Последња два америчка председника који су вршили притисак на Израел (Џими Картер и Џорџ ХВ Буш) изгубили су реизбор. Иако су разлози за њихове поразе били различити, њихови затегнути односи са Израелом сигурно нису помогли, дилема са којом се сада суочава Барак Обама док Израел захтева подршку САД против Ирана, како описује Марџори Кон.
Аутор: Марјорие Цохн
Неоконзервативци у Израелу и Сједињеним Државама ескалирају своју реторику да нас припреме за рат са Ираном. Чак и злогласни Џон Ју, архитекта илегалних програма мучења и шпијунирања председника Џорџа В. Буша, позива републиканске председничке кандидате да „почну да припремају случај за војни удар који би уништио ирански нуклеарни програм“.
Према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) из 1968. године, Иран има законско право да производи нуклеарну енергију у мирољубиве сврхе. Међународна агенција Уједињених нација за атомску енергију (ИАЕА) није пронашла доказе да Иран развија програм нуклеарног оружја. Секретар одбране Леон Панета недавно је за ЦБС рекао да Иран тренутно не покушава да направи нуклеарно оружје.
Ипак, Сједињене Државе и Израел подижу кампању агресије против Ирана. Сједињене Државе су увеле казнене санкције Ирану које осакаћују иранску економију и врше притисак на друге земље и снажно наоружане финансијске институције да престану да купују нафту од Ирана, трећег по величини светског извозника.
Обамина администрација такође припрема нове казнене мере које циљају на Централну банку Ирана. Представнички дом је великом већином гласао за усвајање Закона о смањењу иранске претње из 2011. који би забранио сваки контакт између запослених у влади САД и неких иранских званичника.
Постоје и докази да је Израел, уз могућу помоћ Сједињених Држава, организовао убиства најмање пет иранских нуклеарних научника или инжењера од 2007. године. Њујорк тајмс известио: „Кампања, за коју стручњаци верују да углавном спроводи Израел, очигледно је преузела своју последњу жртву [јануара. 11] када је бомба убила 32-годишњег нуклеарног научника у Техеранској јутарњој шпици.
Ова убиства представљају терористичке акте. Такође је било сајбер напада на иранске центрифуге и експлозије на ракетном постројењу прошле године у којој су погинули високи генерал и 16 других људи.
Ови акти агресије су осмишљени да испровоцирају Иран да узврати, укључујући могуће затварање Ормушког мореуза, што ће изазвати рат који би се могао проширити на цео Блиски исток.
Поред тога, Сједињене Државе су пребациле борбене трупе и ратне бродове на Блиски исток и снабдевале Израел бомбама за разбијање бункера.
Штавише, председник Барак Обама је планирао да распореди 9,000 америчких војника у Израел како би касније ове године учествовали са хиљадама израелских војника у „ратним играма“ како би тестирали амерички/израелски систем противваздушне одбране (иако вежба је наводно одложена као знак Обаминог незадовољства са израелским премијером Бењамином Нетањахуом.) Вежба је требало да буде највећа икада заједничка вежба између две земље. Панета је рекао да је вежба осмишљена да „подржи нашу непоколебљиву посвећеност безбедности Израела“.
Иран није претња безбедности Израела. Иран није напао ниједну земљу у неких 200 година. 1953. ЦИА је спровела државни удар којим је демократска влада у Ирану замењена опаким шахом. Владао је Ираном гвозденом руком 25 година, сејући тортуру и терор над Иранцима, док је Иран држао отворен за западне инвестиције.
Када сам посетио Иран 1978. као посматрач људских права, у центру Техерана било је на десетине америчких корпорација. Годину дана касније, пилићи су се вратили кући да се пењу. Иранска револуција је збацила шаха, заменивши га тиранском теократијом која наставља да крши права иранског народа.
Али то не значи да ће Иран, ако добије нуклеарно оружје, напасти Израел. Иранска влада зна да би Израел и Сједињене Државе узвратиле незамисливом војном силом која би опустошила Иран и већи део Блиског истока.
Члан 2 Повеље Уједињених нација захтева мирно решавање међународних спорова између Ирана и Сједињених Држава. И САД и Иран су потписници мировног пакта Келог-Брианд из 1928. године, у којем се каже: „Високе стране уговорнице су сагласне да решавање или решење свих спорова или сукоба било које природе или било ког порекла, који могу да настану међу њима, никада неће бити тражена осим мирним путем.”
Ипак, Сједињене Државе незаконито прете ратом против Ирана, још од администрације председника Џорџа В. Буша.
Резолуција 687 Савета безбедности, којом је окончан први Заливски рат, захтева зону слободну од оружја за масовно уништење на Блиском истоку. Израел, који наводно има арсенал од 200-300 комада нуклеарног оружја, крши ту резолуцију. Израел одбија да потпише Споразум о неширењу нуклеарног оружја, избегавајући на тај начин инспекције ИАЕА.
Као што Схиблеи Телхами и Стевен Кулл заступају у недавном тексту у Пута, требало би да радимо ка зони без нуклеарног оружја на Блиском истоку, а то укључује и Израел. Они се позивају на анкету у којој 65 одсто израелских Јевреја сматра да би било најбоље да ни Израел ни Иран немају бомбу, чак и ако то значи да Израел одустаје од нуклеарног оружја.
АИПАЦ (Америцан Исраел Публиц Аффаирс Цоммиттее), израелски лоби у Сједињеним Државама, има огромну подршку у америчком Конгресу. Чак је и циониста Томас Фридман писао у Пута прошлог месеца да је овације израелског премијера Бењамина Нетањахуа у Конгресу „купио и платио израелски лоби“.
АИПАЦ такође врши значајан притисак на Обаму да буде строг према Ирану. Када су нови председник Заједничког генералштаба и нови шеф ЦЕНТЦОМ-а рекли Обами крајем прошле године да су разочарани што се он чврсто не противи израелском удару на Иран, Обама је одговорио да „нема реч о Израелу“ јер „то је суверена држава.”
Обама заиста има јаку реч о Израелу. Сједињене Државе су обећале 30 милијарди долара Израелу у наредних 10 година. Обама би требало да обавести своје колеге у Израелу да ће, ако покрене војни напад на Иран, САД ускратити страну помоћ Израелу.
Иако ће притисак неокона да подрже израелски напад на Иран бити све већи како се председнички избори приближавају, Обама има законску обавезу да се уздржи од акција које ће довести до рата са Ираном.
Поред тога, Савет безбедности УН, који има дужност да спречи претње међународном миру и безбедности, требало би да нареди Израелу и Сједињеним Државама да прекину своје агресивне провокације против Ирана.
Исти гласови који су нам донели илегални, трагични и непромишљени рат са Ираком наставиће да покушавају да доминирају националним разговором уз борбене покличе против Ирана. На нама је да победимо наше изабране званичнике да избегнемо трагични пожар у Ирану притиском на Израел да престане и одустане.
Марјорие Цохн је професор на Правном факултету Томаса Џеферсона, бивша председница Националног савеза правника и заменица генералног секретара Међународног удружења демократских правника. Њена најновија књига је Сједињене Државе и мучење: испитивање, затварање и злостављање. Посетите њен блог на ввв.марјориецохн.цом.
сада се рат може добити од корумпираног злочиначког олигархијског друштва лудог од лицемерја и неугледности
Џон- Шта је било наше суштинско интересовање на Блиском истоку? Можда потреба да се обезбеди стабилност наших енергената? Можда да заштити савезника од уништења? У реду. Али откуд интерес да уништимо цивилизацију друге земље под лажним изговором да се земља спрема да нас нападне када није, или да стоји по страни док савезник може да ради исто, или да опљачка друге земље њене ресурсе, или да убија своје грађане вансудским убиствима када је то у супротности са владавином права и људским правима за која желимо да верујемо да се залаже наша велика нација. А када је савезник урадио ове ствари другом народу, не треба да поричемо ту историју или истину о развлаштењу, већ треба да ставимо тачку на сукоб и подстакнемо и охрабримо стране да постигну праведно и мирно решење. Морамо да будемо искрени, уместо да се заваравамо о свему овоме.
Имамо не само војну моћ, већ и полуге меке моћи и дипломатије ако желимо да је искористимо. Блиски исток је невероватно богат ресурсима и људским талентима. Има довољно за све у региону који би могао да постане драгуљ и модел за остатак света. Опстанак, просперитет, трговина, мир и правда су оно што је у нашем интересу, иу интересу света, краткорочно и дугорочно.
Са експоненцијалним растом војске и обавештајних институција овде, и огромним богатством и моћи које их финансирају и омогућавају, упитно је да ли ћемо икада моћи да постигнемо те циљеве. Али откривање чињеница и искреност према њима је први корак.
Чланак је написан на основу светске реалности, иако неки делови не следе овај приступ, као што је то да ће САД у случају напада на Израел од стране Ирана опустошити Иран и цео Блиски исток. Зато што је то у сукобу са интересима САД у региону. ако ће се то предузети, САД би требало да бирају између интегритета Израела и својих интереса на Блиском истоку који је богат нафтом.
Овај чланак сигурно има ЦЕЛУ много више истине у себи него било шта што чујем (иако невољно) од МСМ-а – – и наравно Фок Ноисе не долази у обзир…. они се залажу за практично свако оружано 'решење', чак до те мере да подржавају (веома тихо и невољко) свог антихриста Обаму све док он негде убија неке тамнопуте странце.
Запањујуће је да је Џон Ју икада био ангажован на Берклију и да и даље има платформу за заговарање радњи које представљају ратне злочине и које би требало да буду осуђене. И трагично је што наша власт толико дуго води такву политику. Чинило се да смо се вратили у још један период макартизма, али без иједног службеника у администрацији са интегритетом, искуством и проницљивошћу Џорџа Маршала.
Мировне групе у Израелу су рано идентификовале проблем администрације као последица блокаде коју је влада Ликуда имала у вези са Конгресом – Конгрес је био толико заплашен и купљен да није могао да доноси независну пресуду. (Било би корисно објавити члана по списку чланова који извештава о евиденцији гласања и сарадницима кампање.)
Проблем је и сам председник, а почео је скоро одмах у самом срцу администрације и партије, пошто је Обамин шеф кабинета био Рахм Емануел, а један од његових најранијих и најважнијих финансијских присталица био је Лестер Краун из Породица Цровн из Чикага, која контролише Генерал Динамицс, једног од главних војних извођача који испоручује напредно оружје које се користи на Блиском истоку. (Овај проблем је осим Обамине одлуке да задржи толико Бушових неоконзервативаца.)
Чини се да тренутно администрација покушава да на прстима прође кроз многа политичка минска поља са иранским минским пољима која укључују поновљене покушаје Нетањахуа, путем циљаних атентата и других тактика, да изазове насилан одговор Ирана и изговор за почетак рата. Иако се чини да администрација жели да избегне катастрофу коју би највероватније донео врући рат са Ираном, чини све да дестабилизује владу акцијама које у неким случајевима јасно крше међународно право. Толико о Нобеловој награди за мир. Можда би следећу требало доделити Нетањахуу са дрском надом да неће започети нуклеарни рат или починити геноцид.
Стога је утолико важније наставити са објављивањем оваквих текстова и едуковати јавност о чињеницама и питањима, у нади да ће се нешто регистровати.
Охрабри се, уморни песимиста; потпуно си у праву у свом посту. Ниси једини који зна и осећа се тако. Молим те, не одустај; потребна је будност како би се спречило да цела земља добије „Жир“.
Одличан чланак, пуно хвала, и надам се да ће ваше писање помоћи да направите разлику. Међутим, Обама је такође имао законску обавезу да не потпише закон НДАА, што је било добро. У праву сте када кажете да је на људима да зауставе ову следећу измишљену мочвару Вијетнам-Ирак-Авганистан и много горе. О, чекајте, иако је 100,000 марширало против рата у Ираку (ја јесам) и о томе се једва писало у медијима. Бојим се да су пред нама мрачна времена.