
Две резолуције америчког Сената прошле недеље довеле су до клупе конфузије, једне која покушава да удаљи САД од убиственог саудијског принца, док истовремено захтева ближе односе са владом на чијем је челу.
Сенаторка Елизабет Ворен била је гурнута до крајњих граница у Националном прес клубу, заробљена системом за који каже да жели да расправља, али очигледно не може, како објашњава Сем Хусеини.
Запањена победом Александрије Окасио-Кортез, естаблишмент Демократске партије покушава да обузда побуну доводећи у питање њене класне интересе и можда ће покушати да заустави плиму компромисом о супер-делегатима, како извештава Норман Соломон.
Уместо да се позабаве захтевима за друштвеним напретком, као што је осигурање једног платиша, демократски лидери сматрају да је много лакше и угодније осудити Трампа. Али то не функционише, како објашњава Норман Соломон.
Док је Израел хладнокрвно убио више од 50 Палестинаца протестујући против потеза америчке амбасаде у понедељак, амерички корпоративни медији нису тачно известили шта се догодило у Гази, још једном кротко штитећи линију владе, тврди Џо Лорија.
Просечни Американци, чији је економски опстанак угрожен, немају политичку странку која би их представљала, укључујући и варљиве демократе који тврде да су њихови шампиони и криве друге када њихова обмана не успе, каже Пол Стрит.
И даље одбијајући да се суочи са разлогом зашто су Доналд Трамп и републиканци победили 2016. године, национална Демократска партија одбија предлоге напредњака да странка постане демократскија и у којој мање корпоративна доминира, пише Норман Соломон.
Јашући мржњу према председнику Трампу и подстичући хистерију око Русије, демократе се надају да ће победити 2018. без озбиљног испитивања зашто су изгубили подршку кључних гласачких блокова радничке и средње класе, каже Ендрју Спанаус.