МЕМОРАНДУМ ЗА: Колеге у обавештајним службама
ОД: Ветеран Интеллигенце Профессионалс фор Санити
ПРЕДМЕТ: Сада је ваш ред
Пре шездесет четири лета, када је Хитлер измислио пољске провокације у свом покушају да оправда немачку инвазију на Пољску, високи немачки званичници нису ни повикали. Срећом, у данашњој Немачкој императив казивања истине више није у позадини укорењене послушности и непоколебљивог поштовања уочених диктата „домаћинске безбедности“. Најизразитији недавни знак овога долази у тренутном издању Дие Зеит, немачког веома цењеног недељника. Прича Јохена Битнера држи лекције за све нас.
Извештај Дие Зеита оставља у рушевинама „доказе“ које су навели државни секретар Колин Пауел и други портпароли администрације као најјачи доказ да је Ирак користио мобилне приколице као лабораторије за производњу материјала за биолошко оружје.
Немачка обавештајна служба о Пауеловим „чврстим“ изворима
Битнер напомиње да су, као и њихови амерички колеге, немачки обавештајни званичници морали да држе нос док је Пауел 5. фебруара у УН играо брзо и опуштено са обавештајним подацима за које је инсистирао да потичу из „чврстих извора“. Испоставило се да су Пауелове специфичне тврдње у вези са мобилним лабораторијама у великој мери зависиле, можда у потпуности, од извора Бундеснацхрицхтендиенста (БНД), немачког еквивалента ЦИА. Али БНД, испоставило се, није сматрао извор ни на који начин „чврстим“. „Виши немачки безбедносни званичник“ рекао је за Дие Зеит да су Немци, прослеђујући извештај америчким званичницима, истакли „различите проблеме са извором“. Дипломатским језиком, доушник Дие Зеит-а је навео да БНД-ова „процена извора није била сасвим позитивна“.
Немачки званичници су и даље у извесној конфузији у вези са „четири различита извора“ које је Пауел цитирао у представљању свог случаја у вези са „биолошким лабораторијама“. Берлин није добио извештаје нити информације о остала три извора. У том контексту, један немачки обавештајац је споменуо да увек постоји опасност од лажне потврде, сугеришући да је могуће да се различити извештаји могу пратити до истог оригиналног извора, њиховог, односно оног са којим су Немци имали „ разне проблеме.”
Чак и ако у ствари постоји више извора, Немци се питају који је разлог да верују да су други „чврстији“ од њихових. Пауел је навео да су неки од извора које је цитирао били ирачки емигранти. Иако БНД неће дати званичан коментар Дие Зеиту, Битнер истиче да немачке обавештајне службе „полазе од претпоставке да емигранти не говоре увек истину и да слика коју цртају може бити обојена политичким мотивима.
Плаусибле?
Упркос свему томе, у очигледном покушају да избегну да се загрејају због тога што се у Вашингтону појављују као стални заговорници по питању тако неуралгичне важности, немачки обавештајни званичници кажу да су, упркос сумњивом извору, информације о мобилним биолошким лабораторијама сматрали „вероватним .”
Последњих недеља, свака „вероватност“ је скоро нестала. Многи стручњаци за биолошко ратовање у САД и другде били су скептични од почетка. Сада су се стручњаци Одбрамбене обавештајне агенције придружили својим колегама у Стејт департменту и другде у закључивању да су две приколице/лабораторије откривене у Ираку почетком маја постројења за производњу водоника за метеоролошке балоне за калибрацију ирачке артиљерије, како су Ирачани рекли.
Можда је управо овај извештај ДИА-е охрабрио званичника БНД-а да јавно објави сумње које је БНД имао у вези са извором.
Увреда за интелигенцију
Шта раде обавештајни аналитичари када се њихова професионална етика, да говоре истину без страха и наклоности, проституише из политичке сврхе? Обично ћуте, као што смо већ приметили у Немачкој 1939. пре инвазије на Пољску. Добра вест је да су неки обавештајни званичници сада у стању да препознају вишу дужност, посебно када се ради о рату и миру. Јасно је да су неки званичници БНД-а сити злоупотребе обавештајних података којој су сведоци, а посебно ситница са обавештајним подацима које су поделили са САД из сопствених извора. Чини се да је бар један такав званичник видео као патриотску дужност да разоткрије оно што изгледа као намерно искривљавање.
Ово је знак пуне наде. Постоје индиције да и британски обавештајни званичници почињу јасније да схватају своју обавезу да говоре истину власти, посебно у светлу третмана који је њихова влада пружила биологу Министарства одбране др Дејвиду Келију, који је постао очајан до тачке самоубиства .
Још похвалнији је био храбри потез вишег аустралијског обавјештајног аналитичара Ендруа Вилкија када му је постало јасно да је влада којој је служио одлучила да учествује у покретању ничим изазваног рата на основу „обавјештајних“ информација за које је знао да су лажне. Вилки је дао оставку и одмах изнео свој став, не само својим суграђанима, већ, после рата, у Парламенту у Лондону и Конгресу у Вашингтону. Ендру Вилки није био довољно наиван да верује да може да заустави рат када је поднео оставку почетком марта. Оно што му је, међутим, било јасно јесте да је имао моралну дужност да разоткрије намерну обману у коју се умешала његова влада, у сарадњи са САД и УК. И он је инстинктивно знао да, чинећи то, може са много чистијом савешћу сваког јутра да се погледа у огледало.
Шта је са нама?
Зар вам није иронично да су службеници спољних послова Стејт департмента, које смо ми обавештајни професионалци (прилично неправедно) имали тенденцију да отпишемо као високо артикулисане, али непромишљене апологете било које администрације да је на власти, једини који су до сада поднели оставке принцип око рата против Ирака? Тројица од њих имају, сво троје, са веома дирљивим објашњењима да им савест више неће дозволити да промовишу „интелигенцију“ и политику наглашену преваром.
Ста је са тобом? Јасно је да сте претучени, батинани, укаљани. И болно сте свесни да у овом тренутку не можете очекивати помоћ од директора Џорџа Тенета. Сетите се болног јутра када сте га гледали у УН како седи право иза Пауела, као да каже да обавештајна заједница подржава лажну таписерију коју је исплео. Нема потребе да вас подсећам да се његов говор хвалио не само лажним биолошким трејлерима, већ и тврдњама о „злокобној вези“ између Ирака и Ал-Каиде, упркос чињеници да су се појавили ваши интензивни аналитички напори од годину и по дана нема веродостојних доказа који би поткрепили ту тврдњу. Да ствар буде још гора, Тенет је и сам на удару критике јер је пристао на кључну процену Националне обавештајне службе о „оружју за масовно уништење“ у Ираку која је укључивала неколико параграфа заснованих на познатом фалсификату. То је иста процена из које је извучено злогласних 16 речи за председниково обраћање 28. јануара.
И не само то. У драматичном одступању од уобичајене праксе, Тенет је пустио мењаче новца у храм, пожелевши добродошлицу највишим креаторима политике у унутрашње светиште где се у седишту ЦИА-е врши анализа свих извора, побеђује и обедује потпредседника Дика Чејнија, државног секретара Колина Пауела , помоћница за националну безбедност Кондолиза Рајс, па чак и бивши председник Представничког дома Њут Гингрич (сада представља Пентагон) током њихових разних посета како би били сигурни да ништа нисте пропустили! Имате право да очекујете да ћете бити заштићени од такве врсте понижења. Није ни чудо што је Гингрич, у недавном нечувеном тренутку на телевизији, признао да је Тенет „толико захвалан председнику Бушу да ће учинити све за њега“. Директори ЦИА-е немају посла да буду тако саставни „део тима“.
Пауел, који поносно указује на свој четвородневни и ноћни курс у ЦИА-и у данима непосредно пре његовог говора у УН од 5. фебруара, изгледа несвестан чињенице да су личне посете те учесталости и трајања, иу ту сврху, без преседана у историји ЦИА. Једнако без преседана су Чејнијеве „вишеструке посете“. Када је Џорџ старији Буш био потпредседник, ниједном није отишао у радну посету седишту ЦИА. Пренели смо му нашу анализу. Као што вам је добро познато, када аналитичарима буду јасни субјекти који су најважнији у главама креатора политике, сама анализа мора бити спроведена на неспутан, затворен начин, и свакако без директног укључивања званичника са политичким правцима. До сада се тако радило; анализе и процене су донете у центар града креаторима политике, а не обрнуто.
Шта се дешава када ћутите?
Нема упечатљивијег примера од Вијетнама. Аналитичарима ЦИА-е било је забрањено да тачно извештавају о неинциденту у Тонкиншком заливу 4. августа 1964. све док Бела кућа није имала времена да искористи „бесну ватрену борбу“ да добије резолуцију о Тонкинском заливу од Конгреса, и још једанаест година рат за нас остале.
И ћутали смо.
У новембру 1967. године, када је рат нагло захуктао, управа ЦИА-е дала је председнику Линдону Џонсону веома важну Националну обавештајну процену за коју се зна да је лажна. Мукотрпно истраживање аналитичара ЦИА-е, покојног Сема Адамса, открило је да је вијетнамских комуниста под оружјем било 500,000. Али генерал Вилијам Вестморленд у Сајгону, жељан да пројектује слику напретка у америчком „рату исцрпљивања“, наметнуо је веома ниску вештачку границу за процену снаге непријатеља.
Аналитичари су били згрожени када је менаџмент попустио и потписао НИЕ у којем се наводи да је Вестмореланд број између 188,000 и 208,000. Тет офанзива само два месеца касније је експлодирала тај мит, уз велику људску цену. И рат се одуговлачио још седам година.
Тада, као и сада, морал међу аналитичарима је опао. Високи званичник ЦИА-е направио је грешку што је у шали упитао Адамса да ли мисли да је Агенција „прешла границе разумног непоштења“. Сем, који је имао не само оштар осећај интегритета, већ и искуство из прве руке о томе шта су наше трупе доживљавале у џунглама Вијетнама, морао је бити уздржан. Био би једнако огорчен због жртава које сада носе америчке снаге у још једном непотребном рату, овог пута у пустињи. Киплингов стих се подједнако добро односи на џунглу или пустињу:
Ако питају зашто смо умрли, реците им јер су наши очеви лагали.
Сам Адамс је постао, у врло стварном смислу, жртва Вијетнама. Умро је од срчаног удара у 55. години, са кајањем које није могао да се отресе. Видите, одлучио је да „прође кроз канале“, тражећи обештећење тражећи помоћ од уграђене ЦИА-е и генералних инспектора Министарства одбране. Тако је дозволио да се толико година малтретира да је до изласка у јавност рат углавном био готов, а штета учињена.
Сем је болно живео са мишљу да, да је изашао у јавност када су ЦИА-ине вође поклекнуле пред војском 1967. године, цела лева половина Меморијала вијетнамским ветеранима не би морала да се гради. Било би 2530,000 имена мање за гранит за смештај.
Исто тако и са Данијелом Елсбергом, који је донео храбру одлуку да да папире Пентагона о Вијетнаму за објављивање Њујорк тајмсу и Вашингтон посту 1971. Дана су питали да ли се каје. Да, један велики, каже. Да је папире ставио на располагање 1964. или 65. године, овај трагично непотребан рат би можда био заустављен. Зашто није? Данов одговор је прилично речит; каже да му та мисао тада није пала на памет.
Нека вам та мисао падне на памет.
Али није ли прекасно?
Не. Иако је прекасно да се спречи несрећа у Ираку, рат једва да је завршен, а аналогни „докази“ се прикупљају против Ирана, Сирије и Северне Кореје. Да, америчке снаге ће дуго имати пуне руке посла у Ираку, али то тешко да искључује даље авантуре засноване на тако лажним „обавештајним подацима“ као што су оне некада представљале аргумент за напад на Ирак.
Најбоље одвраћање је истина. Изношење истине о злоупотреби обавештајних података о Ираку би могло да застане онима који ће да ураде репризу. У сваком случају, од суштинског је значаја да амерички народ стекне тачније разумевање употребе и злоупотребе обавештајних података. Тек тада може постојати икаква нада да ће моћи да искусе довољно излечења од трауме 9. септембра да би могли да донесу информисане пресуде о политици коју је ова администрација водила до сада, уз стидљиво прећутно пристајање њихових изабраних представника.
Историја је препуна гриже савести оних који су одлучили да ћуте. Време је да проговоримо.
Гене Бетит, Арлингтон, ВА
Пат Ланг, Александрија, ВА
Давид МацМицхаел, Линден, ВА
Раимонд МцГоверн, Арлингтон, ВА
Управни одбор
Стручњаци за ветеранску интелигенцију за здрав разум