Седмогодишњи Цонсортиум Невс 2002. године био је један од првих медија који је одбацио исполитизоване обавештајне податке о катастрофалној инвазији на Ирак и кружио је око корпоративних медија у Сирији од 2011. до данас. Али само уз вашу помоћ.
Пре само две деценије разлика између антисемитизма и критике Израела била је довољно јасна да чак и државни секретар САД то може да каже, пише Џо Лорија.
Тишина испуњена консензусом пропаганде контаминира готово све што читамо, видимо и чујемо, упозорио је покојни Џон Пилџер прошлог маја. Рат медија сада је кључни задатак такозваног мејнстрим новинарства.
Потрага за одлучном војном надмоћи САД над Пекингом и способношћу да се добије рат против нуклеарне силе требало би да се сматра глупим задатком, пише Вилијам Д. Хартунг. Али није.
Изузетна реторика неоконзерватиста — сада стандардна цена — води Вашингтон у сукобе широм света, на недвосмислен, манихејски начин, пишу Медеа Бењамин и Ницолас ЈС Давиес.
Сенатор, бивши министар спољних послова, дипломата у пензији и бивши шеф кабинета Колина Пауела рекли су на антиратном састанку у градској скупштини у Сиднеју да су Аустралијанци увучени без њиховог пристанка у амерички рат против Кине…
Међу лажљивим лажовима који су лагали САД у инвазији на Ирак, Џо Бајден се истиче као велики разлог зашто су лажи прогутале културу, постајући осуђујућа оптужница друштва које би га изабрало за председника.
Промена режима, а не разоружање, увек је била покретачки фактор америчке политике према Ираку Садама Хусеина.
Упркос презентацији Колина Пауела и прихватању америчких медија, све друге нације у Савету безбедности, са изузетком Британије и Шпаније, биле су веома скептичне према аргументима САД за рат, укључујући савезнике Немачку и Француску.
Асоцијација покојног америчког државног секретара са Бајденом и Клинтоновима може се посматрати као клика која води рат, која се узајамно ослобађа, пише Сем Хусеини.