Откако је преузео дужност, председник Барак Обама је настојао да увери естаблишмент националне безбедности да му се могу поверити владине тајне и стога је био још агресивнији у трагању за онима који процуре од својих претходника. Сада, како примећује Рори О'Конор, Обамини тужиоци повећавају изгледе за затварање истакнутог новинара ако он не сарађује.
Аутор: Рори О'Цоннор
Maj, 29
Немачки теолог Мартин Нимолер био је упорни антикомуниста који је подржавао Хитлеров успон на власт — у почетку. Касније се, међутим, разочарао и предводио је групу немачких свештеника који су били против Хитлера.
Године 1937. Ниемоллер је ухапшен због злочина „недовољног ентузијазма за нацистички покрет“ и касније је послат у концентрационе логоре. Спашен 1945. од стране Савезника, постао је водећи послератни глас помирења за немачки народ.
Ниемоллер је најпознатији по својој добро познатој и често цитираној изјави која детаљно описује опасности политичке апатије суочене са репресијом.
Иако је описала неактивност Немаца након Хитлеровог доласка на власт и његовог насилног чишћења група за групом немачких грађана, његова изјава живи као универзални опис опасности неустајања против тираније.
Текст Нимолерове изјаве обично се представља на следећи начин:
Прво су дошли по комунисте,
а нисам се огласио јер нисам био комуниста.
Онда су дошли по синдикалци,
а нисам се огласио јер нисам био синдикалац.
Онда су дошли по Јевреје,
а нисам се огласио јер нисам био Јеврејин.
Онда су дошли по мене
и више није било ко да проговори уместо мене.
Недавно сам се подсетио Нимолера када су федерални тужиоци издали судски позив са намером да приморају репортера Њујорк тајмса Џејмса Рајзена, аутора књиге о Централној обавештајној агенцији, да сведочи на кривичном суђењу Џефрију Стерлингу, бившем официру ЦИА.
Стерлинг је оптужен као део опсежног напада Обамине администрације на званичнике оптужене за откривање ограничених информација новинарима.
Сада Министарство правде Обаме прети да ће затворити и новинара - осим ако им Рисен не каже да ли је Стерлинг или неко други процурио информације о напорима ЦИА-е да саботира ирански нуклеарни програм.
Судски позив, као Цхарлие Саваге пријавио недавно у Тајмсу, ”каже господину Ризену да вам је наређено да се 12. септембра појавите у федералном окружном суду у Александрији, Ва. да сведочите у случају. Федерални окружни судија, Леоние М. Бринкема, поништила је сличан судски позив господину Ризену прошле године, када су тужиоци покушавали да убеде велику пороту да оптужи господина Стерлинга.”
Рисен с правом каже да ће тражити од судије да поништи и нови судски позив, истичући отворено: „Увек ћу штитити своје изворе“, и с правом да је „ово борба око Првог амандмана и слободе штампе“.
Довољно је лоше што је од када је председник Обама ступио на дужност, он је у више наврата хладном осветом кренуо за узбуњивачима попут Стерлинга, оптужујући више људи у случајевима који укључују цурење информација него „сви претходни председници заједно“, како је Севиџ приметио.
Али званичници Обамине администрације више се не задовољавају само циљањем на узбуњиваче попут Стерлинга, бившег званичника Агенције за националну безбедност Томаса Дрејка (коме се ускоро суди под оптужбом да је дао поверљиве информације Тхе Балтиморе Сун). и наравно Бредлија Менинга, војног обавештајног аналитичара којег је председник оптужио и већ прогласио кривим — за прослеђивање поверљивих докумената Викилеакс.орг.
Сада долазе по новинаре као што су то чинили и званичници Бушове администрације пре њих.
А ако Рисенов судски позив не буде поништен и он и даље одбије да сведочи, ризикује да буде држан за непоштовање и затворен, баш као што је новинарка Тајмса Џуди Милер била 85 дана због одбијања да сведочи у вези са цурењем података Валерие Пламе Вилсон 2005. године.
Обамини тужиоци тврде да Први амандман Ризену не даје никакво право да избегне сведочење о својим поверљивим изворима у кривичном поступку, и да би добитника Пулицерове награде требало приморати да пружи информације жирију „као и сваки други грађанин“.
Грађани као и новинари треба да се заузму за Ускрслог и против љигаве, Бушове тактике Обамакрата и растуће државе националне безбедности.
Иначе, ако се не огласите када дођу, прво за узбуњиваче, а онда и за новинаре, када дођу по вас, неће више имати ко да проговори…