Ове недеље биће много ретроспектива о нападу америчких специјалних снага на Пакистан пре годину дана да убију вођу Ал Каиде Осаму бин Ладена. Али фокус на тај један напад и једног човека може да прикрије већу претњу од бренда тероризма који је Бин Ладен представљао, каже бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Годишњице се обично користе за продају ствари, а не само честитке. Многи аутори књига или будућих књига, на пример, очигледно су довољно пажљиво разматрали календаре да би њихова дела објавила близу десете, стоте или десете годишњице догађаја релевантног за њихову тему.
Сада нам предстоји обележавање прве годишњице рације у којој је убијен Осама бин Ладен, што ће бити повод за продају и коментарских и политичких поена. Демократе ће више пута примећивати да је Бин Ладен елиминисан под надзором председника Обаме, а републиканци ће у више наврата тврдити да председник покушава да искористи тај догађај како би скренуо пажњу са онога што они сматрају слабостима на другим местима у његовој евиденцији.
Председник Барак Обама у просторији за ситуације 1. маја 2011. године, надгледајући рацију у којој је убијен Осама бин Ладен. (Са фотографије Беле куће)
Обично се сматра да годишњице везане за тероризам имају већи значај од ове, у смислу да су то прилике које терористи могу покушати да обележе са више тероризма. Тако чујемо да у ишчекивању годишњице следећег месеца, америчка влада се спрема за могуће нападе осветити бин Ладенову смрт.
Такви напади се не могу искључити, а нема сумње да постоје групе које би желеле да добију додатну пажњу и можда задовољство њиховим инсценирањем. Али годишњице обично имају много мањи утицај на планирање терориста него оперативне могућности, а додатна свест владе и јавности о годишњицама може их заправо учинити међу мање погодним временима за покушај напада.
Претерана усредсређеност јавности на годишњице тероризма је још једна манифестација опште тенденције да се претерано тумаче мете и тактике терориста, као и њихов тајминг, а све су то више производ тактичких прилика него стратешких великих планова.
Становање, чак иу смрти, о овом једном човеку, бин Ладену, одражава још једну дисторзију у општем схватању савременог тероризма. Ми Американци волимо да своје непријатеље доживљавамо као именоване, дискретне појединце или ентитете, а не као дифузне феномене, иако је дифузни феномен облик који попримају тренутне терористичке претње, па чак и само радикалне сунитске терористичке претње.
Уобичајено лабава и широка употреба назива „ал-Каида“ тежи да реификује нешто што не постоји: виз., јединствена радикална сунитска терористичка организација са глобалним распоном операција.
Већ касних 1990-их, много пре 9. септембра, противтерористички фокус на бин Ладена лично постао је јак и оштар. Такође, тако рано, неки амерички званичници су схватили да је велика пажња према овом човеку имала тенденцију да служи неким од његових сопствених циљева подизањем његовог стаса. Али никада нисмо успели да побегнемо од те врсте пажње, и још увек служимо неким од Бин Ладенових циљева настављајући да се задржавамо на њему.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Сада је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун за студије безбедности. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
ХД Тхореау, Грађанска непослушност, 1849, додане заграде.
„Како постаје човек да се понаша према овој америчкој влади данас? Одговарам, да он не може без срамоте бити повезан са тим. Не могу за тренутак да признам ту политичку организацију као своју владу која је такође влада робова [или убице.
Толико лажи, толико лицемерја.
Да цитирам још један чланак овде данас, "да, али ЗАШТО нас мрзе?"...
Да ли је Бин Ладен погинуо у тој рацији? Да ли је то тело било Бин Ладеново?
Ево једног у који бих могао да верујем:
„Бин Ладен је рекао да ће Ал Каида нападати Американце само на арапском тлу, а не на америчком копну“… на крају крајева, мора се истаћи – од 9. септембра није било НУЛА напада на америчко тлу [ако тада]. ЗАШТО? Неки радикални исламски Арапи који живе у Америци могли су се лако разнети у тржном центру. Или један од оних неконтролисаних теретних контејнера које је АБЦ рекламирао као лаку мету.
То се није догодило јер прича није истинита. „Исламски арапски терористи“ је једноставно „проблем“ у „Створите проблем, понудите решење“.
Дођавола, немамо више ни Дика Никсона да се зезамо.
Страшно, ФГ Санфорд! Страшно (то су Французи, наравно).
Бин Ладен и АлКаида су постали више дечак за бичевање него међународни комунизам!
Проширивање њихове важности да униште животе милиона у Ираку/Аф/Пак ратом и беспилотним летелицама, већ иу самим САД је опасан корак. Амерички муслимански грађани који подржавају људске потребе у Палестини или муслиманским земљама су затворени, док милијарде долара помажу израелским илегалним активностима и претњама. Узбуњивачи се третирају као опасни шпијуни, док се за признате ратне злочине чак не оптужују. Медији нечувено лажу и дозвољавају рекламе пуне отрова, као у примеру Давида Хоровитз-а НИТ.
Што се тиче „гледајте напред, а не назад“, Обама нам не оставља много обећања чему бисмо се радовали.
„… служећи неком Бин Ладеновој сврси…“
Позната и историјска фраза која одбија да се унесе у евиденцију јавности/грађана!
Немојте престати да пишете; Хвала вам што нас увек упозоравате.
Нешто није у реду када се једна велика суперсила са свим најсавременијим оружјем за уништавање света више од десет пута толико „плашила“ једног човека по имену Бин Ладен. Или је то била обична пропаганда да би се уплашила дневна светлост америчког народа. Влада САД увек мора да има бахаће да држи амерички народ на ивици и тако оправда своју ратнохушкачку тактику која је велики посао за одбрамбене уговараче. У 19. веку баук је био анархизам. Сетите се „бацача бомбе“ који је довео до толико слављеног 1. маја када је 1884. чикашка полиција саботирала састанак на тргу Хаи Маркет бацивши бомбу међу масу убивши неколико људи, а затим окривљујући вође протеста и оптужујући их за убиство које је резултирало у извршењу неколико њих. У 20. веку боогеиман је био комуниста, тај „обожавалац ђавола“ како су људима говорили америчка влада и други. Сада, у 21. веку, баук је терориста којег је америчка влада помогла да доведе 1980-их када их је председник Реган назвао „борцима за слободу“ и еквивалентним „очевима оснивачима“ или је амерички народ заборавио. Роналд Реган је тим „борцима за слободу“ дао милионе долара и много оружја да се међусобно убијају. Реакционарна уверења председника Регана могла су да виде само црвену боју (комуниста из старе МцЦатхиите школе) и подржала би ђавола ако би се овај показао антикомунистички.
Сада са тим истим оружјем које је америчка влада испоручила исламским радикалима 1980-их, они убијају америчке војнике. Бин Ладен је претворен у чудовиште за оправдање рата који је корпорације попут Хлибуртона учинио прљавим богатима. Како може један човек већи од империје, супер империје? Нема смисла или има? Има смисла када империја жели да контролише и доминира регионом као што су Блиски исток и долина Каспаин/Баку за коју се процењује да има резерве нафте у поређењу са Саудијском Арабијом и потребан му је баук да оствари тај подвиг. Сада када тај баук више није онај који је следећи баук. Лидери у Вашингтону сада на послу смишљају некога за следећу епизоду војне авантуристичке инвазије како би доказали да се нико не петља са ујка Семом или иначе.
хвала