Званични Вашингтон воли одлазећег министра одбране Роберта Гејтса; политичари и стручњаци подједнако држе сваку његову реч, аплаудирајући његовој „искрености“ и хвалећи његово „храбро“ смањење потрошње. Али стручњак за војни буџет Винслоу Т. Вилер каже да Гејтсов рекорд не одговара његовим исечцима из штампе.
Аутор Винслов Т. Вхеелер
Јун 16, 2011
Роберт Гејтс је проглашен за најбољег министра одбране у последње време. С друге стране, код неких има репутацију углађеног бирократе у каријери са вештином да избегава кривицу, али држи кредите у џепу. И једно и друго је истина.
“Најбољи у недавном сећању?” За Гејтса би било тешко да је био већи торањ ега, халаша и неспособности од Доналда Рамсфелда, више не-ентитет од Вилијама Коена, или ватренији трговац технологијама од Вилијама Перија.
Без обзира на то, са веома малим бројем вредних одлука које је имао памети да се држи, Гејтс је себи прибавио запањујуће похвале велике већине медија, већине (али не свих) истраживачких центара Пух-Бах са леве, десне стране и центар, и баш сваки политичар у земљи.
Зашто бих био негативан према уваженој личности која је, заиста, упражњавала неку одавно закаснелу дисциплину у непослушним војним службама?
Они су се, на пример, бавили трчањем око Доналда Рамсфелда и његових претходника како би одржали у животу свете – али нечувено скупе и неефикасне – хардверске програме попут Ф-22 (која је у последње време коштала преко 400 милиона долара по копији).
Такође су покушали да учврсте преко потребне реформе како би побољшали збрињавање рањених ветерана у нефункционалним објектима попут војног медицинског центра Валтер Реед. Гејтс је отпустио злонамернике и нагурао свињетине у Конгресу када су покушали да реанимирају Ф-22. Саме те радње доносе му признање „најбоље у недавном сећању“.
Негативност долази – барем мени – када схватим ауторитет који је Гејтс себи постигао тим поступцима и неколико добро срочених чланака и говора у политичким часописима. Затим упоређујем ту моћ са оним што је постигао, или само покушао да постигне.
Пошто је за себе недавно освојио невиђену моћ као секретар одбране, за шта је користио своју моћ?
Ево моје листе важних ствари које Роберт Гејтс није поправио, а није ни покушао да поправи.
Проблем ревизије: Министарство одбране не зна како троши свој новац.
На пример, како је Гејтс признао, он не зна колико извођача ради за ДОД, шта раде и колико су плаћени. Али то је само врх леденог брега.
Јавне процене величине режијских трошкова у ДОД-у варирају од 40 до 50 процената, ако не и више. Нико не зна, а нико није ни подигао обрву када је извршни директор компаније Локид недавно рекао да су режијски трошкови за програм борбених авиона-бомбардера Ф-35 85 одсто.
Гејтс води Пентагон који нити зна нити га је очигледно брига. Гејтсово решење је да се претвара да је спреман за ревизију на површном нивоу 2017. То би било 27 година након што је рок за то и више наметнут Законом о главним финансијским службеницима из 1990. године.
Сва прича која се сада води о томе да се цена оружја стави под контролу је потпуна бесмислица, осим ако Пентагон не реши овај проблем. Не можете контролисати трошкове ако их не можете прецизно и потпуно измерити.
Наше пропадајуће силе: Поред 1.2 билиона долара потрошених на ратове у Ираку и Авганистану од 2001. године, председници Буш и Обама и Конгрес су такође додали још трилиона долара у „базни“ (нератни) буџет Пентагона.
Са тим додатним новцем, сада имамо Војску која је порасла за само један борбени тим бригаде (два одсто); имамо морнарицу са десет одсто мање бродова, а имамо и ваздухопловство са 50 одсто мање ескадрила борбених авиона.
То нису мање, новије снаге; то су мање, старије снаге. У категорији за категоријом главне борбене опреме, анализа Конгресне канцеларије за буџет показује да су снаге – у просеку – старије него што су икада биле.
Доступни подаци о обуци борбене готовости говоре да и ту имамо озбиљних проблема; нажалост, превише наше обуке је „на послу“ у Ираку и Авганистану.
Гејтсов план за ово је да све погорша. Повећања буџета Гејтсови заговорници ће се претворити у још мање, старије, мање спремне снаге.
Покварени аквизициони апарат Министарства одбране: Гејтс и Конгрес су се окупали у похвалама за Закон о реформи система набавке оружја из 2009. године како би се поправио покварени систем набавке Министарства одбране – према процени Владине канцеларије за одговорност, имао је већи раст трошкова и кашњења у распореду него икада раније.
Док га је Гејтсов Пентагон ентузијастично навијао, Конгрес је марљиво попуњавао скоро сваку одредбу закона зјапећим рупама како би било лако – и неизбежно – заобићи сваку реформу. Управо то се догодило.
Неприуштиви Ф-35 је оживео када је „прекршио” одредбе о контроли трошкова Нанн-МцЦурди закона.
Наводно реформисани закон требало је да избегне програме са неуспешним, ултра скупим трошковима, баш као и Ф-35, који ће, узгред, имати још једно повећање трошкова које бирократија Министарства одбране која процењује трошкове – она реформисана реформским актом – ужурбано ради мете под тепих.
Гејтс решење? „Упоредност“ попут Ф-35 – куповина оружја пре него што га тестирате – је прави пут. Само прочитајте неке од најновијих новинских чланака о Глобал Хавку, Литторал Цомбат Схип-у, Горгон Старе-у и скоро било ком великом програму набавке одбране.
Гејтс (и Конгрес) нису решили проблеме са набавком; само су се претварали да.
Контрапродуктивни глобални интервенционизам: Након што је пре неколико месеци рекао једној публици да би свако ко жели да распореди америчке копнене снаге на неколико континената „треба да прегледа главу“, Гејтс је недавно држао предавање НАТО-у да не следи довољно вођство Америке у интервенцијама и да не троши довољно новца. довољно.
Зашто би, забога, желели да ураде било шта? Они су многи лепи примери бриљантног успеха америчког интервенционизма и праксе потрошње на одбрану, зар не? Чудо је да се неки у НАТО-у Гејтсу нису смејали у лице.
Бромиди који отупљују ум: Конвенционална мудрост у Вашингтону се често умотава око глупих бромида. Једна из прошлости је да о националној стратегији треба одлучивати одвојено од буџета и да прва мора водити другу.
Да су расположиви ресурси суштински састојак онога што се може и треба учинити у свету, побегло је од ове формулације, али је ватрено прихватају они који желе да максимизирају потрошњу.
Нова формулација овога долази нам од Роберта Гејтса; то је да у ери буџетских ограничења, не сме бити „скраћења свих страна“, односно инструкција одозго надоле бирократијама и преко њих да смање потрошњу за одређене износе. Уместо тога, мора доћи са дна. Каква срање.
Прво, сви, укључујући Гејтсов ДОД, раде одозго према доле, „преко плоче“.
Један недавни пример: Комитет за оружане снаге Представничког дома и Одбор за издвајања Представничког дома управо су препоручили нека униформна и произвољна („у целости“) смањења која маскирају као „необавезне трошкове“ и „ревидиране економске претпоставке“.
У прошлости су подаци за ове радње у комисије долазили из канцеларије контролора ДОД-а; не треба их посматрати као произвољне резове од Конгреса, већ од ДОД-а и Конгреса.
Друго, од када бирократије, посебно оне ДОД-а, почињу да производе резове у сопственом буџету?
Можете очекивати да ће се идеје бирократије одоздо према горе остварити онолико брзо колико је ДОД-у било дозвољено да се припреми за ревизију – ревизију такве површности да је само бирократија могла да је предложи као мету, 27 година касније .
Ко је Леон Панета? Једино што заиста знам о њему је да је паметан политичар.
То сам схватио током његовог саслушања за потврђивање од 9. јуна у Комитету за оружане снаге Сената. Придруживши се практично свему што је Гејтс рекао и урадио, Панета је искористио Гејтсову високу репутацију у Конгресу (и земљи) да увери све да ће он и Гејтс бити неометана транзиција.
Како је боље избећи било какву контроверзу око потврде него обећати никакве значајне разлике од посвећеног учитеља?
Не знам ко је заправо Леон Панета, али постоји једна ствар којој се надам: надам се да Леон Панета није заправо Роберт Гејтс.
Винслов Т. Вхеелер је директор Страусовог пројекта војне реформе Центра за одбрамбене информације у Вашингтону. Он је и уредник нове антологије Лавиринт Пентагона: 10 кратких есеја који ће вам помоћи да га пребродите.