МК Бхадракумар каже да се БРИКС трансформише у најрепрезентативнију заједницу на свету, са све већим чланством које је у интеракцији, заобилазећи притисак Запада.
Свако царство пада и фантазија о америчкој изузетности не изузима САД, пише Вилмер Ј. Леон, ИИИ. Ипак, пропали хегемон се понаша као да још увек контролише догађаје, али уместо тога ствара опасност широм света.
Читав пројекат БРИКС-а је усредсређен на питање да ли се земље на доњем крају неоколонијалног система могу ослободити узајамном трговином и сарадњом, пише Вијаи Прасхад.
Медијске спекулације да индијски премијер Нарендра Моди можда неће присуствовати самиту у Јоханесбургу и да нација није пријемчива за ширење БРИКС-а могу бити знаци да Запад жели да „завади па владај“, пише МК Бхадракумар.
Напори САД да обезбеде стратешке ланце снабдевања минералима могли би да истисну Кину са аустралијског тржишта, а да се антиподска нација користи као снабдевач сировинама као у време Британске империје, пише Тони Кевин.
Вијаи Прасхад каже да извештај — осим што идентификује сукоб између униполарног и мултиполарног света и показује забринутост због метастазирајуће индустрије оружја — баца моралне скеле на тешке реалности са којима се не може директно суочити.
Од Боливије до Шри Ланке, земље које су се заситиле циклуса штедње дуга који је покренуо ММФ и малтретирања блока предвођеног САД, почињу да постављају своје циљеве, пише Вијаи Прасхад.
У недавном говору Фионе Хил могуће је уочити веома слабе сигнале политичке елите Вашингтона која реагује на огромну глобалну промену моћи која је у току.
Позиви на реформу Савета безбедности упућивани су много пута у прошлости, али Рамзи Баруд каже да је став Пекинга посебно важан и по питању језика и времена.