Пешачки војник баца пиштољ

Брендон Тој, ветеран рата у Ираку и менаџер пројекта средњег нивоа у Генерал Динамицс-у, закључио је да је оно што је радио и радио било против најбољих принципа Сједињених Држава и тако дао оставку уз изјаву да ако „сваки војник баци његову пушку”, ствари би се могле променити, извештава Деннис Ј Бернстеин.

Аутор Деннис Ј. Бернстеин

Брендон Тој, који је управо дао оставку на место менаџера инжењерских пројеката у војном извођачу Генерал Динамицс, објавио је писмо оставке које многи људи гледају. Делимично се каже:

„Десет година сам служио војно-индустријском комплексу после 9. септембра, прво као војник у Багдаду, а сада као одбрамбени извођач. Увек сам веровао да ће се рат завршити ако сваки пешак баци пушку. Овим сада, бацам своје. У време мог ангажовања веровао сам у ствар. Био сам неук, наиван и заведен. Наратив који је исповедала држава и који је одјекнуо у мејнстрим штампи показао се лажним и злочиначким. Постали смо оно против чега сам мислио да се боримо. Недавна открића неустрашивих новинара о ратним злочинима, укључујући борбу против побуњеника, прљаве ратове, тероризам беспилотним летелицама, суспензију дужног поступка, мучење, масовно праћење и широко распрострањено хватање прописа, бацила су светло на праву природу садашње америчке владе. ”

ДБ: Почнимо овде Брандон Тои, како си постао, ако хоћеш, својим речима, део војно-индустријског комплекса после 9. септембра. Где је то за вас почело?

БТ: Да будем искрен са вама, Денисе, мислим да су се почеле виђати слике војника и рата, прослављених ветерана који се држе као хероји, вијоре заставе, итд., итд. Управо сам помислио да се ради о највишем Оно што сте могли да урадите за своју земљу је да служите у оружаним снагама. А онда је одатле само пао снег. После 9. септембра постао сам, претпостављам да бисте рекли, бијесни патриота и био сам за рат у Ираку. Морам да признам да сам два пута гласао за председника Буша. Пријавио сам се крајем 11. након што је Ирак почео. Веровао сам у узрок. Мислио сам да идемо тамо да пронађемо оружје за масовно уништење и боримо се против тероризма на сопственом тлу, итд, итд., да збацимо Хусеина са власти и донесемо демократију на Блиски исток, што ми сада изгледа као смешан концепт. Али стварно сам веровао у то. Тако да сам био увучен веома дубоко, веома брзо. И иако се нисам пријавио са 2003, имао сам 18 године, и даље се видим као веома млад и наиван, у то време.

ДБ: Можете ли сада да кажете нешто о својим искуствима у ратној зони? Шта си радио тамо?

БТ: Био сам митраљезац у јединици Хумвее. Био сам стациониран у кампу Рустамија, раније се звао Камп Куерво. Налази се на југоисточној страни Багдада. И ми смо патролирали, горе-доле, оно што је познато као улица Канал кроз Ал Масаду [фонетски] и Садр Сити. Обучавали смо и подржавали и превозили ирачке полицајце и особље ирачке војске. Провјеравали смо затворенике, превозили смо заточенике из Зелене зоне на различите локације, или из ирачке полицијске станице на различите локације. Али као што сам рекао, био сам војник. Био сам митраљезац.

ДБ: Да ли сте видели видео „колатерално убиство“ који је Викиликс учинио доступним преко Бредлија Менинга?

БТ: Да, апсолутно. То сам видео пре отприлике две године, пре две до три године, први пут.

ДБ: Да ли је то било познато, у смислу вашег сопственог искуства?

БТ: Начин на који су се носили и начин на који су говорили о циљевима на земљи ми је био познат. И било је веома узнемирујуће.

ДБ: Какав је био ваш одговор када сте видели тај видео? Да ли је то био део, на неки начин, ваше трансформације?

БТ: Да, апсолутно. То је била једна од главних ствари које су ми се заиста истицале, на почетку стварног схватања истине о правој природи онога што радимо у иностранству.

ДБ: А шта је са тим видео снимком који је постао, на неки начин, кључни део ваше трансформације. Који детаљи, шта је била суштина која те је ту задесила?

БТ: Оно што ми је остало у мислима је само занемаривање да су ови заправо људи на земљи, на које пуцају. А онда када комби дође да покупи рањенике ... и они се замало обрадују, знате, "Молим вас, дозволите нам да пуцамо." И онда пуцање у комби, и онда сазнање да је било пар репортера Ројтерса, и да су тамо на земљи, и деца у комбију, па тенк да, можда и није тенк, али тако Сећам се, прегазио је једно тело на земљи. И мало се смејати томе. Деловало је веома безосјећајно, безбрижно, дехуманизирајуће, као да неко гледа видео игрицу. Само је било веома узнемирујуће.

ДБ: Па, после свог војног искуства сте заправо постали извођач радова. Радили сте са Генерал Динамицс-ом као пројект менаџер. То је главни одбрамбени естаблишмент у врсти корпоративне војске, морате рећи, медијског комплекса, у овом тренутку. Реците нам како сте отишли ​​да радите у Генерал Динамицс-у и шта сте тамо радили, у смислу подршке ратним напорима.

БТ: Наравно, завршио сам колеџ 2008. године, и један од мојих професора је познавао некога тамо и увео ме. И тамо сам почео као веома, скоро прослављени административни асистент. А онда сам напредовао до управљања малим пројектима и другим напорима те природе, пројектима развојног инжењеринга, ништа превише узбудљиво. око борбених возила, различитих система, механичких система, електричних система итд.

ДБ: Шта је са оним што сте радили постало увредљиво за вас, и у ком тренутку? Шта је био посао?

БТ: Није посебно сам рад био увредљив. Није било ничег отвореног криминала или било чега те природе за посао који сам ја радио. Више, почео сам да не видим толику разлику између држања пушке у позоришту и седења за тастатуром и говорећи војним жаргоном, у суштини бити војник, додатак војно-индустријском комплексу, иза стола, без униформа на. Имали смо исте шефове преко којих смо извештавали. Подржавали смо исте ратне напоре, само је било питање локације и удобности. Било ми је угодније него у позоришту. Али радио сам за исте шефове, у истом напору.

ДБ: Како бисте објаснили однос између Генерал Динамицс-а и војске Сједињених Држава?

БТ: Ох, веома блиско, чврсто плетено. Скоро једна те иста ствар.

ДБ: Дакле, постоји, по вашем мишљењу, у суштини нема раздвајања између приватних корпорација које производе оружје, и војске, која га купује и користи.

БТ: Апсолутно. Мислим, они су тако испреплетени, све до самог руководства. И на сваком нивоу који су скоро постали… Генерал Динамицс је скоро постао додатак владе Сједињених Држава, као и сваки други извођач.

ДБ: То је веома интересантно. Па реците мало више о томе. Како су ови приватни извођачи сада снажно уткани у структуру војске? Како то функционише?

БТ: Па, имаш окретна врата. Имате генерале и друге официре који се крећу напред-назад из војске и онда улазе у цивилни живот. Они имају контакте у војсци... дођете све до корпоративног нивоа и ови момци раде једни другима у управном одбору итд. Они су део елитне корпоративне државе, на том високом нивоу. Имају одређени буџет, треба да потроше. Постоје веома блиски односи између званичника на страни владе и унутар одбрамбених извођача.

ДБ: Реците нам мало о томе како је Едвард Сноуден утицао на вас. Шта је са његовим поступцима инспирисало вас да устанете и дате ову изванредну изјаву: „Увек сам веровао да ће се рат завршити ако сваки пешак баци пушку. Овим бацам свој доле.” То су јаки коментари некога ко је управо радио у Генерал Динамицс-у.

БТ: Да, Едвард Сноуден је, по мом мишљењу, изузетно храбар за оно што је урадио. И када слушам тај други видео који је Глен Гринвалд објавио, други део интервјуа из Хонг Конга и чуо сам га како каже те речи о: „Придружио сам се после Ирака, није ми се свидело оно што сам видео“, ја сам Лоше парафразирам, али то је било скоро као да су моје речи излазиле из његових уста. И био сам толико задивљен да је он ризиковао свој живот у суштини... будимо искрени, свакако његову слободу, веома дуго, да нам изнутра каже шта се дешава. Претворио је теорију завере у чињеницу завере, у суштини.

Сви смо имали неку општу идеју да нас стално шпијунирају. Било је то само нешто што, да, да, намигује, намигује, клима главом, клима… они нас посматрају све време. Али мислим да раније нисмо имали ништа овако значајно или детаљно, а такође је и начин на који они то раде, и Глен Гринвалд и Сноуден, веома импресиван. Они воде велику битку. Можда није права реч, али…

ДБ: И, у смислу вашег рада у Генерал Динамицс-у, и вашег разочарања ратним напорима, да ли ово одјекује унутар компаније? Има ли других људи са којима сте радили, а који имају те забринутости који постају све нервознији да се можда не баве демократским напорима, али можда ако мислите на ово у контексту програма дрон-а, да сте заправо ангажовани у снабдевање одреда за вансудске атентате? Можете ли да причате о томе?

БТ: Да, наравно. Знате, ја сам врло мало говорио о томе шта сам мислио другим људима у Генерал Динамицс-у. Било је неколико блиских пријатеља са којима сам разговарао и рекли су ми: „Хеј, јеси ли видео шта се догодило јуче? Да ли сте видели програм за дрон? Да ли сте гледали нови филм Џеремија Скехила? Да ли сте видели експозе „Прљави рат“ на ББЦ арапском, итд., итд.?“ Нисам добио баш много одговора. То је скоро као намерно окретање од стварних догађаја, унутар компаније. Али чуо сам од неколико људи у компанији откако сам отишао да је то било прилично шокантно. У ствари, покушавали су да схвате зашто сам то урадио, шта се десило, а неки људи су рекли да сам их натерао да гледају на ствари на другачији начин, што сам био веома срећан…

ДБ: Ово су људи који још увек раде у Генерал Динамицс-у?

БТ: Тачно.

ДБ: Да ли је изгледало као да су заинтересовани да науче више, или да постану активнији, или забринути до те тачке?

БТ: Звучало је као да су постали свеснији шта се дешава. Нисам стварно улазио превише у дубину са њима о стварима.

ДБ: Кажете да више нисте пешак у рату. Шта за вас значи поднети оставку? Шта мислите да остављате иза себе и шта ћете моћи да понудите свету у смислу свог искуства. Твоје речи су веома моћне. Нешто о вашем искуству што Американци можда не разумеју шта радите и ову везу у којој сте били?

БТ: Да, знаш када сам одлучио да урадим ово, помислио сам у себи „Ох, могу да се завучем у сенку, и нађем други посао, и то ће бити крај.“ Али толико сам се осећао у вези са оним што сам видео, и што сам радио, и у чему сам био део да сам желео да људи чују мој глас, јер заправо верујем у демократију типа Томаса Пејна. Јел тако? Хтео сам да то избацим, ако неко није слушао, у реду је. Али барем сам рекао своје.

ДБ: Некако се питам које врсте увида засноване на вашем искуству иу војсци иу оквиру војног извођача шта мислите да људи можда још не би разумели, и, знате, да сте стајали пред разредом средње школе ђаци грађанске школе, шта бисте желели да они знају што нисте знали када сте на слепо отишли, како кажете, као патриота мислећи да се добро борите?

БТ: Не верујте слепо својој влади. Ствари нису онакве какве изгледају. На веома широком нивоу, то су ствари које радимо и које су једноставно погрешне. Они су против онога што би требало да буде ткиво ове земље, свега чему нас уче у школи, Устава, идеала које треба да заступамо, ствари против којих треба да се боримо. И они ће то прикрити, сакрити те тајне. Овде је на делу виши план, нисам баш сигуран шта је то, али није оно што се продаје.

И врло је лако упасти у тај други наратив, јер гласове који говоре истину, Викиликс, Асанж, Гринвалдови... то су пригушени главни медији. Чини се да је мало боље. Људи слушају мало више, постаје све више, то је мејнстрим. Али дуго времена ако почнете да причате о томе, бићете означени као теоретичар завере. Нарочито када је почео рат у Ираку и када смо управо ушли у овај грозничав терен због 9. септембра, што је сам по себи био ужасан догађај, али смо некако изгубили разум као држава. Изгубили смо се. Прогутали смо много ствари, нисмо морали да гутамо. Нисмо морали да се одрекнемо наших грађанских слобода. Нисмо морали да слепо следимо шта год нам је власт гурнула у грло.

ДБ: Па, и коначно, само у смислу задржавања, ово је прилично брза трансформација. Да ли вас још увијек прогањају неке ствари које сте видјели, доживјели или учествовали у рату? И ако јесте, какве ствари, јер је све ово заиста почело, у смислу ваше трансформације.

БТ: Да, било је неких ствари које су ми се истицале. Мислим да ме највише узнемирава мој став који сам имао током рата. Што сам лично дехуманизовао ирачки народ. Знате, уперити пушке у људе да их натерате да зауставе у саобраћају, и мислећи да је то смешно. То је прилично уобичајено. И лако је пасти у тај ментални склоп када сте тамо. Али ми смо потпуно дехуманизовали ирачки народ. Било је врло мало места која су говорила: „Ово су заправо људи, и они су важни. Било је више као: „Хеј, ово је наше место, ми смо га преузели и радићемо шта желимо. Осећам се лоше због тога. Лоше ми је што учествујем у томе и тако се понашам. И постоје неки конкретни инциденти који су се десили тамо који су ми пали на памет.

ДБ: На пример…?

БТ: Реаговање на бомбашке нападе и навођење људи да скачу горе-доле на запаљене аутомобиле говорећи ствари „Смрт Американцима“. И тада сам помислио: "Зашто то раде?" И сада све има смисла. Али такви догађаји да сте питали шта ме је прогањало. Постоје неки инциденти који су ме прогањали, неке ствари које сам видео, али генерално, то је само обмана целе ствари, непоштење целе ствари која ми је заиста утиснута у главу.

ДБ: И као што сам рекао на почетку, рекли сте у свом писму оставке „Одувек сам веровао да ће се рат завршити ако сваки пешак баци пушку. Овим сада бацим свој доле.” Хвала вам што сте са нама Брандон Тои и хвала што сте донели одлуку да се ова одлука објави.

БТ: Па, ценим то Деннис. Било ми је задовољство разговарати са вама, поставили сте нека добра питања и наставите да радите оно што радите.

Деннис Ј Бернстеин је водитељ емисије "Фласхпоинтс" на радио мрежи Пацифица и аутор Специјални Ед: Гласови из скривене учионице. Аудио архиви можете приступити на ввв.фласхпоинтс.нет.