја бих умро за врсту документације која је била обезбедио Џулијан Асанж.
Мислим, ово је оно што су новинари тражили, да документују, уместо да неко само каже овде или тамо, ви добијете документ. Видите... каква је била политика. …Скоро да изгледа као да су се новинари … окренули против себе и осећају да је њихов посао да гоне узбуњиваче … и новинаре попут Глена Гренвалда који им дају платформу. Где смо ми овде?
ЈБ: Па, мислим да постоји неколико ствари које сте овде изнели и које желим да истакнем. И као прво, говорио сам о новинарима који објављују информације. Али морамо да схватимо да у многим случајевима те информације називамо информацијама узбуњивача. То је информација на коју се одређена особа осећа принуђеном да скрене пажњу јавности Сједињених Држава. А новинар сматра да је изношење те информације у јавност извршавање његових новинарских обавеза. То је прва поента коју сте изнели, коју желим да истакнем.
Друга ствар је да новинарска заједница не изгледа толико ентузијастична као ја у погледу подршке овим узбуњивачима. Сада, у случају Глена Гринвалда, он је блогер. Он је прилично исти као Џулијан Асанж. Он има своју веб страницу, да тако кажем. Он је објавио информацију о програму НСА, која је била у насловима последњих недеља.
Али мислим да је ваша поента, и ја бих се сложио са њом, да не журе сви да подрже Глена Гринвалда. Неки људи су рекли да он сам треба да буде кривично гоњен. Али Гленн Греенвалд је исти као ти. Ви ме интервјуишете, Глен Гринвалд је интервјуисао особу која је процурила информације о НСА. И заиста мислим да би новинарска заједница требало да подржи светске Глена Гринвалда и каже председнику Обами да неће моћи да уплаши новинаре.
ДБ: Како бисте... некога ко је представљао Њујорк тајмс у Пентагон папирима '71, како бисте упоредили Викиликс... шта је Асанж урадио са оним што се догодило са Пентагон папирима? Има ли ту паралела?
ЈГ: Па, мислим да постоји паралела. … То су два велика цурења у америчкој историји. Пентагон Паперс, да освеже сећање ваше публике, била је студија историје Вијетнамског рата у 47 томова. А Даниел Елсберг је процурио све томове у Њујорк тајмере. Њујорк тајмс их није објавио све, већ део.
У случају Џулијана Асанжа, редов прве класе Менинг, који је имао приступ поверљивим информацијама, одао је тоне и тоне материјала Асанжу. Део тог материјала је прво објавио Њујорк тајмс, а потом га је објавио и Асанж. Дакле, гледамо на два велика цурења, од стране два добро позната процурила, један познатији од другог, Елсберг, велики процурелац, Леакее, Нев Иорк Тимес и Привате Маннинг који није толико познат као Елсберг. Али он је процурео, и то је процурио Асанжу. Дакле, Асанж је исто што и Њујорк тајмс, тако даље, и тако даље. Дакле, генерално говорећи, они су идентични.
ДБ: Невероватно. Па, није нам преостало много времена, али претпостављам да ако могу да те поставим за специјалног саветника председника за правне послове, шта бисте желели да му кажете о његовој политици која има везе са праћењем [леакерс ]. Бредли Менинг би требало да проведе остатак свог живота у затвору, а неки људи у Вашингтону сматрају да би требало да буде погубљен као издајник? Шта бисте саветовали председнику?
ЈГ: Мој савет председнику Обами је веома једноставан. Позовите га назад. Менинг је процурео, изјаснио се кривим на 20 година, требало би да оде на 20 година, али не мора да оде доживотно. Зато реците својим тужиоцима да га повуку. А у случају са Џејмсом Ризеном, господине председниче, не желите да ставите репортера Њујорк Тајмса у затвор, позовите га назад.
ДБ: Ово је спекулативно питање. Ви сте адвокат, али шта мислите да би Нев Иорк Тимес урадио када би неко данас свом уреднику дао еквивалентну верзију Пентагонових папира? Да ли би имали храбрости? Да ли би ризиковали своју слободу да би били затворени? Шта мислиш? Шта бисте им рекли?
ЈГ: Па, мислим да је храброст тамо. Мислим, Рисен је ипак репортер Њујорк Тајмса. Храбро је кренуо даље са цурењем које је објавио. Мислим да би, да одговорим на ваше питање, Њујорк тајмс наставио са објављивањем његовог цурења. Али мислим да се оно што се променило у периоду између првог објављивања Пентагонових папира и данас јесте да је шраф на штампи стегнут. И да су ризици за новинаре посебно порасли. Дакле, у мери у којој информације о којима сте говорили долазе из извора који је морао бити заштићен, мислим да ће новинари данас бити много више уплашени него пре Кс година, посебно након случаја Рисен и одлуке, о чему смо раније говорили.
ДБ: Дакле, очекујете велику хладноћу? Очекујете велику хладноћу. Мислите да ће ово охладити спремност неких новинара да… ако имате троје деце…
ЈГ: Да, обично се држим даље од речи хлађење, не волим да је користим олако. Али мислим да је сасвим јасно да су све ове акције урадиле то да новинари који би били васкрсли, који би добијали информације о којима би јавност требало да зна, нису толико жељни да ризикују своју слободу и, друго, , мислим да новинари који су ишли на ту утакмицу, не улазе у то. Зато ћу употребити реч хладноћа да сумирам ту поенту и кажем да ћемо све мање извештавати о стварима о којима би требало да знамо јер ће се новинари уплашити.
Деннис Ј Бернстеин је водитељ емисије "Фласхпоинтс" на радио мрежи Пацифица и аутор Специјални Ед: Гласови из скривене учионице. Аудио архиви можете приступити на ввв.фласхпоинтс.нет.
Дакле, 20 година затвора је сасвим коректно за Бредлија Менинга, коме није дозвољено да изнесе своју одбрану да је извршио своју моралну и законску дужност да разоткрије кривична дела америчке војске? Остали мушкарци – Томас Дрејк, Џон Киријаку – такође треба да добију третман, као и Џон Рајсон, само зато што раде свој посао? Ко је изостављен из затвора у овој полицијској држави?
Ко је изостављен из затвора у овој полицијској држави?
Овце које ПОСЛУШУЈУ.
Може се само закључити, уз довољно доказа, да је Гудејл, Обамин присталица, луд. Замислите само: „Ја подржавам Рајнхарда Хајдриха, али он је данас дошао на посао са мало неуглачаним ципелама“. Гудејл, када критикује Обаму, пази да упути минималну критику, све време се чини разумним. Далеко од тога. Подршка Обами је знак партијског хаковања и јасан показатељ да иста особа подржава многе или већину подлих сложености које Обама подржава. Да, Обама је ултимативна марионета, али не будите забуне, његово појачање Патриотског закона и поносни потпис на НДАА показују да је овај човек чисти тиранин, илегални лажов и лажни уставотворац. Гудејл је, са своје стране, обичан подлиук и надобудни сеоски идиот.
Сва ова констернација над узбуњивачима, процуритељима и неваљалим новинарима заиста би требало да подстакне више, а не мање маштовита спекулација. Након сазнања да је Садамова оружја за масовно уништење била превара, да НСА снима сваки наш телефонски позив и да људи са двојним држављанством заузимају осетљива места у влади и одбрамбеној индустрији, о којим тајнама би се могло бринути? Недостатак покривености мејнстрим медија могао би да укаже на то да једноставно није остало ниједне велике тајне. Или, можда влада ЖЕЛИ да наши непријатељи мисле да још увек имамо велике тајне. Или, можда су до сада откривени скандали само врх леденог брега. Ако је то случај, новинари спутани драконским прогоном истраживачког новинарства од стране администрације ће можда морати да размотре нове могућности каријере у складу са публикацијама типа „Труе Цриме” или „Амазинг Сториес”. На тај начин би могли наговестити истину, али би увек постојало уверљиво порицање повезано са пулп фицтионом. Могућности су бесконачне. Неки наслови могу укључивати:
Бивши конгресмен се кандидује за градоначелника Њујорка, твитује слике сопственог пениса
Изабрани званичници доносе законе у корист сарадницима у кампањи
Акумулација богатства конгресних представника премашује бројке организованог криминала
Нестало злата из Форт Нокса
Секс туризам је предност за званичнике у иностранству
Медицински експерименти спроведени на несумњивом цивилном становништву
Владини званичници су упознати са уносним опцијама за трговину акцијама
Системи оружја не функционишу у условима бојног поља
Криминална активност помилована од стране администрације
Сенатор се састаје са познатим терористима, осмехује се и рукује за фотографисање
Пентагон не може да рачуна два трилиона долара
Па, хтео сам да наставим, али моје поуздано особље ми каже да је већина ових прича заправо... тачна. Можда заиста имају нешто велико да крију. Можда је Елвис још увек жив, или су спасили Хитлеров мозак, или Рептили заиста живе у пећинама испод Лас Вегаса. Или можда, само можда, има истине у неколико тих откачених теорија завере. Али ако бих морао да претпоставим ствари које највероватније крију, Окамова бритва фаворизује пожуду, крађу и убиство...али не нужно тим редоследом.