Као актуелни члан политичке вере, републикански лидери осуђују науку о глобалном загревању као „смеће“ или левичарску заверу. Чак и док температуре расту широм планете и нови временски обрасци угрожавају залихе хране, ГОП и њени десничарски савезници одбијају да се суоче са застрашујућом новом реалношћу, као што примећује Мајкл Виншип.
Аутор Мицхаел Винсхип
Јун 12, 2011
Чуо сам задивљујућу ствар на радију пре неки дан и то није имало никакве везе са доњим регионима једног конгресмена.
Локални репортер НПР-а разговарао је са Џозефом Николсоном, извршним директором Ред Јацкет Орцхардс-а у Женеви, у Њујорку, у шуми на северу државе где сам рођен и одрастао.
Он је рекао да је било много више кише него обично. Производ није био изложен довољно „топлотних јединица“ — другим речима, сунцу.
„Заостајаћемо најмање две недеље у жетви или сазревању“, рекао је он, а ако се небо ускоро не разведри, приноси би могли да опадну 30 до 35 процената.
То је много изгубљених јабука — и трешања, брескви и шљива (иако рабарбара иде сасвим добро, хвала на питању).
Као клинцима из северне државе речено нам је — апокрифно — да је једини део света који је наоблачен од нас Пољска, тако да је идеја да је све ове године касније облачније него икада запањујућа. Да ли је ово део климатских промена које је створио човек?
Републикански председнички кандидат Рик Санторум сигурно не мисли тако. Пре неки дан је рекао Рашу Лимбоу „идеја да је човек... на неки начин одговоран за климатске промене је, по мом мишљењу, једноставно апсурдна.
Даље је то назвао левичарском завером, „само изговором за већу контролу владе над вашим животом. Никада нисам био за било какву шему нити сам чак прихватио науку о смећу која стоји иза читавог наратива.”
Боље би требало да слушате Рам Кхатри Иадава, фармера пиринча у североисточној Индији, који се недавно жалио да Нев Иорк Тимес, „Неће падати киша у кишној сезони, али ће падати у некишној сезони. Хладна сезона се такође смањује.”
Он доживљава климатске промене као реалност живота или смрти.
У чланку од 4. јуна под насловом „Планета која се загрева се бори да се прехрани“, Пута известио: „Велики пољопривредни систем који храни људску расу је у невољи. …
„Многе неуспеле жетве у протеклој деценији биле су последица временских непогода, попут поплава у Сједињеним Државама, суше у Аустралији и великих топлотних таласа у Европи и Русији.
„Научници верују да су неки, иако не сви, од тих догађаја изазвани или погоршани глобалним загревањем изазваним људима.
Годинама су научници веровали да је угљен-диоксид произведен емисијом стаклене баште био бар делимично користан за усеве, делујући као ђубриво које је помогло да се уравнотежи штетни ефекти климатских промена.
Али према Пута, ново истраживање показује да „додатни угљен-диоксид делује као ђубриво за биљке, али да су користи мање него што се раније веровало — и вероватно мање него што је потребно да би се спречила несташица хране“.
Светска банка процењује да би ове године могло бити чак 940 милиона гладних. Међународна хуманитарна агенција Оксфам већ предвиђа да ће се високе цене хране више него удвостручити до 2030. са можда половином тог скока због климатских промена.
Са тим повећањем могло би доћи до гомилања, копања, паничне куповине и нереда у храни попут оних који су довели до свргавања владе на Хаитију 2008.
Нити је само наша залиха хране оно због чега климатске промене дишу вруће и тешко за нашим колективним вратом. Градски и државни планери такође испитују његов утицај на урбане центре и припремају се за најгоре.
У мају 22 Пута У чланку се наводи: „Научници о клими рекли су урбанистима да ће се, на основу тренутних трендова, Чикаго пре краја овог века осећати више као Батон Руж него као северна метропола. … Град Њујорк, који ради своје сопствено планирање адаптације, забринут је због поплава из океана који се диже.”
У случају Чикага, научници предвиђају да ће, ако се глобалне емисије угљеника наставе са садашњим темпом, Други град имати лета „као Дубоки Југ, са чак 72 дана преко 90 степени пре краја века. Током већег дела 20. века, град је у просеку имао мање од 15. …
„Град би могао имати смртне случајеве узроковане топлотом и достићи 1,200 годишње. Све веће појаве смрзавања и одмрзавања (корен ударних рупа) би проузроковале пропадање фасада, мостова и путева вредних милијарде долара.
„Термити, који никада раније нису могли да издрже чикашке зиме, почели би да се ждеру дрвеним оквирима.
Конзервативци као што је Санторум можда се ругају, али индустрија осигурања – ниједан заговорник либералне догме – поручује градовима и државама да је боље да се прилагоде стварности или да се суоче са све већим премијама:
„Гигант за реосигурање Свисс Ре, на пример, рекао је да ако обалске заједнице четири државе на обали Мексичког залива одлуче да не спроводе стратегије прилагођавања, могле би да виде да годишња штета у вези са климатским променама скочи 65 одсто годишње на 23 милијарде долара до 2030.
Наравно, наука коју десничари одбацују као „смеће“ би могла помоћи да нас спасемо, а не да то желе да чују. Истраживачи развијају сојеве пиринча и пшенице отпорније на топлоту, сушу, поплаве и повећање нивоа угљен-диоксида.
За то је потребна готовина, још једна идеја према којој су конзервативци посебно неповољни. Током последњих пет година, Фондација Била и Мелинде Гејтс потрошила је 1.7 милијарди долара да прехрани свет, али приватна филантропија није довољна.
Пре годину дана, Стејт департмент и Америчка агенција за међународни развој започели су Феед тхе Футуре, глобалну иницијативу за глад и сигурност хране за подстицање пољопривреде у 20 очајно сиромашних земаља.
Председник Обама је обећао 3.5 милијарди долара; до сада је Конгрес смислио нешто више од половине.
Живимо на планети где, Њујорк тајмс Репортер Џастин Гилис је написао: „Мало нове земље је доступно за пољопривреду, где су залихе воде отежане, где температура расте, где је време постало нестабилно и где систем исхране већ показује озбиљне знаке нестабилности.
Али прошлог месеца, подкомитет за апропријације Представничког дома за пољопривреду, на челу са републиканцем из Џорџије Џеком Кингстоном „Дошао сам од Бога, а не од мајмуна“, смањио је буџет Феед тхе Футуре за 30 одсто.
Како ти се свиђају јабуке?
Мајкл Виншип је виши сарадник за писање у Демосу, председник Удружења писаца Америке, Исток и бивши старији писац „Билл Моиерс Јоурнал” на ПБС-у.