Број смртних случајева почео је да застаје у пролеће, отприлике у време када је Израел завршио уништавање болница у Гази и киднаповао већи део медицинског особља енклаве, пише Џонатан Кук.
Водеће хуманитарне и грађанске институције, укључујући велике медицинске установе, одбијају да осуде израелски геноцид у Гази. Ово разоткрива њихово лицемерје и саучесништво.
Хуманитарне групе су недељама упозоравале да је потпуна израелска блокада Газе – прекидање горива, воде, хране и струје – брзо подстакла избијање гастроинтестиналних болести, извештава Џулија Конли.
Лекари су позвали СЗО и групе за људска права да позову на одговорност групу израелских лекара који су издали своју професију подржавајући бомбардовање болнице у Гази.
„Присиљавање више од 2000 пацијената да се преселе у јужну Газу, где здравствене установе већ раде максималним капацитетом и не могу да апсорбују драматичан пораст броја пацијената, могло би бити једнако смртној казни.
Мустафа ал-Трабелси, који је настрадао у поплавама, оставио је за собом песму коју читају избеглице из његовог града и Либијци широм земље, пише Виџај Прашад.
У свету подељеном Хладним ратом, декларација из Алматија из 1978. била је тријумф за човечанство, пишу Анис Чоудхури и Џомо Кваме Сундарам. Затим су дошле осамдесете године.