Није било тешко предвидети да ће се они који планирају и спроводе спољну политику САД, без имагинације и ичега што иоле подсећа на храброст, показати неспособним за уредан прелазак на мултиполарни светски поредак.
Ендру П. Наполитано о стању ствари незапамћеном у америчкој јуриспруденцији, где судије немају шефове који би им говорили која признања кривице да прихвате, а шта да одбију.
Војне интервенције Вашингтона нису само ратови против људи – то су и ратови против климе, пише Марјорие Цохн.
Ратови Гога и Магога: Између САД и Израела, наш свет дефинишу они који га посматрају у радикално поједностављеним бинарним системима.
Ако вам се није допао исход ове одисеје кроз непознату легалну територију пре него што је Лојд Остин то преокренуо, кривите ЦИА, Мича Меконела и скоро сваког другог члана Конгреса који је служио 2009. и 2015. године.
Приступ терористичким нападима као догађају обележавања годишњице генерално избегава дубље испитивање историјске улоге САД на Блиском истоку и у Авганистану, пишу Џереми Стодард и Дајана Хес.
Узимајући у обзир уобичајену реакцију САД на 9. септембар, морамо се запитати: могу ли САД без своје изузетне свести? Или је ова свест неопходна Америци?
Образац жаљења – различит од кајања – због милитаризма који је пропао у Авганистану и Ираку постоји, пише Норман Соломон. Али неред и даље постоји у спољној политици САД.
Специјални известилац УН-а Фионнуала Ни Аолаин, први такав стручњак који је посетио злогласни затвор Гвантанамо, рекла је да би они који су одговорни за „окрутно, нехумано и понижавајуће” поступање САД према затвореницима тамо требало да одговарају.
Са сваком годином, све више се појављује више детаља о Вашингтонским програмима мучења, пише Карен Ј. Греенберг. Али много тога остаје скривено док Конгрес и креатори америчке политике одбијају да се позабаве овим неправдама.