МЕМОРАНДУМ ЗА: Председника
ОД: Ветеран Интеллигенце Профессионалс фор Санити
ПРЕДМЕТ: Фалсификат, хипербола, полуистина: проблем
Последњи пут смо вам писали одмах након говора државног секретара Пауела у УН 5. фебруара, у покушају да пренесемо нашу забринутост да се недовољна пажња придаје ширим обавештајним питањима која су у питању у сукобу са Ираком. Ваш говор јуче увече није учинио ништа да ублажи те забринутости. А оштре размене у последњих неколико недеља оставиле су Сједињене Државе изолованије него у било ком тренутку у историји републике, а амерички народ поларизованији.
Данас пишемо са повећаним осећајем хитности и одговорности. Одговорност, јер изгледа да сте истински збуњени широко распрострањеним противљењем вашој политици према Ираку и зато што смо постали уверени да они од ваших саветника који разумеју шта се дешава нерадо говоре о томе. Као ветерани ЦИА-е и других обавештајних агенција, позиција у којој се налазимо је позната колико и изазовна. Осећамо сталну одговорност да „кажемо како јесте“, или барем како ми то видимо, без страха или наклоности. Боље је чути од шире породице него уопште; надамо се да ћете у том духу узети оно што следи.
Не можемо побећи од закључка да сте лоше информисани. Јуче је објављено да су ваши генерали у области Персијског залива постали све забринутији због пешчаних олуја. За нас је ово метафора за променљиву „интелигенцију” типа песка на којој је изграђена ваша политика. Што је још горе, постаје све јасније да је оштар пад кредибилитета САД у иностранству у великој мери последица прилично транспарентне злоупотребе обавештајног извештавања и сумњивих закључака извучених из тог извештавања, оних који подупиру ваше одлуке о Ираку.
Фласхбацк у Вијетнам
Многи од нас су резали своје интелигенције током шездесетих. Сећамо се ароганције и погрешног размишљања који су нас усисали у вијетнамску мочвару. Французи су, испоставило се, знали боље. И са чуђењем су гледали на погрешно самопоуздање Вашингтона, његову једнодушну охолост, док се упуштао у подухват за који су Французи знали из сопственог искуства да може да се нађе само у ћорсокаку. Ово није била тајна. Надалеко је познато да је француски генерал послао да испита могућност повратка Вијетнама за Француску након Другог светског рата известио је да ће операција узети пола милиона војника, а чак ни тада није могла бити успешна.
Ипак, председник Џонсон, слушајући лоше обавештене савете цивилних вођа Пентагона без искуства у рату, дозволио је да се увуче у тачку без повратка. У том процесу, играо је брзо и опуштено са обавештајним подацима како би донео резолуцију о Тонкинском заливу у Конгресу како би могао да процесуира рат. За тај погрешно вођени рат он је ставио под хипотеку своју политичку будућност, која је била у расулу када се нашао неспособан да се извуче из баре.
Сасвим осим онога што се догодило председнику Џонсону, Вијетнамски рат је до сада био најозбиљнија спољнополитичка грешка САД у модерном времену.
Фалсификат
У свом обраћању поводом стања у Унији говорили сте о фокусу Ирака пре 1991. на томе како да „обогати уранијум за бомбу” и додали: „Британска влада је сазнала да је Садам Хусеин недавно тражио значајне количине уранијума из Африке”. Нема сумње да вам је сада речено да су ове информације засноване на лажној преписци између Ирака и Нигера. Одговарајући на питање о томе прошле недеље, секретар Пауел је признао, без извињења и очигледног стида, да су предметни документи, које су САД и УК доставиле УН да покажу да Ирак још увек тежи нуклеарном оружју, фалсификат. Пауел је био кратак: „Ако су те информације нетачне, у реду.
Али то је све само не у реду. Оваква епизода наноси озбиљну штету кредибилитету САД у иностранству, тим више што се чини да ни ви, ни ваши саветници и политичке присталице не јурите одговорне. Председник Одбора за обавештајне послове Сената Пат Робертс показао је мало ентузијазма да открије шта је пошло по злу. Потпредседник Комитета Џеј Рокфелер предложио је да се ФБИ ангажује да пронађе починиоце фалсификата, за које амерички званичници кажу да садрже „смешне и дечје грешке“, и да утврди зашто их ЦИА није препознала као фалсификат. Али Робертс је преко портпарола комитета рекао да верује да је „неприкладно да ФБИ истражује у овом тренутку“. Страни посматрачи не морају бити параноични да би посумњали у некакво заташкавање.
Ко је то урадио? Кога је брига!
Прошле недеље Конгресмен Висконсина Дејв Оби цитирао је недавни извештај у коме се сугерише да би страна влада могла стајати иза фалсификата у склопу напора да се изгради подршка војној акцији против Ирака и упитао је секретара Пауела да ли може да идентификује ту страну владу. Пауел је рекао да то не може да уради „са поверењем“. Нити се појавио ни најмање заинтересован.
Мислимо да би требало да будете. У недостатку чврстих доказа тражи се оне са мотивом и способношћу. Израда лажне документације, посебно онога што представља званичну преписку између агенција две владе, је велики подухват који захтева напредне техничке вештине које су обично доступне само у софистицираној обавештајној служби. Па ипак, фалсификати су се показали као неуредан посао.
Прикажите то професионалним поносом (прошлог) удружења, али осим ако се способности ЦИА-е драстично нису смањиле током последњих година, легендарна стручност ЦИА техничких стручњака, комбинована са грубошћу фалсификата, оставља нас убеђеним да ЦИА није направила лажна документа. Британски МИ-6 је подједнако вешт у таквим стварима. Стога, осим у мало вероватном случају да је прављење фалсификата препуштено другостепеним лицима, изгледа мало вероватно да су Британци били оригинални извор.
Питамо се да ли су аматерски обавештајни оперативци у подруму Пентагона и/или у Даунинг улици број 10 били умешани и да ли их треба позвати на тепих. Снажно вас позивамо да утврдите порекло. Ово није тривијална ствар. Као што је наш ВИПС колега (и бивши шеф станице ЦИА) Реј Клоуз приметио: „Ако је било ко у Вашингтону намерно практиковао дезинформације на овај начин против другог елемента наше властите владе или намерно пренео измишљене информације УН, то би могло нанети трајну штету посвећеност компетенцији и интегритету од којих зависи цео амерички спољнополитички процес“.
Недостатак било какве снажне реакције Беле куће подстиче сумњу да су САД на неки начин биле умешане у фалсификовање, или барем толеришу. Важно је да знате да, иако овакве приче које уништавају кредибилитет ретко нађу пут у углавном застрашеним америчким медијима, оне се налазе на насловима у иностранству међу онима који су мање расположени да дају предност САД сумњи. Као што знате боље од било кога, годину и по након 9. септембра још увек трауматизована америчка јавност остаје много склонија неупитном поверењу у председништво. Временом се може очекивати да ће то поверење попут деце нарушити, ако се не спроводи превентивно одржавање и избегава хипербола.
Хипербола
На страну фалсификат, поступање администрације по питању да ли Ирак наставља да развија нуклеарно оружје нанело је посебно велику штету кредибилитету САД. Ваши говорници су вас 7. октобра навели да би Ирак могао да произведе нуклеарно оружје за мање од годину дана. Формалне процене америчких обавештајних служби, чије су саниране верзије објављене у јавности, говоре да Ирак неће моћи да произведе нуклеарно оружје до краја деценије, ако тада. У истом говору сте тврдили да „докази указују на то да Ирак реконструише свој програм нуклеарног наоружања“, тврдњу коју је поновио потпредседник Чејни на Меет тхе Прессу 16. марта.
Извјештавајући Вијеће сигурности УН-а посљедњих мјесеци, главни нуклеарни инспектор УН-а Мохамед Ел Барадеи је устврдио да инспектори нису пронашли доказе да је Ирак обновио свој програм нуклеарног оружја. Неки сумњају да САД имају такве доказе, али их нису поделиле са УН, јер је Вашингтон одлучан да избегне било шта што би могло да помогне да процес инспекције успе. Други верују да су „докази“ део фалсификата, који су по свој прилици направили водоинсталатери из Пентагона Ричарда Перла. У сваком случају, САД имају велики проблем у јавном мњењу у иностранству.
Затим, ту су и оне контроверзне алуминијумске цеви које сте цитирали у главним говорима као доказ континуираних напора Ирака да произведе нуклеарно оружје. Осим једног аналитичара у ЦИА-и и људи који подносе извештаје министру одбране Рамсфелду, постоји готово једногласна сагласност у обавештајној, инжењерској и научној заједници са Ел Барадеијевим налазом да је „мало вероватно“ да су цеви могле да се користе за производњу нуклеарног материјал. Није довољно да потпредседник Чејни одбаци Ел Барадејеве налазе. Они који су помно пратили ова питања остају у чуду зашто, ако потпредседник има доказе који поткрепљују свој став, он их не дели са УН.
Интеллигенце Сцант
У свом говору јуче увече нагласили сте да обавештајни подаци „не остављају никакву сумњу да ирачки режим наставља да поседује и прикрива нека од најсмртоноснијих оружја икада направљених“. Па ипак, чак је и Васхингтон Пост, чији су уредници дали непоколебљиву подршку вашој политици према Ираку, преплављен извјештајима да лидери Конгреса, на примјер, нису добили никакве посебне обавјештајне податке о броју забрањеног оружја у Ираку или о томе гдје је оно скривено. Један званичник, кога ЦИА редовно обавештава, недавно је прокоментарисао да су такви докази који постоје „само посредни“. Други је рекао да доводи у питање да ли администрација обликује обавештајне податке у политичке сврхе. И, у тренутку неуобичајене искрености, један виши аналитичар обавештајних служби сугерисао је да је један од разлога зашто су инспектори УН-а имали толико проблема да пронађу залихе оружја тај што „можда нема много залиха“.
Пошто је почетком прошле године одбацила сугестије да Ирак можда већ има нуклеарно оружје, ваша администрација наставља да тврди да Ирак има значајне количине другог оружја за масовно уништење. Али по свему судећи, ово је веровање, а не доказана чињеница. Ово је навело људе попут Томаса Пауерса, веома доброг писца о обавештајним пословима, да закључе да је „очигледна чињеница да Централна обавештајна агенција не зна шта господин Хусеин има, ако ништа, или чак ко зна одговоре, ако било ко."
Ово не улива поверење. Оно што је потребно је искреност, искреност оне врсте коју сте користили у једном делу свог говора 7. октобра. Само два пасуса пре него што сте тврдили да Ирак „реконструише“ свој програм нуклеарног наоружања, рекли сте: „Многи људи питају колико је Садам близу Хусеин развија нуклеарно оружје. Па, не знамо тачно, и то је проблем.”
Истина, искреност може ослабити случај који неко покушава да изгради. Подсећамо се на изузетну реченицу која је искочила из сведочења директора ФБИ-ја Муеллер-а пред Комитетом за обавештајне послове Сената 11. фебруара, реченица која се заправо анализира, али без обзира на то оставља да се чешемо по глави. Милер: „Највећа претња је од ћелија Ал Каиде у САД које још нисмо идентификовали.
Чини се да је то потез који директор ЦИА Тенет спроводи иза затворених врата; тј. највећа претња од Ирака је оружје које још нисмо идентификовали, али верујемо да постоји.
Није могуће завршити овај одељак о хиперболи без давања Оскара секретарима Рамсфелду и Пауелу, који су надмашили себе у својој ревности да успоставе везу између Ирака и Ал-Каиде. Сећате се да је Рамсфелд описао доказе, за које се нашироко сматра да су сумњиви, „отпорне на метке“, а Пауел је ту везу окарактерисао као „партнерство!“ Ваша синоћња тврдња да ће „терористичка претња Америци и свету бити умањена оног тренутка када Садам Хусеин буде разоружан“ спада у исту категорију. Верујемо да је много вероватније да је наша земља у дугим периодима црвених и наранџастих боја.
Халф-Трутх
Овде ћемо се ограничити на један пример, иако је број који би се могао навести много.
Можда се сећате да је аналитичар Универзитета Кембриџ недавно открио да је велики део британског обавештајног документа о Ираку плагирао из семинарског рада од стране постдипломског студента у Калифорнији, информације које је секретар Пауел описао Савету безбедности УН као „изузетне“ обавештајне податке . Тај исти аналитичар је сада од Међународне агенције за атомску енергију УН-а (ИАЕА) добио транскрипт разговора ирачког генерала Хусеина Камела, зета Садама Хусеина, који је пребегао 1995. године.
Камел је десет година водио ирачке нуклеарне, хемијске, биолошке и ракетне програме развоја, а неке од информација које је пружио високо су хвалили високи креатори америчке политике, од председника па наниже. Али транскрипт открива да је Камел такође рекао да је Ирак 1991. уништио сво своје хемијско и биолошко оружје и ракете за њихово испоруку. Овај део дебрифинга био је потиснут све док Невсвеек није објавио причу о њему 24. фебруара 2003.
Ни за минут не узимамо све оно што је Камел рекао здраво за лице. Уместо тога, верујемо да Ирачани задржавају неке способности за хемијско и биолошко ратовање. Оно што ова епизода сугерише, међутим, јесте преференција америчких званичника да објаве само оне информације које подржавају случај који желе да изнесу против Ирака.
У глобалу
Који се закључци могу извући из горе наведеног? Једноставно, фалсификат, хипербола и полуистине пружају песковиту основу за покретање великог рата.
Једнако важно, постоји опасност у искушењу да дозволимо да сукоб са Ираком одреди наш став према читавом низу страних претњи о којима ви и ваши главни саветници треба да се бринете. Претње безбедносним интересима САД морају да буду приоритет и да се суди по њиховим сопственим условима. По нашем мишљењу као обавештајних професионалаца, данас постоје две стварне и присутне опасности.
1. Пораст тероризма у САД и против америчких објеката и особља у иностранству за који верујемо да би неизбежно произашао из америчке инвазије на Ирак. Забринутост због овога посебно је добро изражена у писму специјалног агента ФБИ Колин Роули директору Муеллеру од 26. фебруара, писму које је вредно вашег проучавања.
2. Северна Кореја представља посебну опасност, иако је тешко предвидети какав би то облик могао имати. Пјонгјанг себе види као следећу мету ваше политике превенције и, као што показују његове недавне акције, искористиће америчку преокупацију са Ираком и да ојача своју одбрану и да тестира одговоре САД и Јужне Кореје. Иако је Северна Кореја економски слаба, њене оружане снаге су огромне, добро наоружане и способне. Сасвим је могуће да ће Север одлучити да направи провокацију како би тестирао жицу коју пружа присуство америчких снага у Јужној Кореји. С обзиром на близину Сеула граници са севером и реалност да конвенционалне снаге Северне Кореје далеко надмашују оне на југу, севернокорејска авантура би вас лако могла приморати да се суочите са изненадном, непожељном одлуком у вези са употребом нуклеарног оружја, избором које су се ваши претходници трудили да избегну.
Снажно предлажемо да наредите обавештајној заједници да хитно изврши специјалну националну обавештајну процену Северне Кореје и да одложите сваку војну акцију против Ирака све док не будете имали прилику да дате одговарајућу тежину импликацијама изазов са којим би се САД могле суочити на Корејском полуострву.
Ричард Беске, Сан Дијего, Калифорнија
Катхлеен МцГратх Цхристисон, Санта Фе, НМ
Вилијам Кристисон, Санта Фе, НМ
Патрик Едингтон, Александрија, ВА
Раимонд МцГоверн, Арлингтон, ВА
Група управљача,
Стручњаци за ветеранску интелигенцију за здрав разум