Верски тестови кампање 2012

Иако Сједињене Државе имају традицију раздвајања цркве и државе, председничка кампања 2012. може тестирати границе те толеранције. Не само да неки републиканци настављају да доводе у питање хришћанство Барака Обаме, већ је и први кандидат ГОП-а Мит Ромни мормон, а други кандидати, као што је Сара Пејлин, су хришћански фундаменталисти, како објашњава велечасни Хауард Бес.

Од пречасног Ховарда Беса

Јула КСНУМКС, КСНУМКС

Многи религиозни Американци имају амбивалентан поглед на одвајање цркве од државе, желећи да политичке личности буду религиозне, али да своју религију изоставе ван политичких сусрета. 

Реалност је била да је већи део историје САД америчком политиком на највишим нивоима доминирао масонски знак протестантизма. Међутим, 1960. године, када су се Џон Ф. Кенеди и Ричард Никсон такмичили за председника, постојала је значајна мањина Американаца који су чврсто веровали да ће римокатолички председник учинити Америку потчињеном Риму и католичком папи. 

На пример, кружила је једна лажна прича у којој се тврдило да је Кенеди планирао да промени име Кипа слободе у Госпа од луке. 

Кенедијев католицизам је био толико велики проблем да је отпутовао у непријатељско окружење Тексаса како би јасно изјавио да је бољи Американац него римокатолик. Освојио је председничку позицију са најужем разликом.

Од тада, религија је постала стална и отворена тема у америчкој политици вођена појавом јединственог америчког евангелизма.

Цео амерички евангелизам, какав данас познајемо, има своје корене у баптистичким и методистичким традицијама. Обе религије су биле познате као агресивне, прозелитистичке деноминације, иако су се те тенденције смањиле у последњој половини 20.^th века, осим на југу.

Међутим, баптистичке и методистичке религије изнедриле су евангелистичке покрете, како независне тако и пентекостне, који генерално сматрају да је Библија божански надахнута и да је непогрешива.  

У почетку су амерички евангелисти били политички тихи. Међутим, Џери Фалвел и други хришћански фундаменталистички проповедници схватили су потенцијалну политичку моћ нарастајућег евангелистичког покрета и кренули у акцију. 

Године 1979, Фалвелл и друге десничарске религиозне личности покренуле су оно што су назвали Морална већина, што је политичком животу америчких евангелиста дало огроман помак. Од тада, евангелисти су доминантна политичка снага. Сваки амерички председник од Џимија Картера сматрао је потребним да обзнани своје „поново рођено“ искуство са Исусом.

Председничка кампања 2008. постала је још сложенија мрежа религије и политике. Сенатор Џон Мекејн, иако је одрастао као епископ, тихо је постао евангелиста. Бивши гувернер Масачусетса Мит Ромни, мормон, одржао је говор који је многе људе подсетио на тексашку декларацију Џона Кенедија. Ромни је обећао да ће бити више Американац од Мормона.

Барак Обама је морао да разјасни свој однос са својим контроверзним пастором Џеремајом Рајтом и Рајтовом хришћанском црквом у Чикагу где је Обама „поново рођен“. Неки противници и даље доводе у питање Обамин порицање да је муслиман. 

Након што је обезбедио републиканску номинацију, Мекејн је изненадио нацију тако што је изабрао гувернера Аљаске Сару Пејлин за своју потпредседничку кандидаткињу. Она није била обичан отворени евангелиста. Била је пентекостна евангелистичка, део нерационалног хришћанства у коме лично искуство са Богом надмашује све друге обзире. 

Пентекостализам је најбрже растући сегмент америчког хришћанства, а успон Саре Пејлин је заиста историјски. Њена издржљивост може неке изненадити, али не изненађује оне који схватају снагу америчког пентекостализма.

Данас се Мит Ромни сматра фаворитом за републиканску председничку номинацију 2012, а у кампањи у којој доминирају послови, здравствена заштита, финансије и непопуларни ратови, до сада се ништа много није говорило о Ромнијевој религији.

Међутим, у књизи Роберта Путнама и Давида Цампбела о америчкој религији, под насловом Америцан Граце, аутори примећују политичке потешкоће са којима се Ромни може суочити као Мормон. Иако мормони, евангелисти и пентекосталци имају много тога заједничког, они су за живот (против абортуса), противе се геј браковима, снажно говоре о породичним вредностима и сви су агресивно прозелитистичке вере, они имају важне разлике.

Многи хришћани, а посебно евангелисти и пентекостници, сматрају мормоне не само јеретицима, већ култом. Може се прихватити гласање за хришћанина са другачијим мишљењем, али гласање за кандидата који је припадник култа је сасвим друга ствар. 

Већина политичких лидера ће говорити о толеранцији и прихватању верске различитости; међутим, анкете показују другачију причу. У анкети Хариса из 2008. године, 58 одсто евангелиста је навело да би им сметао председник мормона. 

Колумнисти и телевизијски говорници често потцењују тензије које производи укрштање религије и политике. У том процесу, можда им недостаје велики део приче о председничким изборима 2012. године. 

Пречасни Хауард Бес је пензионисани амерички баптистички свештеник, који живи у Палмеру, на Аљасци. Његова имејл адреса је hdbss@mtaonline.net.