Живот палестинског или ирачког детета драгоцен је колико и живот украјинског детета. Нико не треба да живи у страху и терору. Нико не треба да буде жртвован на олтару Марса.
Аргументи засновани на чињеницама које је Скот Ритер изнео оспорујући тезу за рат против Ирака су практично ућуткани. Данас он види исти шаблон у игри према свима који оспоравају догму „путинизма“.
САД и НАТО убацују оружје у Украјину. Кијев каже да не планира офанзиву на Донбас, али да је Вашингтон присилио, Москва би морала да донесе велику одлуку, пише Џо Лорија.
САД се неће суочити са реалношћу у вези са својим спољнополитичким катастрофама, већ ће се повући у светове маште који постоје само у њиховој сопственој машти, пише Мајкл Бренер.
Промена режима, а не разоружање, увек је била покретачки фактор америчке политике према Садаму Хусеину. Пауел је то знао јер је помогао у креирању оригиналне политике.
Структура моћи која се протеже широм света, лабаво централизована око САД, оркестрира убиства у масовним размерама како би обезбедила трајну доминацију. Кејтлин Џонстон каже да је то тако једноставно.
Неоправдане интервенције и све ружнији порази једноставно се не помињу. Као да је 70 година америчке војне историје избељено из америчког ума, пише Јое Лауриа.
Готово непознат у Сједињеним Државама, Хаџар је изнервирао Бен-Гуриона, придружио се покрету за грађанска права на југу и изгубио посао у ПЛО-у због наводног вређања Арафата.