Док се војни индустријски комплекс већини политичара и новинара чини превише природним, Норман Соломон каже да су његове последице трансформисале америчку политику.
Ово је ужасан ехо приступа америчке владе након 11. септембра, која је од самог почетка себи дала унапред опрост за све своје будуће злочине против човечности, пише Норман Соломон.
Потрага за одлучном војном надмоћи САД над Пекингом и способношћу да се добије рат против нуклеарне силе требало би да се сматра глупим задатком, пише Вилијам Д. Хартунг. Али није.
Хуман Ригхтс Ватцх није пронашао доказе да америчка влада плаћа одштету или другу накнаду жртвама злостављања затвореника у Ираку. Ни Вашингтон није издао „икаква појединачна извињења или друге измене“.
Образац жаљења – различит од кајања – због милитаризма који је пропао у Авганистану и Ираку постоји, пише Норман Соломон. Али неред и даље постоји у спољној политици САД.
Пакистан је увео замрачење медија због свргнутог премијера и хиљада нових политичких затвореника затворених у ужасним условима. Осуда у Великој Британији и САД није постојала.
Аутор студије о људима који су индиректно убијени у рату против тероризма позива САД да појачају напоре за реконструкцију и помоћ у ратним зонама након 9. септембра.