ПИСМО: Уваженом Кофију Анану, генералном секретару Уједињених нација
ОД: Ветеран Интеллигенце Профессионалс фор Санити
(преко факса)
Поштовани господине генерални секретар,
Ми смо бивши обавештајни званичници који су служили много година на вишим нивоима америчке обавештајне заједнице. Како је улога обавештајних служби у Ираку постала критична важност у последњих неколико месеци, основали смо Ветеран Интеллигенце Профессионалс фор Санити (ВИПС) као колегијално тело за праћење развоја догађаја. Наш први аналитички рад био је коментар истог дана о наступу државног секретара Колина Пауела у Савету безбедности УН 5. фебруара. До сада је објављено шест радова о сродним темама, од којих су три у форми меморандума за председника. Нисмо добили никакав одговор из Беле куће.
Сада се обраћамо вама јер је постало неизбежно јасно да питање оружја за масовно уништење у Ираку остаје најхитније. Не видимо одрживу алтернативу поновном укључивању УН-а ако желимо да се ово кључно питање ефикасно реши. Ово писмо је апел вама и члановима Савета безбедности да с новим осећањем хитности следите тај циљ.
Пошто смо последњих месеци примењивали ригорозне стандарде доказивања професионалне обавештајне анализе, били смо склони да извештаје о оружју за масовно уништење у Ираку ставимо у категорију „непотврђених“. Међутим, тврдње председника Џорџа В. Буша и његових виших саветника биле су толико категоричне, а њихова уверавања толико упорна, да се чинило разумним претпоставити да они поседују убедљивије доказе од оних који су објављени, и да је разборитост стога је диктирао да им дају корист од сумње. Чинећи то, нашли смо се у корак са већином Американаца, укључујући и неке који су веома искусни у овим стварима, на пример бивше инспекторе УН Дејвида Олбрајта и Џонатана Такера.
Стога сматрамо да је дубоко забрињавајуће што два месеца након што су америчке и британске снаге извршиле инвазију на Ирак, није пронађено оружје за масовно уништење. Изјаве оних блиских Бушовој администрацији послужиле су да забуне још више. На пример, 10. априла, члан Одбора за одбрамбену политику (и бивши заменик америчког представника у УН), Кенет Аделман, предвидео је да ће такво оружје бити пронађено „прилично брзо, у наредних пет дана“. Он сада признаје да је ситуација „веома чудна” и сугерише да је Садам Хусеин можда покренуо „огромну кампању дезинформација како би натерао свет да помисли да крши међународне норме, а можда и није”.
Амерички генерал Томи Франкс рекао је да би потрага за оружјем за масовно уништење могла потрајати годину дана. Претпостављамо да ће то међународној заједници бити неприхватљиво.
Постало је болно очигледно у недељама након инвазије на Ирак да САД не знају где се налази било какво оружје за масовно уништење. Нити, на почетку, САД нису биле у стању да одреде и ухапсе оне Ирачане који знају. Ово се сада променило. Бивши главни инспектор УН-а за оружје у Ираку приметио је прошле недеље да САД сада имају у притвору четири висока ирачка званичника који „тачно знају шта су чињенице“, додајући: „Морамо да знамо шта говоре“.
Обавештајни аналитичари ретко признају да су збуњени. Ми признајемо. Збуњени смо због одбијања САД да дозволе повратак инспектора УН у Ирак.
Са обавештајне тачке гледишта, одлука Вашингтона да забрани управо људе који имају међународни мандат, јединствено искуство и кредибилитет да предузму озбиљну потрагу за оружјем за масовно уништење пркоси логици. Инспектори УН познају Ирак, познају оружје у питању, познају ирачке научнике/инжењере који су били укључени, знају како се набављају и обрађују неопходни материјали; укратко, они имају управо потребну стручност. Детаљан извештај Бартона Гелмана о неуспешној двомесечној потрази америчких снага у Ираку („Одисеја фрустрације“, у јучерашњем Васхингтон Посту) требало би да отклони сваку сумњу да је САД потребна сва помоћ коју могу добити. Посебно смо забринути због извештаја о пљачки и крађама у ирачким нуклеарним постројењима.
Прерогативи УН у вези са оружјем за масовно уништење у Ираку нуде излаз из овог блата. Резолуције Савета безбедности које захтевају да инспектори УН потврде да је Ирак ослобођен таквог оружја пре него што економске санкције буду укинуте могу и даље да играју важну улогу. Заиста, било би глупо покушати да се обнови нормална економска активност док оружје за масовно уништење остаје нестало. Прошле недеље је председавајући Здруженог генералштаба САД, генерал Ричард Мајерс, упозорио да се такво оружје још увек налази у рукама ирачких „специјалних јединица“.
Нацрт резолуције Савета безбедности који промовишу САД, међутим, не помиње мандатну улогу УН у сертификацији оружја. Тако, на овонедељним разматрањима Савета безбедности, улози за УН, за ширење оружја за масовно уништење, за међународну заједницу у целини, а посебно за Блиски исток, не могу бити већи.
Разумљиво је да ви и други високи званичници УН-а нисте спремни да прихватите обавештајне извештаје које САД нуде о Ираку, посебно зато што детаљне тврдње секретара Пауела од 5. фебруара, углавном, нису издржале помно испитивање. Посебно узнемирујуће за нас као обавештајне професионалце било је откриће да су неки од најважнијих доказа које је цитирао секретар Пауел, и сам председник, засновани на фалсификованим документима.
Сложићете се, свакако, да је ово потпуно другачије стање од онога које је било током кубанске ракетне кризе пре 41 годину. Тада је рат избегнут мирним путем, делом због широко распрострањеног поверења у интегритет прикупљања и анализе америчких обавештајних података. Поверење је крхка роба. Успех дипломатије у великој мери зависи од тога. Ако се поверење протраћи, сви пате.
Данас, као ветерани обавештајних службеника, не можемо да стојимо по страни јер је кредибилитет САД у опасности да буде распршен. Ово ће бити неизбежан резултат ако претходне тврдње америчке владе засноване на „чврстим обавештајним подацима“ о постојању употребљивог оружја за масовно уништење у Ираку остану без кредибилне поткрепе.
Само повратак инспектора УН-а у Ирак може у име целе међународне заједнице да утврди кредибилитет обавештајних података на којима је заснована инвазија САД/УК на Ирак. Сходно томе, снажно вас охрабрујемо да наставите да радите у том правцу. Обнављање међународно санкционисаног режима инспекције и верификације био би огроман корак ка решавању дуготрајних нејасноћа. Једнако важно, то би осигурало стабилну основу за безбедност следеће владе у Ираку.
Било нам је помало незгодно писати вам на овај начин, али хитност ситуације нам не оставља алтернативу. Не уживамо у томе да делимо нашу конфузију око политике наше владе.
Ценимо ваше напоре и напоре других држава чланица да извршите мандат УН у Ираку и да потврдите прерогативе УН. Дугорочни кредибилитет и улога УН биће ојачани док удвостручите своје напоре да одговорите на овај огроман изазов.
Послаћемо факсом копије овог писма актуелним члановима Савета безбедности, укључујући делегацију САД.
С поштовањем,
Катхлеен МцГратх Цхристисон, Санта Фе, НМ
Вилијам Кристисон, Санта Фе, НМ
Давид МацМицхаел, Линден, ВА
Раимонд МцГоверн, Арлингтон, ВА
Група управљача,
Стручњаци за ветеранску интелигенцију за здрав разум