МЕМОРАНДУМ ЗА: Председника
ОД: Ветеран Интеллигенце Профессионалс фор Санити
ПРЕДМЕТ: Фијаско обавештајних служби
Пишемо како бисмо изразили дубоку забринутост због растућег неповјерења и цинизма са којим многи, укључујући ветеране обавјештајне професионалце унутар и изван нашег покрета, сматрају обавјештајне податке које наводите ви и ваши главни савјетници да оправдате рат против Ирака. Контроверза око обавештајних података о Ираку има дубоке корене, која сеже деценију уназад. То је дошло до врхунца последњих месеци када се говорило да обавештајни подаци играју кључну улогу у подршци одлуци ваше администрације да ратује против Ирака. А контроверза је сада постала акутна, пошто сте доведени у неодрживу позицију преузимања некадашње улоге Садама Хусеина у одбијању сарадње са инспекторима УН. (Главни нуклеарни инспектор УН-а Мохамед Ел Барадеј је раније ове недеље приметио: „Имамо године искуства и познајемо сваког научника вредног интервјуисања.“) Импликације не само на кредибилитет САД у иностранству већ и на будућност америчких обавештајних служби су огромне. Њих треба решити без одлагања.
Истакнути стручњаци (и, врло вероватно, неки од ваших саветника) сада кажу да није важно да ли је такозвано „оружје за масовно уништење“ икада пронађено у Ираку. Не дозволи им да те преваре. То је веома важно. Тхе Вол Стрит новине имао је право у свом главном чланку на првој страници 8. априла:
Дебата званичника о укључивању УН у верификацију:
Америчке снаге у Ираку брзо се суочавају са још два задатка (осим лова на Садама Хусеина) од огромног значаја: проналажење било каквог оружја за масовно уништење и убеђивање света да су налази стварни. Потрага за оружјем је критична за Бушову администрацију, која је кренула у рат оптужујући да је ирачки лидер сакрио огромне количине хемијског и биолошког оружја и да би га могао проследити терористима. Ако САД не дођу до никаква неспорна открића забрањеног оружја, неуспех ће нахранити већ распрострањени скептицизам у иностранству о мотивима за рат.”
Неуспех у проналажењу оружја за масовно уништење шест недеља након што су америчке и британске снаге извршиле инвазију на Ирак сугерише или да таквог оружја једноставно нема, или да оно које се на крају нађе тамо неће бити у довољној количини или способности да подржи вашу поновљену тврдњу да је Ирак представљао озбиљна претња безбедности наше земље. Ваше противљење позивању инспектора УН-а у Ирак подстиче сумњу да желите да избегнете независну верификацију; неки чак сугеришу да ваша администрација жели да сачува могућност „подметања“ таквог оружја да би се касније „открило“. Сенатор Карл Левин је недавно упозорио да ће, ако се неки пронађу, „многи људи широм света мислити да смо ми подметнули то оружје, осим ако инспектори УН нису тамо са нама“.
Што додатно компликује ствари, страни отпор јача укидање економских санкција против Ирака све док УН не потврде да је Ирак ослобођен оружја за масовно уништење. Руски председник Владимир Путин ове недеље се придружио другима у инсистирању да само инспектори УН за оружје то могу поуздано да потврде. Са прилично угризом и сарказмом, упитао је премијера Тонија Блера 29. априла: „Где су ти арсенали оружја за масовно уништење, ако су били тамо?“
Оно што је овде у игри је политика и интелигенција монументалних размера. Од суштинске је важности да будете у стању да одвојите чињенице од фикције, због себе и кредибилитета обавештајне заједнице наше земље. Позивамо вас да одмах урадите две ствари:
(1) Позвати инспекторе УН да се врате у Ирак без даљег одлагања; и
(2) Замолите генерала Брента Скокрофта, председника Вашег саветодавног одбора за спољну обавештајну службу, да одмах покрене истрагу о учинку ЦИА-е и других обавештајних агенција у пружању обавештајних података на којима сте засновали своју судбинску одлуку за рат против Ирака.
Можда не схватате колики је обим тренутног врења унутар обавештајне заједнице, а посебно у ЦИА-и. У интелигенцији постоји један неопростиви грех, кување интелигенције по рецепту високе политике. Постоји довољно индикација да је то учињено у односу на Ирак. Оно што остаје нејасно је ко су кувари и где се баве својом уметношћу. Да ли су њихове кухиње само у Пентагону, Савету за националну безбедност и канцеларији потпредседника? Постоје забрињавајући знаци, као што ће се видети у наставку, да су неки високи званичници ЦИА-е можда дипломци друге ЦИА-е, Кулинарског института Америке.
Иако је у прошлости било прилика када су обавештајни подаци намерно искривљени у политичке сврхе, никада раније такво извртање није коришћено на тако систематски начин да се наши изабрани представници доведу у заблуду да гласају за одобравање покретања рата. Битно је да се све ово среди; Генерал Скоукрофт је јединствено квалификован да води такву истрагу.
Неке ствари су нам већ сасвим јасне из сопствених извора и анализа. У наставку их представљамо у нади да ће наши налази помоћи да се истрага брзо покрене.
Фалсификат
Један од многих посланика који верују да су били преварени прошлог лета и јесени, представник Хенри Ваксман (Д-ЦА) написао вам је писмо 17. марта, тражећи да објасните зашто су коришћени „докази“ за које је ваша администрација знала да су фалсификовани. њега и других да прикупи гласове за рат. Ваксман је мислио на лажну преписку која је наводно показала да Ирак покушава да набави уранијум у Африци за нуклеарно оружје, и приметио је да је уочена потреба да се спречи Ирак да развије нуклеарно оружје оно што представља „најубедљивије оправдање“ за рат. Континуирани недостатак било каквог одговора Беле куће на Ваксманово писмо може само да подстакне сумњу да нема невиног објашњења и да је коришћење фалсификованог материјала било намерно.
Одлучан да открије шта се догодило, сенатор Џеј Рокфелер (Д-ВВ), потпредседник сенатског одбора за надзор обавештајних служби, предложио је да комитет затражи од ФБИ-ја да истражи, али се председник одбора Пат Робертс (Р-КС) опирао, дајући ново значење речи „надзор“. Робертс је преко портпаролке рекао да је „неприкладно да ФБИ истражује у овом тренутку“. Робертс је тада одбио да се придружи Рокфелеру у потписивању писма ФБИ-у у којем се тражи истрага. Рокфелер је ипак послао један, али одговор који је управо добио од Бироа био је одвратан. Осим ако директору ФБИ Роберту Милеру не дате другачија упутства, чини се сумњивим да ће бити спроведена било каква истинска истрага.
Посланик Вакман је у праву када је истакао да је баук Садама Хусеина наоружан нуклеарним оружјем био кључни елемент који је убедио многе представнике и сенаторе да гласају како би вам дали овлашћење да користите војну силу против Ирака. Сада је јасно да су лажни обавештајни подаци подстакли страхове посланика пре гласања 11. октобра 2002.
НИЦ Меморандум: „Ирачки програми оружја за масовно уништење“
Дана 4. октобра 2002, недељу дана пре него што је Конгрес изгласао ратну резолуцију, Национални обавештајни савет, међуагенцијски орган под директором ЦИА као шефом целе обавештајне заједнице, објавио је неповерљиву верзију меморандума који је био обавештен конгресменима и Сенатори током претходних недеља.
Међу кључним пресудама: „Већина аналитичара процењује да Ирак реконструише свој програм нуклеарног наоружања.
Неспретна клаузула прикрива грубо упадање. Преовлађујући став, као и тада, међу нуклеарним научницима и инжењерима Обавештајне заједнице и националних лабораторија Министарства енергетике је да Ирак није био у стању да на било који значајан начин реконструише програм нуклеарног развоја који су демонтирали инспектори УН пре 1998. Закључци велике већине аналитичара поклапали су се са налазима које су директор Међународне агенције за атомску енергију Мохамед Ел Барадеј и његови инспектори више пута представљали УН-у након њиховог инспекцијског рада на прелазу у годину; тј. да Ирак није имао нуклеарни програм достојан тог имена.
Расправа у меморандуму НИЦ-а о наводним покушајима Ирака да реконструише програм нуклеарног оружја не пролази као ригорозна анализа. Једини понуђени подаци који се из даљине могу назвати „доказом“ су напори Ирака да набави алуминијумске цеви високе чврстоће. У меморандуму НИЦ-а се, опет, тврди да „већина обавештајних стручњака” верује да су цеви биле намењене за употребу у обогаћивању уранијума, док „неки верују да су ове цеви вероватно намењене за програме конвенционалног наоружања”.
Истина је управо супротна. Они који постављају нуклеарну примену су у изразитој мањини у америчкој и страној обавештајној, научној и инжењерској заједници.
Остатак „доказа“ који је изведен у прилог постојању „Програма нуклеарног оружја“ укључује неуспех Багдада да инспекторима пружи све тражене информације, чињеницу да је Садам Хусеин држао честе састанке са нуклеарним научницима и претпоставку да Багдад „вероватно користи нешто новца од илегалне продаје нафте да подржи своје напоре за оружје за масовно уништење. У меморандуму се признаје да је ИАЕА „направила значајне кораке ка демонтажи ирачког програма нуклеарног наоружања“, али се тврди да, у одсуству инспекција од краја 1998. године, „већина аналитичара процењује да Ирак реконструише свој нуклеарни програм“. „Већина аналитичара“ у Пентагону, можда; и у кабинету потпредседника, свакако; у обавештајној/научној/инжењерској заједници, бр.
Говорећи о томе колико брзо би Ирак могао да постане нуклеарни, у меморандуму НИЦ-а се наводи „мало је вероватно да ће Ирак произвести довољно домаћег материјала за нуклеарно оружје које се може испоручити до последње половине ове деценије“. Даље се каже да би Ирак могао да произведе нуклеарно оружје „у року од годину дана“, ако би могао да набави неопходан фисијски материјал у иностранству.
У свом говору од 7. октобра 2002., само четири дана пре гласања у Конгресу, ваши саветници су вас натерали да замаглите ту разлику и повећате изгледе да би Ирак могао да „произведе, купи или украде“ високо обогаћени уранијум, могао да има нуклеарни оружје за мање од годину дана. Наставили сте да сте упозорили да би „пушећи пиштољ могао доћи у облику облака печурке“. (Авет „облака печурака“ поново је 8. октобра користила саветница за националну безбедност Кондолиза Рајс са Волфом Блицером на националној ТВ, а 9. октобра помоћница министра одбране за јавне послове Викторија Кларк са ТВ коментатором Семом Доналдсоном.)
Занимљиво је да меморандум НИЦ-а не укључује податке из фалсификата који наводно показују да је Ирак покушавао да добије уранијум из Нигера, иако је тај материјал постојао најмање неколико недеља. Пошто су други „докази“, попут аргумента од алуминијумских шипки, представљени на начин да се поигравају претње од Ирака, упадљиво је одсуство фалсификата. Његово одсуство може се објаснити неспремношћу добављача тих информација да учине доступним стварни изворни материјал, који би представници различитих обавештајних агенција које су припремале документ НИЦ-а, и последичном вероватноћом да ће превара бити прерано откривена.
Одакле „обавештајни подаци“ о оружју за масовно уништење?
Глен Рангвала, аналитичар Универзитета Кембриџ који је разоткрио плагијат британске обавештајне службе о „доказима“ о Ираку од постдипломца у Калифорнији, сугерише да је већина информација о таквом оружју дошла од Ирачког националног конгреса (ИНЦ) Ахмеда Чалабија, који је добио новац Пентагона за прикупљање обавештајних података. „Инц је видео потражњу и обезбедио оно што је било потребно“, каже Рангвала. „Импликација је да су они загадили читав напор америчке обавештајне службе.
У обавештајним круговима је добро познато да је заменик министра одбране Пол Волфовиц надгледао загађивање тока обавештајних извештаја о Ираку поплавом измишљеног материјала из Чалабија, који има мало присталица и још мање извора у Ираку. Када су и ЦИА и Одбрамбена обавештајна агенција одбиле да поверују таквом извештавању, министар одбране Рамсфелд је основао сопствену јединицу за анализу обавештајних података коју је водио Рич Хавер, пребачени, али још увек амбициозни кандидат за место директора ЦИА. Рамсфелд и Волфовиц су месецима високо хвалили допринос извештавања из емигреса, који изгледа нису свесни Макијавелијевог упозорења да су од свих обавештајних извора изгнаници најмање поуздани.
Ричард Беске, Сан Дијего, Калифорнија
Катхлеен МцГратх Цхристисон, Санта Фе, НМ
Вилијам Кристисон, Санта Фе, НМ
Раимонд МцГоверн, Арлингтон, ВА
Група управљача,
Стручњаци за ветеранску интелигенцију за здрав разум