Бушова осујећена шема НСА уцене

Пре више од једне деценије, председник Џорџ В. Буш је ангажовао Агенцију за националну безбедност у шему уцене да ископа прљавштину како би приморао чланове Савета безбедности УН да одобре његов агресивни рат против Ирака. Али заверу је осујетила храбри британски обавештајац, Катхарине Гун, како извештава Деннис Ј Бернстеин.

Аутор Деннис Ј Бернстеин

Почетком 2003. године, док су америчке и британске владе тражиле међународно пристанак на њихов агресивни рат против Ирака, неочекивано бацање зупчаника у пропагандну машину било је откривање да је Агенција за националну безбедност шпијунирала чланове Савета безбедности УН у потрази за материјалом за уцене.

Откриће је добило мало пажње у мејнстрим америчким медијима, који су били скоро у потпуности укључени у проратну вагону, али је обелодањивање добило широку међународну пажњу и зауставило шему уцене. Амерички председник Џорџ В. Буш и британски премијер Тони Блер били су приморани да напусте резолуцију УН и нападну Ирак са „коалицијом вољних“.

Неколико месеци касније откривен је идентитет особе која је процурила, младе жене по имену Катхарине Гун која је радила као лингвиста у британском колеги НСА, у штабу за комуникације британске владе. Гун је изгубила посао и оптужена је према британским законима о тајности, али је случај одбачен јер би суд тражио од Блерове владе да открије да је такође заврнула руке правним саветницима како би извукла мишљење које подржава инвазију.

Сада, деценију касније, Едвард Сноуден, млади амерички системски аналитичар који ради за НСА, открио је документе који откривају глобалну мрежу надзора и подстакао је још једну међународну дебату о државном шпијунирању наспрам личне приватности. Катхарине Гун придружила се водитељу Пацифица “Фласхпоинтс” Деннису Ј Бернстеину како би разговарала о оба случаја.

ДБ: Какав је тачно био ваш став када сте одлучили да процури одређени документ?

КГ: Моја титула је била лингвиста аналитичар. Говорио сам мандарински кинески. Превели смо пресретнуте поруке и израдили извештаје за различите клијенте ГЦХК, а то су обично Министарство иностраних послова или МИ-5 и МИ-6.

ДБ: Можете ли да објасните документ који сте објавили и значај тог времена?

КГ: Објављена је крајем јануара 2003, непосредно пре инвазије на Ирак. Видео сам е-поруку коју је НСА послала ГЦХК. Био је то захтев да ГЦХК помогне НСА да пресретне комуникације шест нација које су седеле у Савету безбедности у то време. То је било пресретање њихових домаћих и канцеларијских телекома како бисмо добили све информације које смо могли о делегатима, које би САД тада могле да користе за постизање циљева повољних за америчке интересе. Тражили су читав спектар информација, што ме је навело да помислим да би потенцијално користили информације за уцену или подмићивање делегата УН.

ДБ: Ово прислушкивање се догодило у Уједињеним нацијама?

КГ: Вероватно, да. Или би то могло укључивати сједиште Уједињених нација или њихову домаћу резиденцију.

ДБ: Идеја је била да се на овај или онај начин добију потребне информације како би се утицало на кључне чланове да подрже америчку потрагу за ратом у Ираку?

КГ: Да. У то време, да нисте радили за обавештајне службе или иностране канцеларије САД или Велике Британије, вероватно бисте претпоставили да је циљ [председника Џорџа В.] Буша и [премијера Тонија] Блера у то време био да раде дипломатски да дође до решења. Али сада знамо, након неколико цурења информација током година о припремама за рат у Ираку, да је тај рат био на дневном реду све време. Када сам видео мејл, помислио сам: "Ово је доказ да је рат на дневном реду." Зато сам одлучио да јавност треба да зна.

ДБ: ГЦХК је штаб за комуникације британске владе, еквивалент НСА [Агенцији за националну безбедност]. Радили сте тамо уочи рата у Ираку. Можете ли да нас подсетите које су владе прислушкиване?

КГ: Шест нација, малих земаља: Ангола, Камерун и Пакистан, мислим. Помињао се Мексико, а можда и Чиле. То су биле земље које углавном нису познате по својим великим моћним позицијама у УН

ДБ: Шта вам је прошло кроз главу до одлуке да објавите ове информације? Ова велика одлука је мало променила историју. Како сте донели ову храбру одлуку која је променила и ваш живот?

КГ: Био сам веома забринут. Информисао сам се о реалности Ирака и тамошњој ситуацији јер сам одрастао током првог Заливског рата и наредних година санкција. Било ми је у позадини да је Ирак земља која је практично уништена и да људи живе у сиромашним условима. То ме је навело да помислим да још један напад на њих не би био фер и оправдан јер у Ираку није било ничега што би представљало претњу ни САД ни Великој Британији

Дакле, када сам видео мејл и схватио да је оно што се дешава иза затворених врата покушај да се УН одобри оно што би тада постало превентивни удар на земљу, помислио сам да би јавност требало да зна за ово јер ме је то наљутило .

ДБ: Шта се догодило након што сте ове информације учинили доступним? Шта се десило са вашом позицијом? Да ли сте били застрашени, нападнути?

КГ: У почетку сам покушао да останем анониман, али када сам схватио да се информације објављене у новинама у то време могу идентификовати ГЦХК, одлучио сам да не желим да водим двоструки живот у ГЦХК и претварам се да немам ништа с тим . Поверио сам се свом линијском менаџеру и рекао да је то моје цурење. Тада сам ухапшен под сумњом да сам прекршио Закон о службеној тајни, испитан и пуштен уз кауцију на осам месеци.

У новембру 2003., на наше велико изненађење, одлучили су да ми наплате, упркос томе што су толико чекали. Након разговора са мојим правним тимом, који је укључивао Либерти, организацију која је веома слична америчком АЦЛУ-у, одлучили смо да се изјасним невиним, јер сам лично осећао да иако сам учинио дело, нисам осећао кривицу, јер сам не осећам да сам урадио нешто лоше. Наша одбрана би била да успоставимо одбрану од нужде, која још није испитана на суду. Мој правни тим је тада тражио све правне савете који су водили до рата, а тужилаштво је тада одлучило да одустане од свих оптужби против мене.

ДБ: Шта мислите шта их је навело да одлуче да вас гоне, а које информације су их навеле да одустану од оптужби? Да ли су покушавали да одступе? Да ли су покушавали да се постарају да нико други на позицијама као што сте ви то неће поновити?

КГ: То је моја спекулација јер очигледно нису обелоданили. Претпостављам да је један од разлога због којих су ме оптужили био да дам пример својих поступака како бих покушао да одвратим људе од тога. С друге стране, када су одустали од оптужби, претпостављам да је можда било разних разлога. Када смо затражили правни савет од тадашњег државног тужиоца, тада његов правни савет није био у потпуности обелодањен.

Током предратног периода, Блер је, очигледно, тражио правни савет. Први нацрт имао је око 13 страница. Језик је био веома опрезан – није писало да постоји дефинитиван разлог за рат. Било је много правних услова за опрез, али Блеру је у неком тренутку речено да правни савет није довољно добар. Требао му је водонепропусни кофер. Генерални тужилац је затим поново саставио свој савет и сажео га на једну страницу која је потом издата Доњем дому.

То је оно што је убедило све посланике у Доњем дому да гласају за умешаност Британије у рат. На крају су се појавиле информације, не од мене, већ од других средстава и постало је очигледно да правни савет није био нимало водонепропусан за почетак.

ДБ: Данијел Елсберг је рекао да је ваше најважније и најхрабрије саопштење једино које сте направили на време да спречи непосредан могући рат. Да ли је ваша жеља била да спречите рат?

КГ: Да, надао сам се да ће британски министри видети истину и довести у питање Блерове поступке и тајне преговоре које је у то време водио са Бушом. Желео сам више транспарентности по том питању. Желео сам да се људи доводе у питање шта се дешава и да генерално изазову ово коло за превентивни удар на земљу која је већ била веома осиромашена и никоме није претња.

 

ДБ: Да ли сте икада чули од људи који су на основу ваших открића сазнали да су прислушкивани?

КГ: Не.

ДБ: Дакле, из тог дела света није било захвалности?

КГ: Не. У време цурења, моје име није изашло. Осам месеци касније моје име је објављено у јавности.

ДБ: Да ли вам је то променило живот?

КГ: Изгубио сам посао. Сигурно, пуно радно време, дугорочно запослење више није било могуће. То је утицало, пре свега финансијски, на мој живот и живот моје породице.

ДБ: Сада видимо изванредна НСА цурења информација од Едварда Сноудена у британском Гардијану. Шта мислите о овоме?

КГ: Мислим да је Сноуден вероватно много јаснији него ја у то време. Моје цурење је било једно питање. Сноуден је дуго радио у америчким обавештајним службама. Очигледно је веома технички подкован професионалац. Дивим му се што је предузео овај огроман корак, који је веома пажљиво и методично смислио. Направио је неколико веома добрих поена. Оваква питања би требало да буду у домену јавности јер се ради о невиним члановима јавности. Ми, јавност, треба да будемо у могућности да се изјаснимо о овим стварима.

ДБ: Чујемо да људи попут вас, који су цурили пре рата, и Сноудена сада, доводе животе људи у опасност, угрожавају људе. Чујемо да је тајност неопходна да би се спречили терористички напади и да су многи спријечени оваквом врстом тајности, истраге, прислушкивања и прислушкивања која се сада дешавају.

КГ: Нема апсолутно никаквих доказа да су моја цурења на било који начин угрозила било кога другог.

ДБ: Али ви сте за то оптужени.

КГ: Да, воле да бацају оптужбе, у то нема сумње. Али у мом случају већина ставова је подржала моје поступке. У Сноуденовом случају, људи који имају поштено и праведно разумевање питања у целини подржавају његове поступке, као што би били и редова Менинга, коме се тренутно суди.

ДБ: Да ли сте због овога изгубили неког пријатеља или сарадника?

КГ: Иронично, не баш. Многи моји пријатељи и колеге из ГЦХК-а су такође напустили ГЦХК, делимично да би напредовали у својим професијама. Нису видели много шансе да њихове лингвистичке вештине напредују много даље у оквиру ГЦХК и ја сам и даље у контакту са њима.

ДБ: Да морате све да урадите поново, да ли бисте?

КГ: То је тешко питање. Сада сам ожењен и имам дете. Надао бих се да ћу то ипак учинити, али можда бих био паметнији у томе како сам то урадио. Сноуден је био веома проницљив и изгледа да тачно зна шта треба да ради – како да остане безбедан и да се избегне неправедно хапшење и суђење без одговарајућег правног поступка.

ДБ: Ваше језичке вештине. Да ли их сада користите?

КГ: Не сада. Течно говорим само мандарински кинески. Говорим нешто јапански и сада покушавам да научим турски.

ДБ: То би могло бити од користи у следећој деценији. Хвала вам што сте разговарали са нама.

Деннис Ј Бернстеин је домаћин „Фласхпоинтс“ на Пацифица радио мреже и аутор Специјални Ед: Гласови из скривене учионице. Аудио архиви можете приступити на ввв.фласхпоинтс.нет.