Главне америчке новинске куће на најнегативнији начин врте било који догађај у вези са иранским нуклеарним програмом, а сада навијају на спор око услова за посету војном месту као наводни доказ да Иран има шта да крије. Али Герет Портер истиче да медијима недостају кључне нијансе.
Гаретх Портер
Новински медији објавили су прошле недеље да је Иран глатко одбио Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА) приступ свом војном постројењу за тестирање у Парчину, на основу изјаве заменика генералног директора ИАЕА, Хермана Накертса, коју је дао новинарима, да „Нисмо могли да добијемо приступ.
Сада, међутим, експлицитне изјаве иранског амбасадора при ИАЕА о том питању и језик новог извештаја ИАЕА указују на то да Иран није одбио посету ИАЕА бази пер се, већ је само одбијао приступ све док није постигнут договор постигнута са ИАЕА која регулише модалитете сарадње.
Ирански представник у Међународној агенцији за атомску енергију, Али Асгхар Солтаниех (Кредит: Пресс ТВ)
Та нова и разјашњавајућа информација потврђује оно што сам пријавио 23. фебруар. На основу историје иранских преговора са ИАЕА и њеног договора да дозволи две одвојене посете ИАЕА Парчину 2005. године, питање приступа Парчину је монета коју Иран користи да натера ИАЕА да ублажи своје захтеве према Ирану у склапању споразума о томе како да се реши вишегодишња истрага ИАЕА о „могућим војним димензијама“ иранског нуклеарног програма.
У мејлу упућеном мени иу интервјуима за Руссиа Тодаи, Реутерс и новинску агенцију Фарс, ирански стални представник при ИАЕА Али Асгхар Солтаниех рекао је да је Иран рекао мисији ИАЕА на високом нивоу да ће дозволити приступ Парчину након модалитета договорена сарадња Иран-ИАЕА.
„Изјавили смо да ћемо, након финализације модалитета, дати приступ [Парцхину]“, написао ми је Солтаниех у е-поруци.
У интервјуу за Руссиа Тодаи од 27. фебруара, пренео је Израел Хааретз Хинду у Индији, али не и од стране западних медија, Солтаниех се осврнуо на две инспекцијске посете ИАЕА Парчину у јануару и новембру 2005. и рекао да Иран треба да има „уверавања“ да неће „поновити исто горко искуство, када само дођу и затраже приступ.”
Требало би да постоји „модалитет“ и „референтни оквир, шта тачно траже, морају да доставе документе и тачно где желе [да иду]“, рекао је он.
Али Солтаниех је такође указао да је таква инспекцијска посета условљена договором о ширем оквиру за сарадњу на расветљавању сумњи о прошлом програму нуклеарног оружја. „У принципу смо већ прихватили да ћемо, када се овај текст заврши, предузети ове кораке“, рекао је Солтаније.
стварни текст извештаја ИАЕА, од 24. фебруара, пружа кључне информације о иранској позицији у преговорима које су у складу са оним што Солтаније каже. У свом извештају о првој рунди разговора крајем јануара о ономе што ИАЕА назива „структурираним приступом разјашњењу свих отворених питања“, извештај наводи:
„Агенција је затражила приступ сајту Парчин, али Иран није одобрио приступ сајту у то време [нагласак додат]". Та формулација очигледно имплицира да је Иран био спреман да одобри приступ Парчину ако се испуне одређени услови.
На састанцима од 20. до 21. фебруара, агенција је рекла да је Иран „изјавио да још увек није у могућности да одобри приступ тој локацији“. Вероватно је иза непостојања договора о посети Парчину стајала сложенија преговарачка ситуација него што је Накертс сугерисао и извештавали западни медији.
Али ни један велики медијски извештај није известио о значајној разлици између првобитног медијског извештавања о питању приступа Парчину и информација које су сада доступне из првобитног извештаја ИАЕА и Солтаније. Нико није пријавио језик извештаја који указује да је иранско одбијање да одобри посету Парчину у јануару оквалификовано са „у то време“.
Само АФП Ројтерс уопште цитирао Солтаније. Ројтерс, који је заправо интервјуисао Солтанијеха, цитирао га је рекавши: „Претпостављало се да ће, након што се договоримо о модалитету, приступ бити дат. Али тај цитат се појављује само у последњој реченици чланка, неколико пасуса након понављања оптужбе да је Иран „одбио да [ИАЕА] одобри приступ“ Парчину.
Дан након што је та прича објављена, огласио се Ројтерс друга прича фокусирајући се на извештај ИАЕА не позивајући се ни на њен језик о Парчину ни на Солтанијево појашњење.
Лос Анђелес тајмс игнорисао нове информације и једноставно поновио оптужбу да је Иран „одбио да дозволи инспекторима ИАЕА да посете војну базу Парчин“. Затим је додао своје широко тумачење да је Иран „одбио да одговори на кључна питања о свом програму нуклеарног развоја“. Поновљене тврдње Ирана да су документи коришћени за постављање питања измишљени су стога одбачени као неквалификовани одговори.
Прича о приступу Парцхину данас је ушла у нову фазу са причом Ројтерса цитирајући заменика генералног директора Нацкаертса на брифингу за дипломате да „можда постоје неке активности у Парчину које додају хитност зашто желимо да идемо“. Нацкаертс је ту идеју приписао неименованој „држави чланици“, што очигледно сугерише да се дотични сајт „чисти“.
Идентитет те „државе чланице“, коју ИАЕА наставља да крије, је важан, јер ако је то Израел, он одражава очигледан интерес да се свет убеди да Иран ради на нуклеарном оружју.
Како бивши генерални директор ИАЕА Мохамед Ел Барадеј препричава на стр. 291 његових мемоари, „Касног лета 2009. Израелци су доставили ИАЕА сопствене документе, који наводно показују да је Иран наставио са проучавањем нуклеарног оружја најмање до 2007.
Медији би требало да укључе израз упозорења сваки пут када се информација из неименоване „државе чланице“ наводи као извор за наводе о тајном раду иранског нуклеарног оружја. То би врло вероватно могло доћи из државе са политичким планом. Али неписане смернице за извештавање медија о ИАЕА и Ирану, као што смо видели последњих дана, очигледно су веома различите.
Герет Портер је истраживачки историчар и новинар специјализован за политику националне безбедности САД. Броширано издање његове најновије књиге, Опасности доминације: неравнотежа моћи и пут ка рату у Вијетнаму, објављен у КСНУМКС-у.
Јасно се сећам претходног извештавања о недавном путу ИАЕА у Иран који описује ту посету као посету у којој ће се водити разговори или преговори за решавање питања на начин који би померио ствари напред. Јасно је да је то био разлог зашто је позив упућен ИАЕА из Ирана.
Али када је делегација ИАЕА стигла у Иран, одмах је затражила приступ иранском војном објекту ради ненајављене инспекције. Није изненађујуће што су иранске власти одбиле да дозволе такву инспекцију под тим околностима.
Све је то изгледало као намештаљка — заседа — коју је испланирала и спровела ИАЕА да би дискредитовала Иран. Али уместо да доводе у питање чудне околности око недавне посете или мотиве ИАЕА, амерички медији су послушно поновили званичну америчку линију да су Иранци одбили инспекцију ИАЕА.
Чини се да под вођством генералног директора Јукије Амана, ИАЕА можда дозвољава много већи утицај САД и Израела него под вођством бившег шефа Мохамеда Ел Барадеија који се често опирао покушајима САД и других „западних нација“ да политизују раду и извештајима агенције. Врло је могуће да је то разлог зашто је америчка влада енергично погурала Аманову кандидатуру да замени господина Ел Барадеја.
Хвала на доброј анализи.